Registracija Prijava preko FB
04.06.2014, 14:38

Gradska biblioteka u Domu vojske

č: | fb:

Biblioteka u Domu Vojske ?

U leto 2011. godine Valjevu je vraćen ili dat na upravljanje i staranje Dom Vojske, nekadašnji Oficirski dom i Dom JNA. To je, praktično, bio prvi korak ka zaustavljanju propadanja i daljeg ruiniranja jedne od najlepših i najstarijih građevina u Valjevu. Renoviranje ovog zdanja još uvek traje, unutrašnji radovi su u punom jeku. U renoviranje Doma Vojske u ovoj godini biće uloženo 30.000.000 dinara.  Bivalo je raznih predloga na temu šta uraditi sa tim prelepim prostorom. Većinom ozbiljnih. Gradska velelepna  kuća. Gradsko pozorište. Valjevski dom. Banka. Sudovi. Univerzitet. Višenamenski (multifunkcionalni) kulturni centar...

Mladi Valjeva okupljeni u VAKUM (Valjevska kulturna mreža) osmislili su ozbiljan projekat da se prostor Doma Vojske pretvori u jedinstven polivalentni kulturni centar  koji bi,  po ugledu na  Istraživačku stanicu u Petnici  u oblasti kulture, razvijao edukaciju, afirmisao mlade umetnike i kreativne industrije. Takođe bi razvijao regionalnu i međunarodnu saradnju u oblasti kulture i predstavljao nezavisno projektno finansiranu instituciju kulture.

Poslednji glas vlasti ili onih koji odlučuju jeste - u Domu Vojske biće Gradska biblioteka. Da li u Dom Vojske treba smestiti biblioteku?  Nesporeći važnost i snačaj institucije poput biblioteke pokušavamo da zajednički, kroz  razmenu mišljenja, suočavanje argumenata i glasa Valjevaca iznađemo najbolje rešenje. Rešenje koga se nećemo stideti, zbog koga nećemo zažaliti i  po kome će nas pamtiti buduće generacije, kao što mi pamtimo sve one koji su gradili Oficirski dom davne 1926. godine.

Oficirski dom je građen u periodu od 1926. do 1930. godine isključivo od ličnih sredstava aktivnih, penzionisanih i rezervnih oficira Drinske divizije prvog poziva čije je sedište bilo u Valjevu. Gradnju su pripomogli i imućni Valjevci, zanatlije, trgovci čijih živih potomaka ima i danas. Oficiri su ovo zdanje izgradili s namerom da u njemu organizuju društveni i kulturni život a u Statutu iz 1926. godine jasno stoji da se radi o zadužbini kojom gazduje odgovarajuća fondacija i njen upravni odbor, odnosno da je objekat na usluzi svim građanima Valjeva.

Dragan Jeremić
stav ZA zastupa:

Dragan Jeremić

Direktor Direkcije za urbanizam, građevinsko zemljište, puteve i izgradnju Valjeva

ZA: Najbolje i najjeftinije rešenje

Biblioteka mora da ima novi prostor. Vreme je da se Gradska biblioteka sa dve, neadekvatne i neuslovne, lokacije preseli u jedan reprezentativni objekat, kakav priliči biblioteci, a to je svakako Dom Vojske.

- Konačno smo odlučili da u Dom Vojske smestimo Biblioteku, s tim što će veliku salu koristiti i Grad ili svi oni koji budu imali programe za taj prostor. Sala će, prema našoj zamisli, biti multifunkcionalna. Predvideli smo da tu bude naučno-istraživački centar, i to društveno – humanističkih nauka, koji bi se bavio istraživanjem na teritoriji Kolubarskog okruga. Velika bašta Doma Vojske biće uređena po uzoru na Centar Pompidu u Parizu. Tu će biti jedna velika otvorena elektronska čitaonica gde će biti smeštena akademska informaciona mreža, za koju je zadužen informatičar Damjan Cvetković. Ideja je da se kroz akademsku informacionu mrežu povežu Gimnazija i Biblioteka koja će biti elektronska. Vajrlesom će biti pokrivena bašta, tako da ko god dođe u taj prostor moći će da koristi internet i da čita sva ona izdanja Biblioteke koja su digitalizovana – kaže Jeremić.

