Ujedinjavanje opozicije, ne garantuje uvećavanje broja birača...
Ujedinjenje opozicije nije čarobni štapić za pobedu pokazao je Negotin, više nego Sečanj i Mionica! Iz banalnog razloga: pored opozicije i vlasti, postoje glasači. Šire "narod", prilično zanemaren od opozicije. Jeste ga više izašlo, ali je vlasti omogućio da ostane. gde je. Suprotno neumerenom optimizmu opozicionara i studenata, u medijima zadnjih dana...
Ali "Narode, snago moja!", pre rata bi na predizbornom skupu obraćanje glasno počinjao i završavao, izvesni poslanički kandidat. A oni u neposrednoj blizini, čuli bi kako tiho u bradu mrmlja: "Stoko jedna, bez repa!". Naravno da ovo može biti zlonamerna izmišljotina, ali i zaoštravanje naglašavanja stvarnog! Kada "visoka vlast" pohađa neki Sečanj ili Negotin, neku Mionicu ("Mionica, nazor varošica!")? Zna se, pred izbore! S tim što joj se to "može", njeni su tu na vlasti. Vidljivo radeći da ostanu, ma šta se tome prigovaralo.
"Asfaltiran sokak", svakome je vidljiv. ("Bela tehnika" onom ko je dobije, i kome se pokaže). A pohađa li ta pa i veća mesta, "opozicija"? Ona koja je pandan "vlasti", partijska centrala? Šta tu rade njeni ljudi, koji žele da dođu na vlast?
Razumevanje kao opravdavanje za njene brojne objektivne teškoće, hendikepiranost u startu jer ne raspolaže "resursima" (uključujući bagere...) sasvim je u redu. A zašto opravdavanje za nepromišljenosti, i gore od njih? U "lokalu": glasno kukanje na vlast, što u političkoj borbi koristi sredstva kojima raspolaže. Ne samo što nisu nezakonita, nego su mogla već biti iskorišćena! Da pita opoziciju, da li da ih koristi? A na birače ne glasno nego prećutno, žaljenje što ih prihvataju mada im koriste. Konkretno: što ne spreče asfaltiranje tih sokaka, dok na vlast ne dođe opozicija! "Belu tehniku" takođe da sačekaju, zaboravivši kako se "poklonu u zube ne gleda". Mada se ovde ne radi o poklonu nego trampi, "zamrzivač" za glas. Ko pritom, više dobija? A tek "u centrali" (Beogradu), nije bilo skoro, a ni naročito davno! Ova opozicija se ljutila na "vlast" što je podigla spomenik Borislavu Pekiću, i na poštovaoce velikog književnika što nisu masovno protestovali. Trebalo je sačekati spomenik, dok na vlast dođe opozicija, kojoj je Pekić pripadao. Mada mu je političko angažovanje bilo mnogo kraće i manje važno od književnog! Pa i da je "za pozdraviti", što je "ova vlast" zanemarila to angažovanje...
Tačno je da naprednjaci u Mionici, nikad nisu lošije prošli. Ako ih je spaslo (izgleda da jeste) Vučićevo dolaženje glasačima na noge, da li bi opozicijama štetilo dolaženje njenih "čifova"? Ne mora u halu ili školsku salu, može u kafanu ili kod viđenog domaćina. (Što je Vučić uradio, sutradan posle izbora). A ako to dosad nigde nemaju, krajnje je vreme da "zatvore firmu!".