Nije li i Murta anti, Kurti?
Mesecima, ako ne i godinama, slušamo kako su Vučiću, personifikaciji i svedržitelju svega što se želi promeniti, "odbrojani dani". (Jedan od novinskih naslova, malo je umereniji: "Samoodbrana i poslednji dani").
Ako je zaista ili veoma verovatno tako, vreme je da se s tim prestane! I okrene onom "posle", dosad opravdano ostavljanom za neizvesni "dan posle". Malo ili nimalo dosad ispunjavan sadržajem, osim podrazumevanim najhitnijim i verovatno prihvatljivim za sve učesnike u novoj vlasti. Anti-Vučiću i njegovima, "lustraciju" kao smenu dotadašnjih, i cenkanje oko "kvota" budućih. To jeste uklanjanje dela postojećeg, a lošeg, ali ne i stvaranje još nepostojećeg dobrog! I postojećeg drugde, ali sporno gde, u EU ili Briksu?
Stalno smo "anti" nečem, obično prethodnom, a nekad i nagoveštenom budućem (sadašnja vlast prema društvu nadležnih i odgovornih). I redovno se ne vidi da je svako "anti", ma koliko bilo opravdano, i ograničeno. Manje-više čak zarobljeno, onim prema čemu je "anti". Ne gleda dalje od onog na šta ono gleda, pa ne vidi da i kod sebe ima nečeg prema čemu treba biti "anti".Primera radi, ne da li su se izborili nego da li su se uopšte borili vlastodršci posle petog oktobra, protiv onog što je omogućilo vlastodršce zbog kojih je peti oktobar, uopšte bio nužan? I omogućilo ove, čija je smena takođe nužna...
Treba biti anti i skučenom poznavanju trećih (neopravdano svedenih na "za nas" i "protiv nas"), stalne zarobljenosti polaritetom "mi" i "oni"! S tim što su "oni" ustvari jedni, a ne više njih, vekovno "Takog danas u Srbina nema, u Srbina a ni u Turčina!". Nigde još, makar jednog... Otuda neinteresovanje za stanje u Rusiji, kad bi se znalo zahtevalo bi revidiranje slike Rusije, kao „majke Rusije“. Stalno je daleka i nepoznata, pa se normalno ne zna zašto nekada nije odlučnije ili nije uopšte pomogla, a zašto jeste kad jeste. Ali kao takva, može i pomoći! Uostalom, ne kaže li pesnikinja: "Ljubav je lepa samo dok se čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da.."? A da ga daje nema spora, retko vetom a svakodnevno Naftagasom...
Sa demokratijom kao sadržinom "Anti-Vučiću!" nešto je bolje, jer čovek jasno nije za demokratiju. Ali sudeći po slabom radu na omasovljenju bar svojih stranaka, nema smanjivanja jaza između elite i mase. Stalnog zadatka, istinskih demokrata! A gde je to pri "prvoborcima", zainteresovanim da ostanu prvoborci po cenu što manjeg broja boraca?
Neadekvatnim, pa i nepostojećim obaveštavanjem o svojim aktivnostima? Izlaženja iz ograničenosti na ono unutar čega se kreće Vučić, nema i bez ponovne izgradnje res publica: opšteg, zajedničkog, javnog. Dubokog ubeđenja da privatizacija nije čarobni ključić, da ne sme baš sve biti privatno, i da tako nije ni u državama koje nisu bile socijalističke!
Potrebno je "anti" i toj praksi, tužnoj sudbini ne samo "društvenog kapitala" nego i objekata i "ustanova od javnog značaja": kasarne Kadinjača, Doma vojske, Hipotekarne banke, rugla od samačkog hotela Jablanice, hotela Narcis i Grand... Zaključno ili počev sa "narodnim zdravljem", a što nije započelo sa Vučićem i naprednjacima...