Dom vojske je najbolje i najjeftinije rešenje.

-Gradu je biblioteka potrebna. Para da napravimo novu nemamo i pitanje je da li ćemo novac za to ikada imati. Možda bi je napravili za 50 godina. Od svih ideja, predloga i sugestija, koje smo slušali prethodnih meseci i godina, pokazalo se da je najfunkcionalnije da u prostoru  Doma Vojske bude biblioteka. U odlučivanju važnu ulogu je imalo i finansiranje. Grad već finansira Biblioteku. Bilo šta drugo da se smesti u taj prostor zahtevalo bi novac, drugim rečima novi trošak. A para u budžetu, za to, nemamo!

Jeremić demantuje da je odluku o Biblioteci u Domu Vojske donela jedna manja grupa ljudi, a da za mišljenje nisu pitali struku. On kaže da nije tačna tvrdnja arhitekata i građevinaca da Dom Vojske nije pogodan za biblioteku jer statika objekta ne odgovara zahtevima biblioteke – masivne police prepune teških knjiga.

-Nije tačno da struka nije uključena. Prvo smo građevince pitali da li to može i kako to može. Pazite, ja u Gradskoj direkciji imam pet građevinaca koji su potvrdili da objekat odgovara za biblioteku. Zoran Andrić, diplomirani inženjer građevine, je sve to proučio i potvrdio da može. Naravno da nećemo knjige držati na četvrtom spratu. U desnom delu bašte, gde je nekada bila kuglana, dogradićemo još jedan objekat koji će biti depo knjiga.

Inače, inicijativu da se Biblioteka preseli u Dom Vojske pokrenula je jedna grupa ljudi okupljena oko dr Zorana Jokića, a gradska vlast je to prihvatila. Doktor Jokić je još predložio da se postojeći apartmani, koji se nalaze na spratu, preurede u legate valjevskih književnika. Sjajna ideja. Biće tu soba Desanke Maksimović, Petra Pajića, Matije Bećkovića… Oni će imati svoje mini biblioteke u okviru jedne, velike, biblioteke – objašnjava Dragan Jeremić.

Ideju VAKUM-a nismo prihvatili jer su oni nestalna grupa.

Nismo odustali od VAKUM-ovaca i njihovih ideja. Ali ne možemo im dati Dom vojske na korišćenje i upravljanje. Mi njima nudimo prostor, nekadašnjeg, Doma omladine. Neka preuzmu taj prostor i tu realizuju sve svoje ideje. VAKUM je jedna nestalna grupa. Bojana Andrić, koja je u Valjevskoj kulturnoj mreži (VAKUM), boravi u Valjevu sedam dana godišnje.

Drugi malo duže, provedu u Valjevu mesec dana za godinu dana. Oni su se, poprilično, rasturili. Istina, oni imaju dobru ideju, ali to je ad hoc priča. Dom Vojske je preveliki zalogaj za njih. Teško da oni mogu da obezbede finansiranje tog velikog prstora. Naravno i oni, kao i drugi, mogu da koriste veliku salu Doma Vojske i baštu za svoje programe i projekte.

Od Finskog univerziteta nismo odustali, ali neće biti u Domu vojske.

Od univerziteta u Valjevu nismo odustali. Odustali smo od toga da fakultet smestimo u Dom Vojske, jer bi u tom slučaju moralo da dođe do pomeranja zidova, proširenja postojećih kancelarija, jer su male za učionice. Univerzitet ćemo otvoriti u staroj zgradi osnovne škole “Milovan Glišić”, kada bude završena nova škola u Brđanima. Imamo tu priču sa Finskom ambasadom i univerzitetom koji bi osnovali, organizovali i vodili Finci. Dakle, dva objekta, Dom Vojske i staru šestu školu, stavićemo u funkciju i to sa minimalnim sredstvima.

