Bez pripreme, "dani posle..." biće lako kao "dan pre.."!
Među opoziciono raspoloženima, obavezan je žal što nije bilo "šestog oktobra". I da to, naravno uz ubistvo Đinđića, "sve objašnjava". Ali ne zašto tog "dana posle", nije bilo! Odgovor nije težak, samo je neprijatan: taj dan nije pripreman. Nije bio važan! Sve će biti gotovo, posle ostvarenja (dobre) parole: "Gotov je!". Sada takođe, samo da Vučića obaveste da je odavno gotov... Tako da se opoziciji u zube ne gleda, kako bi se bar blagovremeno plombirao zub koji se kvari...
Pogledajmo ne naročito važan slučaj, zato ni naročito težak da se oko njega ostvari usaglašavanje. Na pitanje kako komentariše što je Ivica Dačić u Angoli primio posthumno odlikovanje za Josipa Broza Tita povodom 50. godina nezavisnosti ove zemlje, izvesni Miloš Stanković reče da to ne razume. Jer "Broz nije simbol uzorne vladavine", štaviše je "simbol gaženja ustavnih sloboda, ljudskih prava i masovnih egzekucija srpskog stanovništva u posleratnoj Jugoslaviji".
Neka je sve na račun Broza i tačno, ali vidi li ovaj čovek da je reč o Angoli, a ne posleratnoj Jugoslaviji, i srpskom stanovništvu? I njenoj oceni da Broz zaslužuje odlikovanje, zbog zasluga za Angolu, i to njenu nezavisnost! Ne valjda, za sadašnju vladavinu u njoj... A kako građani posleratne Jugoslavije, u ovom slučaju sadašnje Srbije ocenjuju Brozovu vladavinu, Angola prepušta njima...
Da čovek nije član Predsedništa Novog DSS-a, bila bi to njegova stvar. Ostrašćenost prema Brozu, zbog koje ne vidi makar pojedinačne i grupne ako ne i "masovne egzekucije", ostalog stanovništva pored srpskog. Ako se uopšte radi o "masovnim egzekucijama stanovništva", a ne mahom stvarnih i delom nabeđenih "saradnicima okupatora". S tim što je "masovnija" bila ona sa stanovništvom jedne druge nacije, u Blajburgu...
Ovako je i svedočanstvo (nadajmo se da nije "simbol"), kako se u i po imenu "demokratskoj stranci", gleda na druge države. Kao dužne, da pre nego što ocene da li je neki strani državnik zaslužan za tako važnu stvar kakva je njihova nezavisnost, pitaju kakva mu je unutrašnja politika! Tako da je ovo ne samo nedemokratsko, nego i mešanje u unutrašnje stvari druge države...
Razume se da Angolu „boli uvo“ za Stankovićev prigovor, i kad bi znala za ovog "demokratu". Nas, srećom (zbog rejtinga njegove stranke), može i treba da "štrecne!". Prečesto se i olako, onako "ofrlje", sudi o vrlo ozbiljnom i složenom. U ovom slučaju ovakvoj i onakvoj vladavini, i "simbolu" jedne i druge. A kad to čini jedan demokrata, usto visoko pozicioniran, to je prećutni i demokratski poziv svima, na takvo suđenje o svemu i svačemu. U slučaju o kome je reč, izgledu i sadržini toliko željenog "dana posle".