Dnevnik Ane Frank

U takmičarskom programu osmog Repassage festa, večeras nastupa Gradsko kazalište Beli Manastir sa „Dnevnikom Ane Frank“, u režiji Cvetina Aničića. Pozorišna priča o tragičnoj sudbini najpoznatije žrtve holokausta u Drugom svetskom ratu prikazuje traumatične događaje u Tajnom skrovištu, gde se sakrila Anina i druge porodice, do trenutka kada ga Gestapo otkriva. Predstava „Dnevnik Ane Frank“ predstavljala je Osječko-baranjsku županiju na državnom, 55. Festivalu hrvatskih kazališnih amatera u Vodicama, kao pobednik Županijske smotre, dok je na osmom Festivalu amaterskih kazališta u Slavonskom Brodu proglašena najboljom predstavom od strane stručnog žirija, a ponela je i nagrade za najbolju scenografiju, kostimografiju i najbolju glavnu žensku ulogu.

Rekvijem za Jugoslaviju

Sinoć se za Okruglim stolom kritike govorilo o predstavi „Odjeci“, urađenoj po motivima drame Ežena Joneska „Čas“, u izvođenju JU Centra za djelatnost kulture „Vojislav Bulatović Strnjo“, u adaptaciji i režiji Goran Bjelanovića.

Petar Lalić, raodonačelnik Repasaža, predsednik stručnog žirija i voditelj razgovora za Okruglim stolom kritike uradio je kratku rekapitulaciju takmičarskih predstava izvedenih na osmoj smotri najboljih amaterskih pozorišta iz regiona, istakavši da je prva predstava „Blazinec“ bila poziv da premostimo jezičku barijeru između slovenačkog i srpskog jezika, Druga, „Putujuće pozorište Rikoti“ je bila podsetnik da svako od nas ima pravo na san ili iluziju i to brani svim sredstvima, treća, „Velika drama“ nas je potresla i opomenula, i četvrta, „Odjeci“ nas je zbunila i postavila pitanje: „šta se tu dešava“.

"Joneskov svet je svet apsurda, groteske i satire i nije bitno šta izgovaraju njegovi junaci, već šta ih tera da kažu to što kažu. Najvažnije kod Joneska je strah od smrti, kako da se ona prevaziđe i beskrajna želja za besmrtnošću. Takođe, želja za demistifikaciom, raščlanjivanjem, dovesti sve u pitanje. Sve tekovine ljudske civilizacije Jonesko parodira. Reditelj Bjelanović nije išao tragom da dovodi u pitanje, već daje odgovor: vezuje Balkan sa Kainom i stradanjem, dok je apsurd u kome svi živimo sa tih prostora samo posledica, odjek toga", rekao je Lalić.

Reditelj Goran Bjelanović se složio sa njim i naglasio da je predstava rekvijem za Jugoslaviju, dodajući: „Živimo orvelovsko vreme, a stradanje proizvodi život sa neviđenim apsurdima. U Bibliji piše da Bog koga voli toga kara, a ja bih voleo da nas manje voli“.

Glumci bjelopoljskog pozorišta (Foto: Dragana Nedeljković)

Predrag Peđa Vukojević, koji igra ulogu Profesora govorio je o maski, koju nose svi glumci. "Glumci sa maskom su dali do znanja, kroz priču, da je ta maska jedna i jedina i da ih nemamo više mi na sceni, dok apsurdna stvarnost daje mogućnost da živimo ne jedno, već više lica, više maski, a bojim se, iskreno, da ih je kod svakog broj dvocifren", pojasnio je Vukojević

Slađana Bubanja, učenica u predstavi nije krila rezignaciju zbog gubljenja individualnosti: „Sve doktor do doktora, pa mi smo srećna zemlja. To se sve dešava narodu koji je izgubio individualne karakteristike i ostao bez lica“.

