Šteta što su digli blokade! Još dugo bi navijali za njih
Vučić nije pobedio "obojenu revoluciju" iz više razloga, od kojih je prvi: nije je ni bilo! Ali nije nesrećan, ministar Glamočić navede "mlekare", koji su se stvarno pobunili, da razočarani u državu (kojoj to neće teško pasti), odvezu traktore na njive. Sada i ubuduće, na pravo mesto. Uz mali ustupak vlasti: pet dinara više po litru mleka i to samo za "najugroženije", i neko "siće" za sve. Uz uobičajena obećanja, i traženje "razumevanja" otkupljivača i Evrope. Još manji ustupak zbog dodatne pobede države: nije žrtvovala ministra, kako su naivno tražili "mlekari" a deo javnosti očekivao.
Ko misli da je ovo poraz "seljaka" ili "paora", ne vidi da nije i neće biti, samo njihov. I nije samo poraz, nego hrabar pokušaj bez ozbiljne pomoći drugih, usto sa svojim i zahtevima opštije prirode! Uz ozbiljne pretnje, poznate i nepoznate... Usto vremenski ograničen neophodnim početkom poljoprivrednih radova, sa čim je vlast računala od početka...
Poraz će lako doživeti njihov budući protest, jer se stanje mlekarstva i poljoprivrede nije promenilo. (Slobodno se može reći: "Doviđenja, na sledećoj blokadi!"). Zbog razočarenja odsustvom uspeha, redovnog pratioca prevelikih očekivanja, biće "manje popularan" kod samih seljaka. "Mirni građani", prolaznici, imaće manje razumevanja za blokade iz istog razloga... Lako će poraz doživeti i pre nego što počne, sličan protest drugih! Ako nisu uspeli seljaci sa tolikim traktorima, šta očekivati od onih koji imaju samo ruke, grla i transparente?
Pogledajmo, uostalom, koliko je bilo takvih protesta! Kako se ponavljaju i ponavljaju, a "karavan" (vlast), prolazi... Pesimizam i fatalizam, ozbiljno će nagrizati i pripreme za izbore, i borbu za njihovo normalno odvijanje. Da li su seljaci razočarani samo u državu, ili malo i u opozicione stranke? Da li misle da su učinile sve što su mogle, što ih nisu podržale aktivnostima u svojim mestima, a ne pisanim saopštenjima i kratkotrajnim "izletom" ovdašnjih, u Loznicu? Ako uopšte ima smisla razmišljati o nečem bar nalik na "generalni štrajk", onda je sada bila prilika...
Nažalost, poraz neće doživeti samo ono što nije poraženo, a trebalo bi da ga nema! Očekivanje da "neko" uradi nešto u korist "svih", a što je moguće uraditi samo ako na tome rade "svi". Ne kao sada seljaci (ni oni nisu bili "svi"), a neposredno pre toga pa i dalje, studenti i srednjoškolci. Takođe, ni oni "svi!". Jeste neprijatno, ali razuman ne očekuje da istina bude uvek prijatna: nećemo prvi put pomenuti, koliko Valjevo ima srednjih škola! A koliko ih nema ni petkom malo pre dvanaest, na obeležavanju Nadstrešnice?