Ima "dehumanizovanih" koji ne trpe, nego od njih trpe...

Prvi korak u nedozvoljeno ponašanje prema čoveku, često je njegova dehumanizacija. Skidanje sa spiska ljudi, njegovo "onečovečenje!". Vrlo je temperamentno dizan glas protiv nje u slučaju Predsednika i njegove porodice, ali ne i niza drugih. Uz još nešto, još gore: ignorisanje nadhumanizacije. Takođe skidanja  sa spiska ljudi, ali stavljanjem u nadljude! To Ana, Selaković, Jovanov i slični borci protiv pomenute dehumanizacije neće reći, ali se čita između onog što kažu i ponavljaju. Inače je  vrhunac komunističke priče o "ljudima posebnog kova", ali ipak, ljudima! Koji mogu i da greše, imaju slabosti, podležu kažnjavanju...

Iz aviona se vidi ko im je nadčovek, i nema svrhe o tome pričati. Ipak, setimo se: "Ne dam Gašića! Ne dam Lončara!". Ne bilo kome, nego sudovima! "Amnestiraću svakog protiv koga bude podignuta optužnica za Generalštab, ne čekajući presudu koja može biti i oslobađajuća! Samo ja mogu da pogledam poslednja dva minuta, snimka sigurnosne kamere u Doljevcu!". 

Ali vredi reći da je nadčovek i svako od njih, bez obzira što je to manje od njega i zahvaljujući njemu. Šta je ako ne to, osoba koja može sukcesivno biti sve što je bio i jeste, Selaković? Maja Gojković, Vulin...? Demantujući svojevremeno rečeno samo za Tita: "To majka, više ne rađa!", jer vidimo da je takvih od tada prilično rodila. I stalno ih, rađa!

Moglo bi ovo i da prođe, sa gunđanjem i jetkim humorom, pa i bez toga. Da nije načina na koji se nadhumanizovani ponaša ne samo prema dehumanizovanim, nego uopšte prema humanim bićima! Pogledajmo: nazvati nekog javno "ustaša", više je od  dehumanizacije! Po njega je gore nego nazvati ga "životinja", njom se bavi i posebno društvo, štiti je i zakon. Što je ljudima gore "kućnim ljubimcima" sve je bolje, a i divlje životinje su im zahvaljujući televiziji, sve "bliže". Šta da očekuje tako nazvan mlad čovek u daljem životu, kome je time možda i "nacrtana meta na čelu"? Od strane onog kome se "može", mimo i protiv morala i prava! Naravno i logike, pošto iste osobe može da napravi, istovremeno, agentima Zapada i ustašama. 

Zar je još uvek samo "čovek", onaj od koga je zavisilo hoće li biti ubijene desetine hiljada demonstranata, dehumanizovanih kao učesnici "obojene revolucije"? Naš Predsednik, za koga to reče i pohvali ga Milenko Jovanov. Posle svih "progledanja" i "presvlačenja", reinkarnirajući anonimnog sovjetskog jadnička koji komentariše novinsku fotografiju: "Kako je dobar, drug Staljin! Miluje dete, a mogao ga je ubiti...". Ali rekavši da je sreća za "obojene" što je na čelu države bio dobroćudni Vučić, a ne neko drugi, rekao je i šta bi bilo da je tu bio Milenko Jovanov...