Dušan Arsenić
stav PROTIV zastupa:

Dušan Arsenić

Crtanje uz vetar

PROTIV: Mesto za „proizvodnju” kulture

Hvala na prilici da o budućoj nameni bivšeg Doma vojske kažem svoje mišljenje. Bez želje da pametujem i mislim da sam u svemu u pravu, ovu diskusiju doživljavam kao konstruktivnu raspravu koja u krajnjem cilju može da pomogne da se u odluci o daljoj nameni jednog od najreprezentativnijih javnih objekata u Valjevu dođe do najboljeg rešenja. Mislim da je za grad Valjevo sjajno da je uspeo da postane vlasnik ovog objekta.

(Na stranu potpuni apsurd da posle toliko truda i novca postajete vlasnik objekta koji je i bio u vlasništvu građana Valjeva. To je posebna tema.)

Odmah ću da kažem svoj stav:

Bivši DOM vojske treba da postane alternativni kulturni centar, otvoren za sve vrste umetnosti, namenjen pre svega mladim ljudima.

Ovo ne treba shvatiti kao stav protiv interesa Gradske biblioteke. Mišljenja sam da Biblioteci treba novi prostor, ali novoprojektovani prostor, sa svim onim što koncept hibridnih biblioteka dvadesetiprvog veka podrazumeva. Takav koncept složene biblioteke treba da bude u stanju da pruži podjednake usluge na polju i analognih i digitalnih informacionih objekata, jedini je održiv i ujedno model biblioteke budućnosti. Dakle biblioteka treba da pređe u novu zgradu, projektovanu za nju, sa svim arhitektonsko, građevinsko statičkim parametrima. Moje mišljenje je da dislociranje Gradske biblioteke iz sadašnjeg objekta u zgradu bivšeg Doma Vojske nije rešenje koje samoj biblioteci donosi dugoročnu korist. Siguran sam i da će prilagođavanje novog prostora zahtevima bibliotečke delatnosti i ispunjavanju propisanih standarda zahtevati poprilična sredstva, mnogo veća od onih koja se trenutno ulažu u revitalizaciju enterijera Doma Vojske. Jedan od prioriteta Valjeva treba da bude izgradnja nove, moderne Gradske biblioteke. U siromaštvu u kome živimo, ovo može delovati kao futuristička želja bez prave osnove, ali iskustva nekih gradova i iz našeg okruženja govore drugačije ( i u našoj zemlji u ovim vremenima krize nicali su objekti od javnog značaja, između ostalog i nekoliko vrlo modernih sportskih hala... u Šapcu se gradi aneks biblioteke po vrlo modernom i zanimljivom projektu.)

Zašto alternativni kulturni centar?

O detaljima ideje mladih ljudi okupljenih oko udruženja VAKUM znam vrlo malo, onoliko koliko su preneli mediji. Neke od njih poznajem, većinu ne, prisustvovao sam nekim dešavanjima koje su organizovali... Moram da priznam da mi je njihova osnovna ideja o budućoj nameni ove divne valjevske zgrade sa najlepšim dvorištem, vrlo bliska. Verujem i da je to VELIKA IDEJA, kakva odavno nije potekla iz grada i da realizacija njihovih razmišljanja može u budućnosti Valjevu da donese ogromnu korist, ne samo u oblasti kulture.

Valjevo se, nažalost, nalazi u nekom ćorsokaku, sa prilično demotivišućom, izrazito negativnom atmosferom u kojoj se ne prepoznaju čak i izvorno pozivne inicijative. Na planu kulture, ozbiljno zaostajemo, čak i u odnosu na neke manje sredine u našoj siromašnoj zemlji.

