"sVAnuće": Regionalni hidrosistem Stubo-Rovni ne služi svrsi, već proizvodi štetu

Više od 37 godina od početka izgradnje, regionalni hidrosistem Stubo-Rovni, državni projekat vredan preko 80 miliona evra, i dalje nije u punoj funkciji, a građani Valjeva i dalje plaćaju njegovo održavanje. 

Na konferenciji za novinare, koalicija "Ujedinjeno Valjevo može – sVAnuće" ukazala je na brojne probleme i propuste u upravljanju ovim grandioznim, ali neiskorišćenim sistemom.

Marija Andrić je podsetila da je izgradnja brane Stubo-Rovni započela 1988. godine, a 2015. godine grad Valjevo je preuzeo obavezu da osnuje i finansira javno preduzeće koje bi upravljalo celokupnom investicijom. 

Iako je javno preduzeće "Kolubara - Stubo-Rovni" u izveštaju za prethodnu godinu iskazalo dobit od skoro šest miliona dinara, ta sredstva su, umesto za rešavanje konkretnih problema, preusmerena na pokrivanje ranijih gubitaka.

Jedan od ključnih problema, kako je istaknuto, jeste loše planiranje budžeta, usled čega se novac poreskih obveznika troši na finansiranje preduzeća koje ne proizvodi nikakav višak vrednosti, ne služi svrsi, nego "proizvodi samo štetu". 

Marija Andrić je navela problem vodosnabdevanja u valjevskom selu Žabari, gde je za puštanje vodovoda u funkciju potrebno oko pet miliona dinara – iznos koji se, umesto da se usmeri na rešavanje decenijskog problema, koristi za pokrivanje ranijih gubitaka preduzeća "Stubo-Rovni".

Iz koalicije su posebno naglasili da hidrosistem ne ispunjava nijednu od svoje tri osnovne funkcije. Pre svih vodosnabdevanje - iako je brana izgrađena za snabdevanje vodom Valjeva, Mionice, Ljajkovca, Uba i Lazarevca, mnoga okolna sela i dalje nemaju vodu. Fabrika za preradu vode, puštena u probni rad 2017. godine, ne koristi se zbog nedostatka cevovodne mreže.

Jedna od funkcija je i proizvodnja električne energije. "Međutim, od obezbeđivanja električne energije imaju samo trošak, i to verovali li ne fizičko-tehničkog obezbeđenje, koje obavlja sad već dobro poznata privatna firma bliska vlastima, i to građane valjeva košte 56.000 evro godišnje”, navela je Andrić.

A što se tiče zaštite od poplava, prema rečima Andrić, i to je upitno s obzirom na to da sistem još uvek nema upotrebnu dozvolu, što znači da je njegova funkcija zaštite od poplavnog talasa u Valjevu i Kolubarskom okrugu, pravno-formalno, nevažeća. 

Dodatno, sistem ne ispunjava ni svoju ekološku ulogu. Rečeno je da zbog loše projektovanog protoka, biološki minimum reke Jablanice nije obezbeđen. Niska temperatura vode, ispod pet stepeni, drastično menja strukturu rečnog i ribljeg fonda.

Projekat izgradnje koštao je 80 miliona evra, a procenjuje se da je za njegov završetak i puštanje u rad potrebno dodatnih 20 miliona evra. Zbog toga se nameće pitanje odgovornosti za višegodišnje nefunkcionisanje sistema.

"Imamo apsurdnu situaciju u kojoj građani Valjeva finansiraju preduzeće koje ne obavlja svoju osnovnu delatnost – obezbeđivanje pijaće vode. Valjevci se s pravom pitaju od čega ovo preduzeće prihoduje, šta radi 20 zaposlenih i ko je odgovoran za to što imamo objekt koji stoji neiskorišćen", zaključila je Marija Andrić.