Danojlićev povratak zavičaju

U vreme održavanja Ljiških kulturnih večeri, 13. jula 2022, odjeknula je neverovatna vest: biblioteka u Ljigu dobiće ime živog pesnika. Matija Bećković je sa oduševljenjem rekao da je još samo Desanka Maksimović za života dobila spomenik u Valjevu. Nažalost, 23. decembra stigla je tužna vest iz Francuske: Preminuo je Milovan Danojlić. Nije dočekao da biblioteka ponese njegovo ime.

Matija Bećković i Milovan Danojlić (arhiva) (Foto: Vlada Ivanović.)

Ovog 3. jula u prepunoj biblioteci u Ljigu, obeležen je Dan biblioteke, kao čas sećanja za velikana knјiževne scene, akademika Milovana Danojlića, rođenog na taj dan 1937. godine u Ivanovcima, tada u Rudničkom okrugu, danas u ljiškoj opštini. Povod je bila promocija njegove posthumno objavljene knjige "Proplamsaji ili uvod u ćutanje" (2023), pesničke zbirke, za koju je sam Danojlić birao pesme, neke napisane i pre više decenija, a kada je morao da ode u bolnicu u Poatjeu, poneo je ćiriličnu pisaću mašinu. Te i druge detalje o poslednjoj knjizi Milovana Danojčića, iznela je dr Sanja Bošković Danojlić, njegova supruga.

Duško Babić, upravnik Srpske književne zadruge, koja je po želji pesnika, predsednika ove izdavačke kuće od 2013. do jula 2022, u 115. Kolu objavila knjigu, u Predgovoru, o celokupnom stvaralaštvu Milovana Danojlića napisao je: Da bi se stvorilo ovakvo književno delo, nije bio dovoljan samo veliki dar nego i monaška posvećenost jeziku i pisanju. Milovan Danojčić imao je i jedno i drugo.

Dr Valentina Hamović, profesor na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, doktorirala je na poeziji Milovana Danojlića, i kao odličan poznavalac dela pesnika, obratila je prisutnima u biblioteci, sa osvrtom na poslednju pesničku knjigu.

Publika (Foto: Miroslava Kojić)

Pesme su čitali studentkinja glume Iva Gošnjić i Jovan Tomić, student prava, koji su rasli uz Danojlićeve stihove. Izbor pesama sačinila je Marijana Negovanović Obradović, profesorka srpskog jezika u OŠ "Sava Kerković", koja posvećeno i predano brine o zaostavštini Pesnika, kroz radionice sa decom, programe u biblioteci i van biblioteke, kao i manifestaciju koju je osmislila "Pohod Danojlićevim stazama", održanu već četiri puta, a ove godine u martu i aprilu.

Spojila je učenike Valjevske gimnazije, novosadske Gimnazije "Svetozar Marković" i učenike ljiške Srednje škole "Hiljadu trista kaplara"; dovela u kačersku dolinu, Danojlića avliju i na brdo Kamalj, kačerski Parnas, i učenike XIII beogradske  gimnazije, u kojoj je Milovan Danojlić dovršio školu započetu u Ljigu, na neki način, bežeći od zavičaja.

Inače, u Ljigu je Milovan Danojlić bio sjajan đak Državne realne gimnazije, ali nemirna duha, težio je daljinama. Daljine su bivale sve udaljenije, video je dosta sveta, u traganju za rukopisima i delima velikih svetskih pesnika, posećujući arhive i biblioteke.

U malom francuskom gradu Poatjeu, gde je živeo od 1984. godine, stekao je porodicu, vraćajući se zavičaju u maju i ostajao  do jeseni. Od 2. decembra 2022, počiva u porti crkve Sv. Nikole na Kamalju u Ivanovcima, koju je podigao.

Milovan Danojlić objavio je 72 knjige (pesme, prozna dela, romani, eseji, zapisi i hronike), 13 knjiga prevoda i prepeva i 8 knjiga na stranim jezicima.

Ulaz u ljišku biblioteku (Foto: Miroslava Kojić)

Ljig čuva sećanje na velikog pisca, dobitnika oko 40 književnih nagrada, ne samo imenom biblioteke i pohodima brančićkim i ivanovačkim stazama i bogazima, kojima je tri godine, 14 kilometara pešačio do škole i vraćajući se kući "po lepom vremenu i po kijametu, ujesen, uzimu i u proleće, dok sam preko leta pomagao u poljskim radovima".

Posthumno je dobio nagradu "Đak kaplar" povodom Dana opštine Ljig, 3. decembra 2022. godine.

Fondacija "Milovan Danojlić" dodeljivaće nagradu za najbolju prvu knjigu poezije za decu i najbolju prevodilačku knjigu, naizmenično svake druge godine. Legat Milovana Danojlića zaživeće pošto se obezbedi prostor. Najverovatnije će to biti u Domu kulture kad konačno bude završen, a na tom mestu je bila sala bioskopa u kojoj je 25. decembra 1967, Milovan Danojlić zajedno sa Dobricom Ćosićem govorio gimnazijalcima o književnosti i kulturi. To je, prema dostupnim podacima, prvo njegovo gostovanje u zavičaju, u svojstvu pisca. Tada je imao pet objavljenih knjiga, prva je bila "Urođenički psalmi" (1957).

Nema podneva, ni ponoći

Nema zime ni vrelog leta

Da mi je jednom tim krajem proći

Gde se razgovetno, u samoći

Čuje komarac kad prošeta

Daleko, iza tri planine

U visokoj travi ptice se gnezde

I svetlost teče kroz slavine

U zemlji toploj od davnine

Čiji su granični stubovi – zvezde

Da konja obodem, da tamo odem

Ne bih bio više tužan i ljut

Zove me taj vidik plav i voden

Ali da konja obodem i odem

Ne mogu, jer ne znam pravi put.

Stihovi su iz "Starinske pesme", koju je sam Pesnik uvrstio u poslednju knjigu.

"Poslednju pesmu" izdiktirao je iz bolesničke sobe supruzi Sanji jednog oktobarskog dana 2022:

 Zamišljam, u danu jesenjem lepom

 Psa ispruženog ispred štenare nove

 Pokrivši oči dugačkim repom

 Sanja praistorijske pseće snove.