Odavno su razvijene države, sa svojim nacionalnim i lokalnim vlastima, pokušale da odgovore na pitanje na koji način kultura i umetnost mogu da doprinesu regeneraciji urbanih prostora koji su pretrpeli ekonomsko i fizičko propadanje usled deindustrijalizacije gradova. Kvalitet javnih prostora u centralnim delovima gradova predstavlja jedan od ključnih faktora od kojih zavisi atraktivnost grada. Javni prostori su definisani kao strateške lokacije u okviru programa urbane regeneracije, u njihovu obnovu su ulagana velika sredstva, kroz poseban tip projekata poznatih po nazivu flagship projekti. To su bili uglavnom vrlo skupi projekti koji su imali ekskluzivnost kao glavnu karakteristiku i potencijal da vremenom postanu glavni simbol novog imidža grada. U tom talasu su nastali i Gugenhajmov muzej u Bilbau Frenka Gerija (proglašen za najznačajniji arhitektonski domet 20. veka), Kraljevska biblioteka “Crni dijamant” u Kopenhagenu, Kolhasova Centralna biblioteka grada Sijetla... Ovo spominjem zbog toga što su te sredine uložile ogroman novac u izgradnju javnih objekata za kulturne namene, svesni da će im se to ulaganje višestruko vratiti i da će ti objekti postati ne samo hramovi kulture već i velike turističke atrakcije i obeležja pojedinih gradova. Dakle nije samo ulaganje u privredu i proizvodnju zalog boljitka. Ovo su dokazani primeri da su takva ulaganja menjala fizionomiju gradova, u slučaju Bilbaa, čak vrlo drastično u pozitivnom smislu. Nije smisao ovih primera da u taj kontekst stavljamo Valjevo, jer to nije za poređenje, već više da ukaže na to da izostanak privrednih investicija nije samo po sebi tragično za razvoj nekog grada, da ulaganje u kulturu , a time i u ljude može biti sa vrlo velikim benefitom za neku lokalnu sredinu.

Budućnost Valjeva mogu da sagledam i njegovo mesto mogu da vidim u novom, preovlađujućem sadašnjem konceptu urbane regeneracije koje je vrlo prisutno i u malim gradovima širom Evrope i u razvijenim i u manje razvijenim zemljama. Koncept, koji je u Evropi dobio naziv CREATIVE CITY, podrazumeva razvoj kreativnih industrija, industrija koje se zasnivaju na individualnoj kreativnosti i talentu i koji predstavljaju glavni potencijal  budućeg ekonomskog razvoja, baziranog na generisanju i eksploataciji intelektualne svojine. Ovo deluje malo rogobatno, ali ako malo uprostimo, možemo reći da Valjevo nema novac, ali ima potencijalno profitabilniji i važniji resurs – kreativni potencijal velikog broja mladih ljudi koji su svoju sudbinu vezali za umetnost – od izuzetnih mladih arhitekata koji su trenutno u gradu, slikara, dizajnera, glumaca, reditelja, dramaturga, multimedijalnih umetnika, fotografa do filmskih i video stvaralaca. Dakle, u fokusu je kreativni pojedinac, umetnik i svi oni talenti i veštine kojima raspolaže. Mislim, ma koliko to apsurdno bilo, obzirom na teška vremena, da Valjevo nikada u svojoj istoriji nije imalo više takvih pojedinaca. Da li će ta energija samo proći kroz grad, a da je mi i ne dotaknemo i da se ona ne materijalizuje u konketno umetničko stvaralaštvo, zavisi pre svega od onih koji ovaj grad vode, —ali i od same javnosti, da prepoznaju i valorizuju sve mogućnosti koju fenomen velikog broja mladih umetnika u jednom devastiranom gradu nudi.

Kreativni potencijal mladih valjevaca zaslužuje priliku i poverenje.

Potpuno sam siguran da će oni, ako budu samostalno upravljali i realizovali svoje ideje, bez “suflera” i “mentora” sa strane, tu šansu iskoristiti. 

Na opšte zadovoljstvo.

