Budite ljubazni, ostavite moj računar na miru...

Poštovana gospodo,

odlučio sam da vam se obratim pismom, jer nisam siguran da znam kome tačno treba da se obratim i ko je od hiljada anonimnih državnih službenika nadležan da usliši gore navedenu molbu.

Ukratko, već duže vremena imam i konkretne dokaze o napadima na moj privatni računar i privatni wi-fi rutersa očevidnom namerom nekih državnih službi da se bave delovanjem penzionera starog 79 godina i nekoliko dana u Udruženju građana Lokalni front Va, legalno i uredno registrovanog u Agenciji za privredne registre.

Zašto baš na ovaj način? 

Pre nekoliko godina dogodilo se dagrađanin Predrag Savić, u penziji od 26. novembra 2012. godine, ne može da podigne lekove u apoteci jer mu zdravstvena knjižica nije overena! Zainteresovan ovim fenomenom, i srećom, dobro upoznat sa finesama države kojom upravljaju presvučeni radikali, došao sam do frapantnog podatka da sam uredno prijavljen kao zaposleni u porodičnom preduzeću osnovanom još 1992. godine u kojem sam, po odlasku u penziju, i brisan kao jedan od osnivača i vlasnika. Centralni registar socijalnog osiguranja tvrdio je da sam u trenutku sklapanja radnog odnosa podneo uredno potpisanu prijavu, potpisan ugovor o radu i fotokopiju lične karte, čime sam iz stroja penzionera ponovo vraćen u red zaposlenika koji doprinos za zdravstveno osiguranje plaćaju iz svoje zarade.

Odštampao sam prijavu (ugovor i fotokopija lične karte nisu bili dostupni na portalu) i obratio se u MUP-u Valjevo inspektoru zaduženom za visokotehnološki kriminal. Dobio sam kopiju tada sastavljenog zapisnika i nikada više ni slova o mom slučaju. 

Obratio sam se, naravno, i državnom povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i na desetak stranica dobio opširna uputstva šta sve mogu da preduzmem i kome sve da se obratim. Jedino što nikada nisam dobio bilo je obaveštenje od poverenika šta je on, kao nadležna institucija, u mom slučaju preduzeo protiv nepoznatih počinilaca.

Nisam, naravno, preduzeo ništa, jer se i tada već videlo da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti ne služi građanima Srbije, već prvenstveno novoradikalnom mehanizmu koji u biračkim spiskovima, po potrebi, prebacuje hiljade ljudi sa novim ličnim kartama sa jednih biračkih mesta na druga. 

Da ne zaboravim, tajanstveno biće koje me je prijavilo u radni odnos na isti način me je i odjavilo nekoliko meseci kasnije. Dobro obaveštena Poreska uprava i fondovi PIO i zdravstvene zaštite, srećom, imali su toliko obzira da od mene ne zahtevaju da platim poreze i doprinose za vreme dok sam se nalazio u "radnom odnosu".

Na kraju, jedno obećanje tajanstvenim posetiocima mog računara: sve što se u toj mašini nalazi neće vam doneti neka nova saznanja o mom delovanju protiv jedne nakaradne vlasti. Iz prostog razloga što svoja razmišljanja i  predloge o tome šta i kako treba činiti protiv vas nikada nisam krio i nikada ih neću kriti!

Stoga, gospodo, ostavite moj računar na miru. Jadna mašina nije ništa kriva...