Kakvo otkriće: autokrata se ponaša, autokratski!

Poslednja kolumna mogla je biti remećenje izborne tišine, ali "ptica zlosutnica" je ispala! Bez obzira na to da li je neko u deset "nazočnih" opština uopšte video, akamoli šljivio... Ali njen pisac sada bar nije jedan od generala, pametnih posle bitke. I može da nastavi, "uzaludno krečenje".

Lako je ustanoviti kako opet, ne prvi put, imamo pobedu vlasti! Uz "moralnu pobedu", opozicije, i galamu: "Šta je sve, vlast radila!". Epohalno otkriće da je Vučić sa svojima, obilato praktikovao "funkcionersku kampanju!". Bio vodeći, na listama za sve opštinske izbore! Mada Predsednik Republike, izjavio da će, ako zatreba, "prvi čestitati protivnicima!". (Kao da nisu iz njegove republike).

Kasnije je iz sedišta jedne stranke, saopštio preliminarne rezultate! (Uzgred, ostali ih nisu imali). I uz galamu o tome, ćuti se da prethodna vlast nije ništa učinila da do ovakvih pojava ne dolazi, stvaranjem masovne psihologije demokratije! Ona, a ne "kontrolori", ne dozvoljava pomenuto i nepomenuto, pa i da u parlamentarnom sistemu vlada ima manje vlasti od predsednika. Naprotiv, posle pada Miloševića negovala je masovnu psihologiju autokratije koja ga je i omogućila, tako da je predsednik vlade Cvetković, nazivan i fikusom i kafe kuvaricom! A Vučić je posle prekida u vreme Tomislava Nikolića, nastavio gde je stao... Boris Tadić.

Dalji put, logično, odveo je u autokratiju... Mudri analitičari vide još više, i otkrivaju da se radi o "Pirovoj pobedi". I pored "deset prema nula" i da se "pobedi ne gleda u zube", tako da Vučić ne sme raspisati vanredne parlamentarne izbore. Zaboga, dobio je i po dvadeset posto manje, nego na prošlim u istim opštinama! Tačno, uz dva "ali" (što ovde ne kvari sreću devojci): uz veću izlaznost, na koju je računala upravo opozicija! I tvrdoglavu činjenicu: a ko bi ih raspisao, uz vladu koja ima nesumnjivu većinu u skupštini, i posle "deset prema nula" na opštinskim?

Ćuti se o onom što se nije radilo, ili jeste a pogrešno. Recimo dugo dvoumilo: pomoći ili odmoći deci, "da sobale vlast!". Sama "deca" (studenti), baš zato mažena i pažena i dok su tražila samo odgovornost za "nadstrešnicu", nisu računala da je vlast mnogo ozbiljna stvar. Tako da će se sama ili sa nesigurnim saveznicima, suočiti sa vladajućom, dobro organizovanom i jedinstvenom strankom. (Za vanparlamentarnu Srpsku radikalnu i parlamentarnu Socijalističku, neki stari bi rekli da su zadužene da zanose na krivinama). Ali i sa solidnim delom, starijih birača! I već samo što su stariji, ne misle da je vlast za mlade. Za batine jesu, pa je bivši fudbaler, trener i selektor Slavoljub Muslin, jetko primetio: "Bili smo kukavice, dozvolivši da nam decu biju siledžije!".

Treba se manuti optimizma, koji je vladao pre izbora, a sada pre budućih, bilo kojih! Uvažavati staro: "Prvo skoči, pa onda reci hop!", i novo: "Ništa tako ne uspeva, kao uspeh!". Kakav se crni uspeh, očekuje pri "nula prema deset"? I obavezno "Restart, a ne start!".