"Prazna ruka" – karate tehnika za decu, tinejdžere i odrasle

"Karate ne znači pobeđivati druge. Reč je o pobedi nad samim sobom", David Walker.

Istorija karatea može se pratiti unazad nekih 1400 godina, do Daruma, osnivača zenbudizma u zapadnoj Indiji. Za Daruma se kaže da je uveo budizam u Kinu, uključivši duhovne i fizičke metode. Fizička obuka, u velikoj meri prožeta Darumovim filozofskim principima, podučavana je u hramu Šaolin 500. godine nove ere. Šaolin (Šorin) kung-fu, iz severne Kine, karakterišu veoma šareni, brzi i dinamični pokreti; Šokei škola južne Kine bila je poznata po moćnijim i trezvenijim tehnikama. Ove dve vrste stilova su našle svoj put do Okinave i imale svoj uticaj na Okinavinu originalnu metodu borbe, nazvanu Okinava-te (okinavska ruka). Zabrana oružja na Okinavi u dva duga perioda u njenoj istoriji takođe je delimično odgovorna za visok stepen razvoja nenaoružanih borbenih tehnika na ostrvu.

Ukratko, karate na Okinavi se razvio iz sinteze ove dve borbene tehnike. Prvi, koji su koristili stanovnici Okinave, bio je veomaje dnostavan, ali užasno efikasan, pre svega, veoma blizak stvarnosti, jer je korišćen tokom mnogo vekova u stvarnim borbama. Drugi, mnogo razrađeniji i prožet filozofskim učenjima, bio je proizvod drevne kulture Kine. Tokom vremena, karate se razvija i postaje način života, jer omogućava učenicima da postanu veoma jaki, ali srećni i mirni ljudi.Vežbanjem jačaju um, razvijaju smirenost, jasnije misle, prave dublji uvid u svoje mentalne sposobnosti i jačaju samopouzdanje. Jačaju celo telo, poboljšavaju koordinaciju, ubrzavaju reflekse, grade izdržljivost i opšte zdravlje. Uče da cene učtivost, integritet, poniznost, pravdu, čast i samokontrolu.

Cela ova priča oko karate počinje da budi sve veći interes razvojne i obrazovne psihologije koja se fokusira na aspekte koji se tiču efekata sinergije telo-um tokom životnog veka.Konkretnije rečeno, studije razvojne neuropsihologije pokazuju blisku vezu između fizičke spremnosti  irazvoja i funkcionisanja mozga od ranog detinjstva. Ovaj odnos bi bio posredovan fiziološkim i psihološkim mehanizmima; adekvatna fizička aktivnost i spremnost i opšte motoričke aktivnosti promovišu dečje napredovanje u specifičnom kognitivnom funkcionisanju i ponašanja usmereno ka cilju.

U ovoj perspektivi, karate se pokazao kao fizička aktivnost koja može da stimuliše memorijske sposobnosti i izvršno funkcionisanje, a nesamo kao sport koji razvija jednostavne tehničke elemente tokom treninga. Karate je sport sa punim kontaktom koji se fokusira na filozofske, moralne i etičke principe koji karakterišu borilačke veštine.

KK Šogun

Ono što je važno napomenuti o umetnosti karatea i njenoj edukativnoj strani, posebno za decu koja polaze i upoznavaju se sa ovom tehnikom je:

• Omogućavanje ravnoteže između tela i uma,
• Mogućnost ovladavanja veštine samokontrole i prilagođavanja situaciji,
• "Karate je način da se poboljša karakter i ojača duh" kako su drevni majstori govorili,
• Poštovanje i ljubaznost kao temeljni principi karatea.

U literature se dosta govorii o vaspitnoj vrednosti karatea:

• Vežb uče dete kako da maksimalno iskoristi potencijal svog tela i omogućava mu da stekne samopouzdanje zahvaljujući stalnom učenju.
• Kroz kretanje u raznim pravcima deca počinju da sagledavaju elemente prostora oko sebe i uče da se orijentišu alii da sagledavaju različite delove svog tela. 
• Izvođenje kata predstavlja za decu zabavan način saznavanja, kao i ispravnu i uravnoteženu fizičku vežbu, simetričnim angažovanjem celog tela.
• Kroz vežbanje razvijaju svest o sopstvenim resursima, prihvataju svoje granice, razvijaju sposobnost da se uključe u suočavanje sa poteškoćama.
• Karate je mesto gde se uči suočavanje sa drugima uz, pre svega, njihovo poštovanje, razumevanje, prihvatanje. To nije napadanje drugog ili davanje oduška agresiji, upravo suprotno: deca uče da se kontrolišu,  da se adekvatno izražavaju, da se suočavaju sa malim poteškoćama, da upoznaju sebe da bi potom upoznali druge, prevazišli stidljivost, obuzdali svoje nemire, smanjili osećanje besa i ranjivosti na napade.

