Sve što ste želeli da znate o džezu, a niste smeli da pitate

19. oktobar 2014. 08:57

Davno to beše, ali sećam se da je u muzičkim krugovima kao bomba odjeknula vest tih umetnički plodonosnih osamdesetih godina, da Stjepko Gut svira u bendu svetske džez-vedete Lajonela Hemptona! Inače, naš Stjepko, naše gore list, bio je u istoriji tog čuvenog „Ol star big benda“ jedini evropski muzičar! Pamtim i veliku prašinu koju je podigla pojava Yu-džez drim tima, tojest seksteta Marković-Gut. Kakvo je to uzbudjenje bilo kada je ovaj bend nastupio na prvom VA JAZZ FESTU! Stjepko je, nakon toga, predvodio razne orkestre koji su gostovali na četvrtom, desetom, jedanaestom valjevskom Festu...

Kao dirigent Big benda RTS-a nastupao je tri puta, pa onda opet kao trubač... Dugo se prepričavao njegov izuzetan nastup sa američkim bubnjarem Dejvom Gibsonom. Dakle, jednostavno rečeno, ovaj izuzetni i jedinstveni muzičar, ovde je više domaćin nego gost, o čemu svedoči i jedna od njegovih izjava svojevremeno data medijima: „Mnogo volim da dodjem u Valjevo i sviram ovaj festival. Stariji pamte, ali Jova Maljoković i ja počeli smo ovde još 1975. godine, znači dosta pre festivala, da pravimo povremene koncerte, a prvi je bio na „Studentu“. Zbog svega toga, Stjepko se uvek iščekuje sa posebnom radošću, o tome koliko njegovo ime i svetski rejting znače imidžu i kvalitetu manifestacije, ne treba ni trošiti reči.

Ovoga puta, STJEPKO GUT QUINTET je otvorio treće festivalsko veče. Kada bi trebalo nadenuti ime njegovom nastupu najradije bih to naslovio „Sve što ste želeli da znate o džezu, a niste smeli da pitate“. Dakle, pravi primer brilijantne klasične džez forme. Gut je vrhunski majstor koji od balade stvara sambu, mirne teme pretače u afro sazvučje, igra se znalački harmonijama i ritmovima.... tenhički besprekorno, sve potpuno čisto, jasno, definisano. Njegova truba šušti, šapuće, zavodi vas, a koji tren kasnije se kočoperi, doziva, pita i odgovara, šeretki se nameće, jednostavno vam ne dopušta da sedite mirno, sve u vama pokreće, ne dopušta ravnodušnost. Stjepko Gut je veliki mag ovog muzičkog pravca i tačka! Ili možda zarez, veselim se susretu sa njim u vremenu koje dolazi za valjevski Fest!

Odavno, baš odavno, nije uopšte bitno to što je Matija sin Arsena Dedića... Lepo je to čuti, zato što je Arsen legenda, ali negde usput (svakako ne slučajno) i Matija je postao legenda i to prava, muzička, svestrana legenda. Svirao je sa poznatim evropskim instrumentalistima, na turnejama bio u gotovo svim državama ovog kontinenta. Važi za muzičara koji svoju maštu i emociju potpuno stapa sa klavijaturom i to možete čuti ne samo na nosačima zvuka u ovom muzičkom žanru. Toplo preporučujem njegov album inspirisan Gibonijevim pesmama, ili snimke nastale sa slovenačkim autorom Zoranom Predinom. Ne, to nije džez, ali je fenomenalna muzika, a to je ono najvažnije. MATIJA DEDIĆ TRIO, ne ustručavam se reći, bio je sjajan izbor selektora festivala. Dedić neguje rafinirani zvuk, on miluje dirke, kao da ih nežno priprema za duge, tečne, efektne nizove očaravajućih nota koje slede. Nenametljivo, sa diskretnom strašću, smireno prede brze i neobične skale razvijajući ih suptilno i lako. Predivni lirski uvodi, demfovani široki akordi koji vam prosto fokusiraju um i direkt’ silaze u ono što zovemo dušom.... U jednom momentu mi se učinilo da sam zaboravio da dišem. Bravo maestro Dediću, umalo me nisi ubio lepotom muzike. I ne samo mene, već i svekoliku džez publiku koja je, naravno, zamolila za bis! To je bilo najmanje što se moglo uraditi u ovako divnoj prilici.

Tako se namestilo, ali ovo veče je moglo da se nazove i „Uspešni sinovi poznatih očeva“. Garabet Tavitjan je bio najbolji balkanski bubnjar i deo prve, neprevaziđene postave izvanredne grupe „Leb i sol“, a njegovi sinovi Garo i Diran su već sedam godina praktično neprekidno na turneji jer TAVITJAN BROTHERS predstavlja pravu džez atrakciju svuda u svetu. A ovi ljudi kroz džez prizmu propuštaju sve... Od klasike, preko pop muzike, etno zvuka, mejnstrim džeza, elektonske muzike, tradiconalnog makedonskog nasleđa. Prvi deo koncerta je bio posvećen klasičnoj muzici studiozno kreiranoj u džez-varijanti. Ravel, Šopen, Bah, Čajkovski, Rahmaninov, bože kako je to bilo dobro i nestvarno... A onda nekoliko autorskih numera oslonjenih na makedonski etno. Nek’ oprosti, malo je reći odlični pijanista Diran, ali Garabet-junior je pravo čudo koje poseduje neverovatnu veštinu i ne iznenađuje što je svojevremeno svirao sa Branfordom Marsalisom, Joe Zawinullom ili Chick Coreom. Inače, važi za jednog od najboljih bubnjara u Evropi što se sinoć i dalo čuti.

Sasvim slučajno pet, šest sati pred koncert, natrapam na fejsbuk profil Gare mlađega gde on veli: „ Epa dragi moji, vecerva koj e vo blizina na Belgrad, imame koncert na internacionalen „Valjevski jazz festival“, a ucesnici se od svetski kalibar! I ovoj pat ke gi zgrmime makedonskiti ritmi! “ I stvarno bi tako, ne da su gi zgrmili, nego je to za priču! Teška artiljerija... Zato kape i šešire dole za ovakvo fenomenalno zgrmljavanje! Salve nedokučivih makedonskih ritmova - jedanaest osmina, sedam osmina, 5/8 , 9/8... Potpuno ludilo! I tako trio TAVITJAN BROTHERS na najbolji način u nedelju ujutro, u 0 časova i 32 minuta, zatvori jubilarni 30. VA JAZZ FEST.

I nema se tu više šta reći, nema zaključka nit’ ga treba biti! Ko je bio, trebaće mu vremena da pribere i smiri utiske, te prihvati neveselu činjenicu da je sledeći Fest tek za godinu dana. Ko nije bio, šteta... Ovo stvarno nije bio doživljaj za propustiti ga!

Branko Antonić