Ćacilend je autonomna pokrajina, unutar apsurdistana...
Osvrtanje na takozvani Ćacilend, bilo ozbiljno ili šaljivo, postalo je dokaz obaveštenosti i svojevrsna obaveza. On se uglavnom vidi kao odstupanje od, inače, normalnog, tako da nije trebalo ni da nastane. A kad nestane, vraća se normalno!
Tako bi i bilo da nema još nenormalnijeg, čak apsurdnog. Nerazumnog, logički nemogućeg, besmislenog..., u odnosu na šta je to što se mora videti preko puta Skupštine, ipak prolazno i malo značajno. Ali se ne vidi, kao apsurdno! Naprotiv, deluje normalno...
Neverovatno je, koliko je takvog! Na primer, hitno je odgovarajući skupštinski odbor, Premijeru, a inače eminentnom lekaru i redovnom profesoru Univerziteta, odobrio bavljenje lekarskom praksom. A ukoliko je ista na klinici Medicinskog fakulteta, to mu je redovni posao! A ako je i u privatnoj, i to je redovno. Pitanje je, za zdrav razum, zar to nije i dosad radio, i hoće li to biti (bilo) uzgred, pored obavljanja izuzetno važne funkcije premijera? Ili će biti (bilo) obrnuto: uzgredno obavljanje pomenute funkcije? Što je s obzirom na ustavne dužnosti i ovlašćenja Premijera, garantovano apsurd! Nezavisno od Predsednikovog javnog nezadovoljstva njegovim premijerstvom, i Vladom čiji je premijer...
Svojevrsni apsurd je i zajedljivo objašnjenje da je to tražio kako bi otplaćivao kuću, kupljenu malo pre avanzovanja u Premijera. On, redovni profesor Medicinskog fakulteta, veoma cenjeni lekar (treba pogledati Vikipediju), sa suprugom koja je takođe lekar, i verovatno radi (i) privatno. I kupio kuću, za skoro milion! Normalno je da slično, bez otplaćivanja nego u kešu, uradi neko sa estrade... Kao što je normalno i da Vladimir Đukanović ne traži saglasnost, da se bavi advokaturom.
Apsurdno kao normalno, napuštanje je (presedan) nepisanog pravila, da nerazumno ne može biti normalno. A to obično ne ostaje izuzetak, postaje pravilo, novo "normalno!".
Uključujući drugde kvalifikovano kao apsurd, recimo da ni posle jedanaest meseci od pada novosadske nadstrešnice, nema nijedne potvrđene optužnice. Ima samo prakse kašnjenja optužnica, sa vidljivom "sklonošću" ka zastarevanju slučaja, na jednoj strani, i protesta protiv toga, na drugoj. O čemu svedoči zakazivanje velikog protesta u Novom Sadu prvog novembra, verovatno ne poslednjeg...