Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Magija kao "primitivna nauka" davna je zamena za tehnologiju, odbrana i protest od opasnosti! Magijska vrednost imena i uopšte reči poznata je od praistorije, kada su i neki gestovi značili ispoljavanje božanske moći ili neke kosmičke "misterije!".
Izgovorena reč pokretala je snagu koju je bilo teško poništiti, postojanje reči takoreći je nalagalo postojanje stvari!. Magična ili jaka nadjačavala je slabost ili oslabljenost duše, sama dosetka rasteruje strah! Princip svake molitve je efikasnost pridavana reči, kako je i u ostalim govornim religioznim obredima: zakletvi, verbalnom ugovoru saveza, blagoslovu i prokletstvu, osvećenju... Zanimljivo, psovka i prostakluk takođe su oblik magije. Zbog verovanja u magijsku moć psovke, važno je biti prvi koji psuje ili poslednji, ako nije moguće imati monopol na psovanje! Veruje se da će se psovanom psovkom napakostiti, da će biti oštećen i kada psovku ne čuje. Tako da je ne tako davno, šef jedne parlamentarne stranke, usto doktor nauka, tražio od svoje poslanice da psuje protivnike u Narodnoj skupštini...
Kasnije i danas, oslanja se i na: "U početku beše Reč, i Reč beše u Boga!", i ono posle: "I reče Bog: Neka bude svet, i bi svet!". Mada je nepremostiva razlika između Boga (može i boga) i čoveka, i samo za njega važi pomenuto... U svesti "primitivnih" te razlike nije bilo, samo poznavanje imena nekog boga jednako je sticanju određene moći nad njim. Ali razlike prećutno nema ni u svesti nas modernih, tako da mirno gledamo i slušamo, "svašta". Na primer, na jednoj strani: "Kosovo je Srbija!". A na drugoj, često istovremeno: "Kad se vojska na Kosovo vrati!", "Dogodine, u Prizrenu!". Do tada, Kosovo je "takozvana", "lažna", "tobožnja država".
Svakog tamošnjeg Srbina hapsi "lažna policija" pošto je "lažne države", zbog "navodnog" učešća u onom što se u njoj smatra kažnjivim. A pošto se kod nas kažnjivim ne smatra, zbog "lažnog učešća" u "lažnom događaju". (Račak, Banjska.., pritisak direktora na podređene da izađu na glasanje i glasaju za Srpsku listu). A na drugoj strani slušamo kako se jako ozbiljno, ne samo Srpska lista nego i Republika Srbija, bore za poslanička mesta u "takozvanoj" Skupštini "takozvane države Kosovo!". Njih deset, garantovanih njenim, naravno "tobožnjim" Ustavom. I žestoko osporavaju pravo bilo kojem Srbinu da radi isto, van te liste... Faktički priznajući da Skupština i zakonodavna vlast, nisu "takozvane!". Sudska i izvršna vlast glasno su "takozvane", osude su valjda takođe takve. Ali zbog onih koji će robijati, nije zgodno da se kaže...
Utisak koji ostavljamo na zaista moderne koji su za dela a ne reči, slabo nas zanima.