Knjigu nisam čitao, ali smatram da je neprijateljska!

Ovo jeste rečeno poodavno (1973.), rečeno je u Beogradu, a ne ovde, ali je rekao neki Valjevac. Zapravo ne "neki" nego zvaničnik na važnom skupu, na kome je osuđena tek dodeljena (i nikad više!), nagrada "Milovan Glišić" za najbolju zbirku pripovedaka u minuloj godini. I aktuelnije je sada nego tada, i biće tako u doglednoj budućnosti. Diljem Srbije, pa i u Valjevu...

Nema dana, a da ne čujemo (pročitamo), nečije teško osuđivanje neke javne ličnosti zbog neke izjave, eventualno "organa" u čije je ime istu dao, pa i medija koji je izjavu preneo. A da izjavu nije čuo (pročitao), "organ" mu nije poznat, a medij uopšte ne prati! Tako da je dovoljno Beograd išarati sa "Đokić je lopov!", "Rektor je ubica!", prethodno "Studenti su ustaše!", pa da pored toga bezbrojni prolaze, slažući se. I ne znajući, kao i većina "pisaca", ni zašto je neki Đokić lopov i ubica, ni ko je taj Đokić, ni šta je rektor, pa ni ubica! Prethodno, ni šta su ustaše... Normalno ni šta je rekao neki Tonino Picula, "najveći mrzitelj Srba". Samim tim što je Hrvat i neki šraf u Evropskoj Zajednici, a Hrvati su u NATO-paktu koji nas je bombardovao. (Nikada se ne pominje razlog, makar "navodni"). I u Evropskoj Zajednici, "koja nas neće".

Nije ovo posledica izjava sa "zvaničnog mesta", nego nečeg starijeg i stalnijeg. I više toga, normalno neobaveštenosti, ali i odsustva želje da se bude obavešten. Stalno se priča da "Što čovek više zna, više i vredi!", ali "Što čovek više zna, više i pati!". Pa zato ali ne samo zato, neprimećeno prolazi: "Kad ti ja, kažem!". Ja, drukčiji i viši od tebe, tako da se ne prihvativši rečeno, zameraš i stvarnosti. U kojoj, "Srbi su, nešto drugo!", a pošto se van Srba u to sumnja, "Nas Srbe, svet ne razume!". Čak, "Nas Srbe, svi mrze!". I zato, a ne sujete, "ja" koji ti nešto kažem, nešto sam drugo. Ako to što kažem ne prihvatiš nego tražiš dokaze i nudiš kontra-dokaze, ti me ne razumeš! Možda i mrziš...

Na ovom mestu možda i dosadismo Bogu, ali ne i narodu. Važno je ko (uključuje čiji) kaže, a ne šta kaže. Obilato negovano od ljudi iz vlasti, ali i opozicije. Listom ubeđenih u magijsku snagu reči (vredno posebnog osvrta!), zbog čega drugi čvrsto veruju: "Samo da se dokopamo televizija, sa nacionalnom frekvencijom! Pa da im kažemo kako samo mi, jedino mi...".

Još jedno ime, za rezime i kraj. "Ne znam ni šta su mediji ni ko je Šolak, ali Šolakovi mediji su neprijateljski!".