Rezultat glasanja

  • Za 39%
  • Protiv 61%
Diskusija je završena 11.6.2014 u podne
Glasanje je završeno, poznat je konačni rezultat.
  1. Završena je prva debata na Kolubarskim.rs. Zahvaljujemo svim debatnicima koji su razumeli našu ideju i diskutovali konstruktivnim predlozima, analizama, idejama...i najboljim željama, kako bi našem gradu bilo, ako ne najbolje, ono bar bolje. Zahvaljujemo i debatnicima koju su pokušli da našu nameru konstruktivnog dijaloga u kome se sučeljavaju argumenti, a sve ka zajedničkom cilju – iznalaženja najboljeg rešenja, usmere ka nekom drugom pravcu. Zahvaljujemo, ali molimo da ubuduće, u ovakvim debatama a biće ih još, ne vređate, ne unosite lično i, u sportskom žargonu, ne igrate prljavo.

    Ideja Kolubarskih.rs nije da debatom rešavamo brojna pitanja u gradu. To, naravno, nije ni moguće. Ideja nije ni da se dve strane ZA i PROTIV takmiče, a da navijači te dve strane to shvate kao borbu na život i smrt. Ne, to nisu naše ideje i nismo zbog toga na stranicama Kolubarskih.rs pokrenuli debatu. Naša ideja jeste da dijalogom, sučeljavanjem stavova i mišljenja, uz argumente, uz valjane predloge, doprinesemo (svi mi koji živimo u ovom gradu i koji volimo svoj grad) da se neko pitanje reši na najboji mogući način. Naša ideja je da oni koji donose odluke čuju još neko mišljenje, još neki predlog, još neki stav i tako, ko zna, možda i prihvate još neko mišljenje a da nije njihovo.

    Naša ideja je da stav PROTV (pošto će stav ZA obično zastupati oni koji donose odluke) bude neko od integriteta, znanja, umenja, neko ko je častan, pošten i dokazan u svom poslu. Neko ko će snagom argumenata da se suprostavi ideji za koju smatra da nije valjana.

    Možda se naša prva debata - Biblioteka u Domu vojske na trenutke „otela kontroli“ i „pokušala da skrene sa pravog puta“. Na sreću, bilo je debatnika koji su razumeli našu nameru pa su je vraćali na pravi put. Pitanje nije bilo da li ste za biblioteku ili ne! Pitanje nije bilo da li ste za modernu biblioteku. Pitanje je bilo precizno - da li biblioteka u Domu vojske? S obzirom na to da vlast, očigledno, još uvek nije donela konačno rešenje šta joj valja činiti sa tom predivnom građevinom, Kolubarske. rs su pokušale (verujemo uspešno) da o ovoj temi otvorimo debatu i čujemo više različitih mišljenja i predloga. Možda posluže prilikom donošenja konačne odluke!

    S obzirom na to da je debatu pročitalo 1538 posetilaca Kolubarskih.rs, da je 418 glasalo i da je napisano 34 komentara, smatramo da je debata bila uspešna i zato HVALA svima koji ste učestvovali u debati. Pre svega hvala braniteljima stava protiv i za Dušanu Arseniću i Draganu Jeremiću. Nova debata već sledeće srede.

  2. Poštovani Ostoja,

    Dozvolite mi da Vašu pažnju usmerim na izjavu gospodina Jeremića prikazanu koji centimetar iznad ovih naših komentara. U toj izjavi jasno stoji da će biti dograđena zgrada za bibliotečki depo, a pominje se i "naučno-istraživački centar". Dakle, sam Jeremić Vas demantuje. Da li to možda hoćete da kažete da gospodin Jeremić ne govori istinu u svojoj izjavi na ovom sajtu?
    Što se javne rasprave tiče, ona ima smisla samo onda kada su na njoj izneti jasni i argumentovani predlozi. Bio sam na skupu koji pominjete i tamo nije bilo 100 ljudi, niti je bilo jasno iznetih predloga i projekata. Da bi se donela jedna tako važna odluka, kao što je ova o nameni Doma vojske, neophodno je pozabaviti se jasnim argumentima, a ne lepim željama. Lepo je što se Vi zalažete da se u zgradi Doma vojske smesti biblioteka, ali je pitanje da li to u širem gradskom kontekstu ima smisla i da li za potrebe biblioteke ne postoje neka druga, daleko svrsishodnija rešenja. Niko u gradu nije protiv biblioteke, ali se mora pronaći racionalno i smisleno rešenje.
    Ovako ste "upali" u još jednu političku igru gospodina Jeremića koji već koliko sutra može da zgradu Doma vojske nameni nekom drugom. Ne bi mu bio prvi put za poslednjih nekoliko meseci. Žao mi je što ste na to pristali.

