"Kolektivne krivice" nema kod Srba, pa ni kod Petnice!

"Zar i u Petnici?", odmah su graknule uredne narikače? Uvek u strahu da ne zakasne sa javnom osudom onog ko će verovatno biti osuđen, a nikad da prvi nekog optuže! Dokazivači svoje budnosti i brige, ovog puta za "našu decu" i Petnicu, u koje inače niko ne sumnja. A malo "ladnije gledano", zar je to "i u Petnici", toliko iznenađujuće?

Obratimo pažnju na ovo bezazleno i nevažno, "i...!". Zar se u mislima odmah, pre ili posle njega, ne pojavi "posle"? Nekoliko vrlo poznatih mesta i u njima značajnih ustanova, unutar vrlo cenjenih delatnosti? Setimo se Crkve i Jagodine, i osoba neuporedivo poznatijih i važnijih, od juče "S." a danas "B. S."! Zar se odmah ne setimo i šta je bilo odnosno nije bilo, posle graktanja i naricanja, ali i ozbiljno očekivanog procesuiranja? Što sugeriše visoku verovatnoću istih ili sličnih pojava, u drugim mestima i delatnostima. I sa istim ishodom!

Setimo se i normalnog redosleda, normalno, u normalnom svetu! Osumnjičeni, shodno proceduri, eventualno postaje optuženi, a po daljoj proceduri eventualno osuđeni. Odnosno, oslobođeni. Kod nas, za pomenute uredne, redosled je kraći: osumnjičeni je, automatski i bez procedure, i osuđeni. Ako nije "njihov". Ili je, takođe automatski i bez procedure, "nepravedno i zlonamerno optuženi", ako jeste "njihov!". A ko to sa strane ne prihvata, sam zaslužuje osudu.

Tako ministarka Zorana Mihailović, osudi Vigora Majića za "sramno" izvinjenje žrtvama "predatora". (Njima naše duboko žaljenje, garantovano uzaludno. Kao i u normalnom svetu nepotreban poziv institucijama da postupe po zakonu! Njoj i sličnima, ovi redovi bili bi samo "odbrana sramnog"). Po njenom mišljenju šta te divne nekadašnje devojčice, danas divne mlade žene i po belom svetu više poznate i priznate nego kod nas, imaju od njegovog izvinjenja? Tačno je, malo šta! A šta imaju i od njene "intervencije"? Uzgred, kako je i da li je, ispoljila brigu u baš skorašnjem slučaju, kada se osumnjičeni nije ni izvinio? I šta je Vigor, osumnjičen za nemar (prekoračenje nužne brige za saradnika i imidž Stanice), a ne za predatorstvo, mogao da uradi? Da podnese ostavku ne može, nije više direktor. Da počini harikiri? Naravno, da je u Japanu, i samuraj.

Umesto uobičajenog javnog "diskursa", koji je ili optužba ili odbrana oba puta od strane nenadležnih, tražimo samo da nadležne institucije urade ono za šta su nadležne. Ne zaboravljajući da to učine i sa ranijim slučajevima, iste ili slične vrste. Na veliku radost onih koji su u njih uključeni, "Petnicom" gurnutim pod tepih! A IS Petnica i novo rukovodstvo, ostavimo na miru. Svojim, a i Vigorovim radom, dovoljno uverava, urbi et orbi, da je ovo izolovani incident. Što drugde po zemlji Srbiji, nije ni incident ni izolovan.