Nole je pao u finalu! A Aci je pao kamen sa srca...

Nema veze što Predsednik nema probleme koje ima neki opozicionar, naravno i takozvani obični čovek. Da ima, ne bi ni bio to što je. Ali ima probleme koje pomenuti nemaju, i mogu  biti srećni što ih nemaju... Pa bi mogli i sevap bi bilo, da ga nekog reše! 

Tako je upravo učinio Novak Đoković, lišivši se pobede u Australiji i svega što bi mu donela. Jedva je u nedeljno jutro i pre meča, na nesuvislo pitanje Jovane Jeremić (šefu države da li će navijati za njenog državljanina!), procedio banalni odgovor: hoće. Bez obzira na političke razlike s njim, čime je odgovorio na nepostavljeno pitanje: oseća li se Predsednikom svih građana? A posle pobede, trebao bi da se oglasi. A kako da se oglasi, šta da kaže čiji je taj pobednik? Zar "naš" (Nole),  kako najboljeg svih vremena zove između devedeset i sto posto Srba, nešto manje svih građana Srbije? A njega "Acom Srbinom", manje od polovine?  "Našim", još manje... Kako "naš", i kad je iz nekih razloga, bližih  Predsedniku nego skoro svim Srb(ijanc)ima, Nole sa sve porodicom, od skora u Grčkoj, a ne u Srbiji? 

A tek, posle oglašavanja! Kako bi "jedan jedini", primio još "jednog jedinog"? Čime da ga nagradi, red je, vaterpoliste je nagradio? Šta bi njemu značilo dvadeset hiljadarki evrića koje su dobili vaterpolisti, sa koliko više? A kako bi se tek tada oni osećali, nije ih čak gledao mada su igrali u Beogradu, kako bi to odjeknulo? (Nemački kancelar je u nedelju predeveče skoknuo u Dansku, da gleda svoje rukometaše. U društvu domaćice, danske premijerke. Nije se plašila neugodnog prozivanja i skandiranja, valjda što je sama, a sanski gledaoci džentlmeni). 

Sa odlikovanjem je mogao mnogo ranije, i pre ovog Sretenja... Uopšte, mnogo je nezgodan taj Nole. Samostalan, obezbeđen, i usto svetska marka! Zucka se da ga neki i u ovoj dirigovanoj javnosti, vide kao kandidata za domaćina na Andrićevom vencu... Svaka čast vaterpolistima, ali svaki od njih pa i najbolji na evropskom prvenstvu Dušan Mandić, jedan je od (brojnih) nekoliko! Naspram svih skupa, jedan van njih više se ističe nego naspram jednog... Pa je mogao, ko šiša kulturu koja nikome ne dozvoljava da opterećuje druge sobom, da više priča o svojim mukama dok su oni igrali, nego o njihovim. Ali kako sa ovim, jednim jedinim? Izlaz bi bio, da "otćuti"? Ne valja... Kako bi mogao da ćuti na takav uspeh, ne bilo koga nego "našeg" za skoro sve ljude čiji je Predsednik? I koji je do skora, bio i njegov. A sa druge strane, još teže: zar on, da ćuti?!

"Srećom", Nole nije pobedio. A on ako može, neka bar u sebi kaže: Hvala Nole!