  3. Draga Ana, Elementarno poznavanje matematike bi trebalo da ti pomogne da zakljucis da 1 procenat nije jednako 1 glas. To zavisi od broja glasaca.

  4. Xaxaxaxa.....zavrseno glasanje, pa naravno da je zavrseno, jos onda kada ste namestili da ne podize procente kada se glasa za, ZA....Tako da je ovo glasanje i ova debata cista lakrdija Valjevskih DJILKOSA....

  5. Iako je sada vec izvesno da ce u zgradi Doma JNA biti biblioteka, imala sam potrebu da ponovim stav VAKUM-a kao i moj licni stav, u nadi da ce to mozda ipak, jednog lepog dana u buducnosti imati nekakvog uticaja.

    Kao neko ciji veliki period odrastanja je bio vezan za umetnost i kulturu u Valjevu, baveci se folklorom, recitovanjem, glumom, dramaturgijom za decije predstave, pa cak i ucestvovanjem u pokusaju osnivanja decijeg amaterskog pozorista sa Ljubivojem Bubom Markovicem pre mnogo godina, sticem utisak da je sada mladim ljudima mnogo teze da se na bilo koji nacin umetnicki izraze. Zato sam se posle povratka iz Amerike i ukljucila u Vakum cija je ideja sa jedne strane da se afirmisu mladi umetnici, a sa druge da se stvore uslovi za razvijanje umetnosti i umetnika svih generacija. Pod tim uslovima se misli kako na fizicke uslove u smislu konkretnog objekta, tako i na stvaranje jedne zdrave, motivisuce i kreativne atmosfere u kojoj se umetnost radja. Dom JNA je s toga bio jedan logican prvi korak ka kome je VAKUM usmerio svoju energiju, jer je taj prostor idealan za razvijanje “vakumske ideje” kao i kulturnih sadrzaja uopste. Istina je da umetnost nastaje bilo gde, ali ipak prostor ima znacajnu ulogu jer objedinjuje sve te ljude na jednom mestu i tako se stvara pokretacka energija koja motivise ka jos boljem I progresivnijem. Jos ako se na to dodaju ideje koje Vakum propagira sa dovodjenjem eminentnih mentora, organizovanje radionica i programa iz razlicitih umetnosti i za razlicite uzraste, razmene umetnika iz zemlje i inostranstva, zgrada Doma JNA moze da postane jedna prava oaza za ljude i decu koji su svoj bilo profesionalni ili amaterski poziv usmerili upravo ka umetnosti.

    Ova debata je prerasla u spekulacije i manipulacije; u vec milion puta vidjeno politicko pretakanje “iz supljeg u prazno”, i plasim se da nikuda konkretno nece odvesti, a treba se vratiti na prvobitno pitanje svih nas Valjevaca-sta zelimo od objekta Doma JNA? Da li ce on da bude samo jos jedna zgrada koja ce imati nekakve, kakve god veze sa kulturom (jer po urbanistickom planu je predvidjena za kulturu “pa se tako mora”) ili imamo sansu da od tog objekta napravimo instituciju sa potpuno novim, svezim i inspirisucim aktivnostima za generacije koje tek dolaze. Da li zelimo da u Valjevu gajimo decu koja ce imati priliku da se izrazavaju i razvijaju u lepoj i zdravoj atmosferi gde ce moci da razmenjuju kreativne ideje sa svojim vrsnjacima, ali i da uce od onih iskusnijih; da li zelimo se preokrene tok migracija ka vecim gradovima i inostranstvu i da se mladi ljudi zadrze u Valjevu jer imaju uslove i mogucnosti da se bave svojim profesijama? Ja licno zelim da kada dodjem u svoj rodni grad vise ne cujem od svojih prijatelja kako se nista ne desava i kako je u gradu potpuno mrtvilo.

