Može li Sveti Sava, i bez "svog" Univerziteta?

Svetom Savi opet preti opasnost, ali ne da bude zaboravljen. Nego da "hiperprodukcijom" brige za njegovo prisustvo, dođe do njegove "inflacije". I on postane, takoreći, "majonez koji se u sve meša!".

Najnoviji slučaj je ideja vlasti i SPC o osnivanju Univerziteta "Sveti Sava", verovatno u Beogradu. "Radi podizanja kvaliteta obrazovanja", i to pored živog i živahnog (izgleda baš zato!), Univerziteta u Beogradu! S obzirom na tvrdoglave brojke o njegovom mestu na odgovarajućim svetskim listama (kao i mesta univerziteta u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu), kvalitet obrazovanja koje pruža je neosporan. U pitanju mora biti, nešto drugo. Šta je, ne može biti "očigledno". Ali kakve bi bile posledice, nije "nevidljivo!".

Odluka o takvom univerzitetu, ako je bude, kao i prvobitna o uključenju (1920), zatim isključenju (1952) i ponovnom uključenju (2004) Bogoslovskog fakulteta u Beogradski univerzitet, biće politička. U smislu: razlozi politike koja je promenljiva, ignorišu razloge struke koji su stalni! A po njima nastava na budućem univerzitetu ne bi bila kao na sadašnjem, i drukčija od one na Bogoslovskom fakultetu. Zašto, rekao je svojevremeno (1919) Brana Petronijević, odličan poznavalac nastave i na stranim univerzitetima, i danas cenjen i kao naučnik (paleontolog) i kao filozof!

"Nastava na teološkom fakultetu i ostalim svetovnim fakultetima na kojima se predaju čiste i primenjene nauke, počiva na bitno različitim osnovama, i s toga se teološki fakultet ne može izjednačiti sa ostalim fakultetima. Pre svega, osnovni princip univerzitetske nastave glasi: Nastava je slobodna. Na Teološkom fakultetu međutim, nastava ne može biti slobodna, pošto se sve teološke discipline, koje nisu čisto istoriske, moraju zasnivati na osnovnim dogmama Crkve, utvrđenim jednom za svagda". Tako da je "blagoslov" za status nastavnika i gubljenje statusa ako se blagoslov izgubi, manje važan. Kao i da je za upis na studije nužan blagoslov nadležnog episkopa, kako je sada za upis na Bogoslovski fakultet. I da je time, namenjen samo za pravoslavne Srbe! Univerzitet bi sigurno bio i predmet posebne brige vlasti i SPC, a na štetu postojećeg. Starog i uhodanog, veoma cenjenog! A koliko bi novom (bar dva fakulteta) trebalo vremena da dostigne željeni nivo? (Treći fakultet neophodan za univerzitet, Bogoslovski ga valjda ima). Čestito ime, nije dovoljno!

Osnivanje i status, bili bi krupan korak u daljoj desekularizaciji ustavno sekularne države. Pa i u pravcu klerikalizma, koji je nešto mnogo drukčije, od "slobode veroispovesti". A Sveti Sava se politizuje, uvlači u političke igre i nameštaljke! Računa se na sklonost opozicije i dobrog dela inteligencije da "plivaju niz struju", poštuju "duh vremena". I ćute, jer će na svaku rezervu, ovaj poziv na razmišljanje o Petronijevićevom stavu, krenuti: "Ništa im nije sveto! Zar protiv Svetog Save?!".

Ali šta je sledeće za našu visokoškolsku nastavu, posle ovog i taze Fakulteta za srpske studije?