Branko Lukić, dramaturg iz Valjeva i član stručnog žirija nije krio zadovoljstvo zbog osavremenjivanja Joneska. "Iskreno, očekivao sam čistijeg Joneska, ali to što je reditelj uradio je dobro uvedeno i prevedeno na savremen način. Počelo je od ekološke problematike, od gorila, preko balkanske tematike, pa do paralele sa našim prebijanjima i ubijanjima. Ovo je bio dobar način da se tekst preuredi bez banalizacije i da bude u funkciji nove predstave", istakao je Lukić, dok je Milan Bosiljčić, profesor i pesnik sa Uba, za kraj razgovora naglasio: „Reditelj je imao šta da brani i štiti što je predstavu postavio tako kako ju je postavio. Likovi imitiraju stvarnost, čovek nije gospodar svoje sudbine, čovek ne bira situaciju i ona nije njegov izbor“.

Vlado Tomović (Foto: Dragana Nedeljković)

Žiri publike u sastavu. Snežana Jovanović, Mirjana Simić, Vojislav Raonić i Vladimir Tadić, glumci  ubskog pozorišta, jednoglano su za glumca večeri izabrali Vlada Tomovića, koji je u predstavi igrao Obješenjaka, dok je Radovan Puletić, direktor Ustanove za kulturu i sport predao zahvalnicu za učešće na festivalu direktoru Centra za djelatnost kulture Izetu Eroviću.

Poetsko veče Milana Bosiljčića

Pre izvođenja predstave „Odjeci“, u sklopu pratećeg festivalskog programa upriličeno je poetsko veče, na kome su predstavljene dve poslednje, u ovoj godini objavljene knjige Ubljanina Milana Bosiljčića: poema „Mileševa u snovima“ i zbirka poezije „Voli, ne voli – boli“. Prva je pisana u znak i čast osam vekova postojanja jednog od naših najpoznatijih srednjovekovnih manastira, dok je druga o Tamnavi i Tamnavcima. Osim pomenutih, autor je i pesničkih zbirki „Deca sunca“, „Beli Anđeo“, „Krilo Belog Anđela“, „Slava  u Marjanovićima“, „Nebeska predstava“, „Osmeh Belog Anđela“ i „U Tamnavi svetlost plovi, u svetlosti pesma slovi“. Završio je jugoslovensku književnost i srpski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, a diplomirao je i filmsko-producentski odsek na FDU, gde je i magistrirao.

Poetsko veče (Foto: Dragana Nedeljković)

Predstavljajući autora i njegovo delo, direktor Ustanove za kulturu i sport Radovan Puletić je primetio da Milan Bosiljčić već 27 godina piše stihove o Belom Anđelu, koliko je prošlo od prve do poslednje objavljene knjige posvećene najsjajnijoj mileševskoj fresci.

"Beli Anđeo je za mene srpski Kineski zid, nešto najveličanstvenije što imamo. Pišući svoju poeziju, nisam se bavio mnogo ili isključivo estetikom ili estetizmom, što se čini u celom svetu, jer Beli Anđeo je pomerio epohe, začudio svet svojom pojavom pre sto godina kad se javio onako, iznenada. Bavio sam se i istoriografijom, prateći porodicu naših prvih naslednih kraljeva Radoslava i Vladislava, ali ono što sam osetio pred freskom Belog Anđela je samo jedno, a to je stravičan stid pred takvom živom lepotom. Postideo sam se pred njim što sam ono što jesam. Taj neizmeran stid i krivica koju sam, u trenutaku, na sebe uzeo za grehe celog sveta,  je nešto što me prati i to su slike, da kažem i prilike, oko Belog Anđela", objasnio je svoju višedecenijsku pesničku opsesiju Milan Bosiljčić.

Milan Bosiljčić (Foto: Dragana Nedeljković)

Druga knjiga „Voli, ne voli – boli” je „grupni portret” svih onih Ubljana i Tamnavaca koji su, po ličnom osećaju i doživljaju pesnika, ostavili neizbrisiv trag u ovoj varoši svojim znanjem, stručnošću i posebnošću, dali joj šarm, duhovnu snagu i lični pečat, a Bosiljčiću mnogo značili u životu, jer su mu pokazali put kojim treba da ide.

Stihove iz dve poslednje poetske zbirke Milana Bosiljčića, pored autora, na promociji su govorile i glumice ubskog pozorišta „Raša Plaović”: Snežana Jovanović, Dragana Janković i Mirjana Simić.