    Kao dokaz da Vakum ideja moze da opstane jesu akcije koje se sprovode od septembra prosle godine, koje su izuzetno posecene i zbog kojih Vakum dobija stalno sve vise novih clanova.
    Kao dokaz da Vakum ideja moze da opstane je da su nas u nasim akcijama podrzale mnoge kulturne organizacije iz drugih gradova sa kojima smo dolazili u kontak i saradjivali kao i Ministarstvo kulture koje nas bodri u svim poduhvatima.
    Kao dokaz da Vakum ideja moze da opstane je da smo uz nasu sposobnost i kreativnost uspeli da privucemo finansijske fondove koji se bave kulturom, a koji su nam pomogli da realizujemo neke od nasih akcija jer su u nama videli dobre ideje.

    Kada pogledate biografije svih clanova Vakuma, videcete jedan sarolik profil ljudi sto po godistu, profesijama, iskustvima. Sve objedinjuje jedna ista ideja, a zajedno pravimo tu pokretacku energiju koja se odrzala vec 11 meseci od kada nam je bio prvi sastanak.
    Iako ne volim frazu “think out of the box”, u ovom slucaju je to potrebno. Proslost je takva kakva je i ne mozemo je menjati, sadasnjost nije mnogo bolja, ali dajte da ne pravimo iste greske iz proslosti i hajde da svi prosirimo vidike i probamo da napravimo nesto od buducnosti sa ovakvim talentovanim i mladim ljudima koji imaju energiju da vuku, rade i izbore se za neke svoje ideale koji jos uvek zive u njima.

  6. Морам се извинити што ћу писати на брзину, јер због обавеза полазим у Бранковину, а таман се развила права дискусија.
    1.Ја нисам изманипулисан, нити инструментализован, нити је то могуће, јер је познато колико сам самосвојан и непоткупљив и увек се појављујем под својим пуним именом и презименом.
    2.Шта је раније радио Драган Јеремић, не знам, али идеја Дома војске као Библиотека је добра идеја и то поздрављам.
    3.Дом војске ће бити с а м о Библиотека и ништа више, осим дворишта, које ће бити заједничко градско, а пројектоваће је стручњаци у сарадњи са библиотечком струком. Никакав депо није потребан бар 30 година, а идеје 22. и 23. века нису помињане у контексту зграде. Нисте добро читали.
    4.Садашњи радови, колико ја знам, а знам, су универзалног, инфраструктурног карактера који још не прејудицирају намену, а што се Библиотеке тиче, а чујем и са аспекта Алтернативног центра, све се идеално уклапа. И грешите: то није пројекат Драгана Јеремића.
    5.Није тачно да о намени Дома није вођена "никаква" јавна расправа. Биле су најмање две: једна у Сали Града, коју је водио градоначелник, господин Терзић са сарадницима пред око 100 највиђенијих људи из Ваљева, Београда и сл. из различитих области културе; и друга у Ревији Колубара у јесен 2011. где се о томе детаљно могло изјаснити... Зашто се ви ту нисте појавили? Итд.
    6. Очигледно смо тек сад на прагу правог разговора, кад морамо да га прекинемо. Хајдете да га у много бољој атмосфери наставимо на други начин и на другом месту, све док, у аристотеловском смислу не дођемо до обострано добрих решења и катарзе.
    7. Нажалост, морам да пођем у Бранковину, где песник Петар Пајић данас прима Десанкину награду, а управо код мене долази и Дуле Арсенић да ми каже да је све ово отишло у погрешном правцу.
    8. Црњанскијев "случај комендијант" је хтео да баш ја у октобарском броју Ревије Колубара заступам идеју под називом "Дом војске Ваљево - за Дом Младих"! Могу то да објасним, али не сада.
    9. До краја сам за вас, али морамо квалитетније и интелектуално поиштеније и коректније разговарати.
    Најлепши поздрав,
    Остоја Продановић

