Tornička Bobija – planinski dragulj zapadne Srbije pred rudarskim izazovima
Tornička Bobija, planina u zapadnoj Srbiji poznata po prirodnim lepotama, izvorima i vidikovcima, našla se u fokusu rudarskih istraživanja australijske kompanije "Middle Island Resources".
Prema izveštaju objavljenom 17. decembra 2025. godine, bušotine na Bobiji pokazale su široko rasprostranjenu mineralizaciju zlata, srebra, bakra, olova i cinka.
https://www.middleisland.com.au/bobija/
Bobija, sa najvišim vrhom Tornička Bobija (1.272 m), poznata je po kanjonima Tribuće i Trešnjice, brojnim izvorima pijaće vode i bogatom biljnim i životinjskom svetu. Planina je do sada bila destinacija za planinare, lovce i izletnike, a lokalna zajednica je isticala njen značaj kao prirodnog utočišta.
Prostornim planom od 2021. do 2035. godine Bobija je predviđena za zaštitu.
Ekolozi upozoravaju da bi rudarski projekat mogao da ugrozi ekološki integritet Bobije, ali i susednih planina Medvednika i Jablanika. Posebno se ističe opasnost po izvore pijaće vode kojih na Bobiji ima preko stotinu, među kojima je najpoznatija Dobra voda.
Za lokalne stanovnike i ljubitelje prirode, vest o rudarskim planovima izazvala je zabrinutost. "Bobija je do sada bila planina vidika i raznovrsnosti, a sada se suočava sa pretnjom da postane rudarsko područje", navode predstavnici planinarskih udruženja.
Površinski kop i cijanid, potencijalne posledice
Ako se na Bobiji otvori površinski kop zlata uz preradu cijanidom, posledice bi bile ozbiljna devastacija prirode:
Ogromne rupe u zemlji, da bi se izvukla mala količina zlata, potrebno je ukloniti i preraditi milione tona rude.
Uništenje pejzaža, planina gubi svoj oblik, šume se krče, a staze i vidikovci nestaju pod jalovištima.
Prašina i buka, rudarski radovi proizvode stalnu prašinu i buku, što menja ekosistem i otežava život lokalnom stanovništvu.
Cijanid, najčešće korišćen u procesu luženja zlata, izuzetno je toksičan. Ekstrakcija se vrši metodom "heap leaching", ruda se drobi, rasprostire na velikoj površini i prska natrijum-cijanidom. Ovaj postupak omogućava vađenje zlata iz rude sa niskim procentom, ali zahteva preradu ogromnih količina materijala, što stvara velike jalovišne površine i otpade.
Brzo reaguje sa živim organizmima, čak i male količine mogu biti smrtonosne za ribe, ptice i ljude.
Zagađenje vodotokova, postoji rizik da cijanid dospe u podzemne i površinske vode, ugrožavajući čitave rečne sisteme.
Rizik od nesreća, curenje ili havarija može izazvati ekološku katastrofu.
U EU se od 2010. godine vodi debata o zabrani cijanida u rudarstvu. Nemačka, Češka i Mađarska su ga zakonom zabranile, dok se u Švedskoj i Finskoj koristi pod strogim nadzorom, ali i dalje izaziva kontroverze.
Posledice za Bobiju
Izvori pijaće vode, preko 100 izvora, uključujući Dobru vodu, mogli bi biti trajno kontaminirani.
Kanjon Tribuće i Trešnjice, huk vodopada mogao bi biti zamenjen zagađenim tokovima.
Biodiverzitet, beloglavi supovi, šumske životinje i biljni svet bili bi direktno ugroženi.
Lokalna zajednica, meštani bi izgubili planinu kao izletište i izvor zdravog života, dok bi dobili prašinu, jalovinu i rizik po zdravlje.
Za jedan zlatni prsten potrebno je iskopati tri tone rude. Ako se Bobija pretvori u površinski kop, planina će biti uništena da bi se dobilo malo zlata, dok će voda, šume i život ostati trajno oštećeni.
Bobija stoji pred nama: ili će biti planina slobode i vidika, ili će postati planina otrova i jalovišta. Izbor nije prirode, izbor je društva. Ako se glas uguši, cijanid će progovoriti umesto nas. Ćutanje je saučesništvo.
Autor: Dragić Tomić, diplomirani inženjer šumarstva