Još nije umrla, al izgleda da će skoro...

Davno se govorilo, o lepoj smrti poštenih ljudi! I takva priželjkivala, makar se reklo da je prerana. Jer je  češće da se pod stare dane zasere ono ranije, nego ostvari baš vredno! Ne zbog samog starenja i eventualne senilnosti, nego pokušavanja "novog početka".

Otužno je gledati kako je Dačić, otćutao ubistvo na Senjaku. A potrčao da komentariše problematični "napad huligana", naravno studentskih na policiju, posle skupa na Slaviji! Još kasnije, kako neće podneti ostavku, jer to "nije njegov manir". Zaboravivši da se on shvata kao "lep manir, i da on važi za osobu bez manira... Ali važnije je to što se glas "socijalista" ne čuje kad se priča o radnicima prepuštenim na milost i nemilost,  "stranih investitora". Kad se u javnosti analizira, Zakon o radu...  

Pre toga, kako mogu biti u dve, po svemu različite vlade? Šta uopšte rade, u vladama naprednjaka? Šta od svog "programa" (Bog da mu dušu, prosti!), mogu ostvarivati sa svojim čovekom, na čelu policije? Ranije je bar izgledalo da mogu, kad su imali ministarstvo prosvete. (Oko koga se, kao i ministarstva kulture, niko ne otima). Ali Ružić će biti lepo upamćen, samo što je podneo ostavku. A Slavica Đukić-Dejanović, što nije imala "gaf" vredan pažnje. Da li su bar pokušali, da uzmu rad i zapošljavanje? Šta misle o socijalizmu i kakvom socijalizmu, kad im je u imenu?

Ali setimo se ko su i zašto, nastali! Zaspali kao "drugarice i drugovi", a probudili se kao "dame i gospoda". Komunisti navikli na vlast, koji su se "presvukli" u ono što nije komunizam, a ni kapitalizam. Kad se znalo "šta se neće", a ne "šta se hoće". Umesto da krenu u ono iz čega su kao komunisti, i nastali: u socijaldemokratiju. Poznato i priznato u Evropi, bez obzira na pad pred Veliki rat, kad su se solidarisali sa nacionalističkim i imperijalističkim vladama svojih zemalja. Što je socijaldemokratija Srbije osudila u načelu, ne samo što je njena zemlja bila napadnuta!

I šta će sad, pred izbore kad god budu? Kome da se obrate, osim Vučiću? Čestitih starih, odanih socijalizmu, ostalo je  malo. A kome i šta, da ponude što naprednjaci ne nude? U nadi da će posle izbora, opet biti "jezičak na vagi!".