Umesto prirode, deponija građevinskog otpada u centru Divčibara

Divčibare, poznato turističko mesto, suočava se sa ekološkim problemom. U samom centru, u Valjevskoj ulici, umesto čistog vazduha i prirode, stvorila se deponija građevinskog otpada. 

Iako je u početku delovalo da je ta lokalcija privremena i da će otpad biti brzo uklonjen, iz dana u dan deponija se povećavala, rasla je i u visinu i u širinu. 

Prema nezvaničnim informacijama, ta lokacija je u vlasništvu grada Valjeva, Grad ne zna šta će sa njom te je opredeljena za odlaganje građevinskog otpada. 

Međutim u Gradskoj upravi nam je rečeno da je reč o "privremenoj deponiji" te da će do kraja nedelje građevinski otpad biti uklonjen, a "parcela očišćena".  

Takođe nam je rečeno da je GP "Kompresor ing" dobilo saglasnost grada Valjeva da na tu parcelu, koja je u vlasništvu Grada, odlaže građevinski otpad, "a sve u sklopu realizacije ugovora na izgrdanji kanalizacone mreze na Divcibarama".

Nepoštovanje propisa 

Grad jeste dao saglasnost za odlaganje građevinskog otpada, ali to ne znači da je deponija legalna. Naime, ova deponija nije u skladu sa Pravilnikom o uređenju, upravljanju, odlaganju i deponovanju građevinskog otpada. Prema zakonu, neophodno je dostaviti Plan upravljanja otpadom i dokumentaciju o njegovom kretanju, a to nije učinjeno. 

Verovatno zbog žurbe i važnosti projekta, kako obično glasi objašnjenje investitora, kada se nešto uradi mimo zakona i propisa, odnosno divlje i nelegalno. I to kada urade oni koji donose zakone, uredbe, propise, pravilnike...

U Gradskoj upravi su potvrdili da Valjevo nema namensku parcelu za odlaganje građevinskog otpada, ali su naveli da se radi na pronalaženju "adekvatne lokacije". Iako nas uveravaju da otpad sa gradske parcele na Divčibarama neće završiti na nakoj drugoj na Divčibarama, već na parceli izvođača radova, postavlja se pitanje gde će tačno taj otpad biti deponovan?

Ovaj slučaj otvara šire pitanje upravljanja građevinskim otpadom u Srbiji. 

Prema podacima Energetskog portala, građevinski otpad čini više od 75 posto ukupnog otpada u zemlji. Iako se godišnje generiše tri do četiri miliona tona, jedina legalna deponija u Vinči može da prihvati samo trećinu te količine. 

Veliki deo građevinskog otpada, poput šljunka, drvene građe i asfalta, može se reciklirati i ponovo iskoristiti, što ukazuje na potrebu za sistemskim rešenjem ovog problema. 

Možda grad Valjevo treba da, kada pronađe "adekvatnu lokaciju", pored deponovanja planira i reciklažu građevinskog otpada što može biti dodatni prihod za Grad ili javno-komunalno preduzeće kome bude poveren taj posao.