Nestrpljivi umovi dece lako shvataju i prihvataju nove ideje i tehnike. Detinjstvo je najbolji period za početak puta ka samopoštovanju, poštovanju drugih, poštovanju zdravih autoriteta, kao i fizičkom zdravlju i emocionalnoj ravnoteži.

Ono što sam uspela na času karatea i polaganju za pojas KK "Šogun"da vidim i prepoznam je da treniranje ove veštine:

1. Gradi samopouzdanje uz veoma bitno kontinuirano ohrabrenje i povratne informacije instruktora.
2. Na "polaganju" za pojas, se vidi i uči sistem rangiranja, gde se viši pojasevi dobijaju za unapređene i poboljšane veštine. Kako deca napreduju i "zarađuju" pojaseve višeg nivoa, oni služe kao vođe za učenike nižeg nivoa, često pomažu u obučavanju i nude podršku. Nošenje pojaseva višeg nivoa zahteva demonstraciju ispravne tehnike, što se može postići samo doslednim naporom, posvećenošću disciplini i istrajnošću.
3. Razvija liderske osobine koje zavise i od samopoštovanja i od poštovanja drugih. Oba ova suštinska oblika poštovanja razvijaju se tokom redovnog treninga malih i mladih učenikakarate veština. Dok se učenici časa klanjaju svojim nastavnicima ili čekaju na komande instruktora/sudije, ne razvija se strah već se usađuje poštovanje prema autoritetu.
4. Omogućava učenicima da uče da postavljaju ciljeve prema kojima će raditi. Mladi polaznici časova karatea žele da steknu svoje pojaseve, pri čemu su crni pojas, a kasnije diplome i nivoi instruktora najveće priznanje. Učenici uče da daju prioritet aktivnostima kako bi postigli svoje planirane ciljeve, možda ih čak i nadmašili.
5. Razvija otpornost. Osim što mogu da koriste naučene veštine u konkretnim situacijama (eventualnih pretnji),  otpornost koju grade mogu da prenesu na akademski učinak i socijalnu i emocionalnu efikasnost.
6. Podstiče samodisciplinu. Uz redovnost časova karatea, deca koja uče da postaju sve disciplinovanija usavršavaju svoju tehniku brže.
7. Karate nije samo sport. To je i stil života - fizičkog i mentalnog izazova koji zahteva potpunu posvećenost uma i tela. Samodisciplina razvijena na časovima proteže se i na druge oblasti detetovog života.
8. Promoviše zdravo telo i težinu. Redovna fizička aktivnost u bilo kom obliku pomaže deci da razviju i održe zdravu telesnu težinu. Jednosatni časovi borilačkih veština tri puta nedeljno dovoljni su da se ispune zdravstvene preporuke za fizičku aktivnost.Kako ovi učenici borilačkih veština odrastaju u odraslo doba, časovi karatea iz detinjstva će pobuditi njihovo interesovanje za održavanje snažnog i fit stila života.
9. Kako je jačanje fizičkog i emocionalnog blagostanja jasan ishod treninga karatea, kontinuirano vežbanje do narednih pojaseva, promoviše i inspiriše decu na konstantno učenje.

Preporučuje se da se sa vežbanjem započne od 5 godina, kada dete nauči funkciju različitih delova tela i razvije veštine koordinacije, počinje da opaža levo i desno i stiče ravnotežu i usmerenost.

Rekli smo na početku da karate znači "prazna ruka". Sa treninga KK "Šogun" ili nekog drugog valjevskog karate kluba, nećete izaći "praznih ruku". Zato , dajte svom detetu alate neophodne za razvoj zdravih navika koje će se preneti u sve oblasti života.

KK Šugun