Učini ili ne učini, samo bez objašnjavanja!

Problem legitimiranja (justifikacije): opravdavanja svog činjenja ili nečinjenja zbog posledica koje mogu biti neprijatne različitog intenziteta, specifično ili isključivo je ljudski problem. Težak i složen, jer se pojavljuje i pre i posle njega, a često samo posle. I pred više "instanci", pre svega pred sopstvenom svešću. Pre činjenja, "Da se ne ispadne magarac!". (Mada magarac ne greši kao čovek). Potom i ne kod svih nešto od sledećeg ili sve: pred savešću, javnim mnjenjem (sredinom), pravosuđem, Bogom...

Sklonost našeg čoveka da nađe opravdanje, posebno je zanimljiva u opravdavanju nečinjenja onog oko čega se i sam dvoumi da bi trebao da ga učini. Kao i da bi mogao, bez mnogo truda i misaonog napora. (I kako će se pokazati kasnije, manje od utrošenog na opravdavanje što ga nije učinio). Usto zna i vidi, da ima onih koji čine i krupno i riskantno, što ovo nije! 

Ali naš čovek ne namerava da čini, proglašavajući ga teškim i preteškim, složenim i praktično nemogućim, bez sadejstva još ponekog, čak "svih". Stoga nerazumnim, a razuman čovek se prilagođava spoljašnjem svetu, dok nerazuman čovek nastoji da prilagodi svet sebi. Ne prihvatajući da čitav napredak, zavisi od nerazumnog čoveka (Bernard Šo)! Svoja spremnost se podrazumeva, ali "Zašto uzalud?".

I sada nastupa ono "zanimljivo", mada tragično po inicijativnost. Drugome se ne preporučuje, ako je moguće i ne dozvoljava, da to kao "nerazuman" i uveren da treba i može, pokušava da učini sam samcijat! Ne praveći od toga događaj, ne tražeći od drugih da učine isto, ni za sebe zasluge. Potenciraju se teškoća, složenost, opasnosti, odsustvo "pravog trenutka". Moguće je i diskvalifikovanje dotičnog, ne samo pitanjem zašto ili otkud baš on, nego i iznalaženje njegovih pravih a skrivenih motiva: želja da se istakne, spreče drugi... To da će pokušajem možda biti učinjeno ono što i treba da se učini, odlazi u drugi plan. Pogotovu ako se u "meditiranje" na ovu temu pojavi još neko ili samo njegov nevoljni inicijator, kada se praktično zaboravlja! 

A  skriveni motiv postoji, samo kod tog koji se opravdava. Bojazan da neko kasnije ne upita (pre toga njegova svest i savest): zašto ti, nisi to učinio? Nije li sada red na tebe, hoćeš li ti nešto učiniti, i šta? Osobito ako je učinjeno, "kalibra" onog našeg Obradovića...