ŠAM-PI-O-NI!!!

Kada bi mi postali prvaci sveta u fudbalu...

Kada bi mi postali prvaci sveta u fudbalu, mojoj Cici bih kupovao isključivo čajnu kobasicu umesto one pseće hrane. Nikada je više ne bih vodio na povocu kao roba zarobljenog, i kupao bih je samo kad ona hoće.

Ponovo bih počeo da treniram, ignorišući i šećernu bolest i šestu deceniju. Jer, šta ako se svi ispovređuju a Matić ima parne kartone? Držao bih se u pripravnosti, zlu ne trebalo. Bio bih spreman kao Predrag Spasić i Bajro Župić zajedno, u inat lekarima koji savetuju da mirujem. Lekari... Da se oni šta pitaju zdravlje bi bilo na prvom mestu, a ne mi.

Jedan moj drug, predsednik ligaša koji se ceo život bori za opstanak, dao je reč, a njegova reč je svetinja da, kada bi mi postali prvaci sveta u fudbalu, on bi opet bio pošten a ne iskusan sportski radnik, pa nek ispadne iz lige! Kaže, "izdržao bih tako najmanje četiri godine, posle bismo videli šta ćemo". A drugi drug, ugostitelj, čija je kafana procvetala od kada je uveo jeftin dnevni meni, pismeno je izjavio u sopstvenu Knjigu utisaka "da svima koji se u objektu zateknu do 10,30 radnim danima – više neće naplaćivati doručak i domaću rakiju, ukoliko na SP u Rusiji 2018-te godine reprezentacija Srbije osvoji zlatnu medalju".

Naši iz dijaspore, `ladno bi skupili novac da se izgrade novi stadioni, sa podnim grejanjem. Stadion Partizana, Marakana i kompleks terena u Staroj Pazovi, služili bi samo za pokazivanje šta smo sve morali da trpimo dok nismo postali prvaci sveta. Da vidi zapad kroz kakvo smo trnje doprli do zvezda! Da vidi istok kako se kalio čelik! Negde odavde bi, sigurno, stigla peticija da se ustostruči novčana nagrada fudbalerima! Ako bi ikada valjalo ubiti rođeni budžet a da ne zaplačeš – to je trenutak! Školstvo i zdravstvo bi ponovo bili besplatni i na more bi se išlo preko sindikata.

Došlo bi do totalnog kolapsa u saobraćaju izazvanog prepuštanjem prvenstva prolaza. Kod svakog kom nestane goriva formirala bi se kolona dobrovoljnih davalaca. Bilo bi toliko "drugova na drumu" da bi šlep-službe ostale bez posla. Kad bi mi postali prvaci sveta u fudbalu niko nigde ne bi žurio. Poslovi bi se sami od sebe završavali da nam ne smetaju dok se ponosimo. Sve bi nam išlo od ruke kad bi nam išlo od noge.

Srpski jezik bi postao međunarodni. Umesto engleskog. Jer, Englezi jesu izmislili fudbal, ali mi smo ga razradili, modifikovali, opametili, reformisali, osavremenili... Ćirilica bi bila obavezna na sve četiri strane sveta. Što? Da nema neko nešto savršenije? Računam da bi tako pomogli svima koji sa dva slova pišu jedan glas, a ima ih sačuvaj Bože.

Kada bi mi postali prvaci sveta u fudbalu, bili bi toliko jaki da ritualno išamaramo okupatore koji su nas kroz istoriju šikanirali i ugnjetavali! I to ne ove u ponedeljak, one u utorak a one tamo u sredu... Nego sve odjednom. Ne bismo imali nerava da se bakćemo sa njima pojedinačno. Pojedinačno, koliko ih je, ko zna dal` bi stigli svima da vratimo.

Kada bi mi postali prvaci sveta u fudbalu, Srbiju bi odmah trebalo odvojiti od Zemlje. Da se planetarno osamostalimo. Da se i mi od nekoga odcepimo pa da vide kako je. Što da tavorimo ovde sa slabijima od sebe? Što da gubimo vreme? A i prostor?

Mora da postoji neko vasionsko prvenstvo.

Na svetskom smo pobedili.