  7. Poštovani Ostoja,

    U pravu ste da je ova tema ispolitizovana. Nažalost, i pored velikog životnog iskustva dozvolili ste da u svemu ovome upravo Vi budete izmanipulisani i instrumentalizovani.

    Dragan Jeremić je zaista prvo želeo da Dom vojske bude multifunkcionalni kulturni centar. Naravno, za celu ideju je čuo od ljudi iz VAKUM-a i onda ju je slavodobitno proglasio za svoju. Nudio je nekolicini poznatih Valjevaca koji žive u Beogradu da preuzmu vođenje tog kulturnog centa, ali su ga oni listom odbili.

    Potom je u par navrata najavljivao kako u zgradi Doma vojske samo što nije otvoren fakultet. Pominjao je neke Fince koji će sve to da finansiraju. Ta priča je trajala taman do kraja mandata ministra prosvete koji je bio iz Jeremićeve stranke. Ni to više nije aktuelno.

    Sada je došao na novu ideju – biblioteka u Domu vojske. Naizgled, to zvuči kao dobro rešenje, ali nažalost samo naizgled. Hajde da zanemarimo činjenicu da nikakve javne rasprave na temu namene Doma vojske nije bilo i da nismo imali prilike da čujemo nijedan potpuno obrazložen predlog. Hajde da nam za ovu priliku ne bude važno ni to što nijedan gradski organ nije doneo nikakvu zvaničnu odluku o tome šta će se nalaziti u Domu vojske, pa Jeremić najavljuje nešto bez ikakvog mandata i legitimiteta. Pravo pitanje je šta zapravo biblioteka dobija najnovijom Jeremićevom „idejom“. Nudi vam se neutvrđen deo prostora Doma vojske. Pošto postoje arhitektonski i građevinski problemi, rešenje za depo je izgradnja nove zgrade u dvorištu Doma vojske. Da li to znači da će službenici biblioteke svako malo trčati između dve zgrade kako bi donosili i odnosili knjige koje korisnici usluga biblioteke budu tražili? Šta tokom zime i kišnog perioda? Da li je to onda dobro rešenje? Da li su to ideje za 22. i 23. vek koje pominjete?

    Da li znate da se rekonstrukcija unutrašnjosti Doma vojske obavlja prema projektu koji uopšte ne predviđa postojanje biblioteke u toj zgradi? Da li Vam se čini da to ima smisla? Da li Vam kao odgovornom i razumnom čoveku smeta taj „mali previd“ Dragana Jeremića koji je upravo i naručio taj projekat?

    Pominje se i taj misteriozni naučno-istraživački centar društveno-humanističkih nauka koji bi takođe trebalo da bude smešten u zgradi Doma vojske. Da li uopšte imate bilo kakvu informaciju o čemu se tu radi? Ko će Vam to biti sused u Domu vojske? Šta ćemo ako na kraju taj sused zapravo preuzme celu zgradu, a biblioteci ostane samo ta „kućica za poslugu“ koja će da se gradi u dvorištu Doma vojske? Da li ćete pristati da budete neka vrsta podstanara u objektu koji vam je tako velikodušno „dat“?

    Kao što rekoh na početku, ovde ima puno politike i politikanstva. Pokušajte da ne budete deo toga.

  8. Пре свега честитке екипи која стоји иза пројекта Колубарске. Све делује јако озбиљно, од текстова, преко фотографија и дизајна. Такође покретање јавних дискусија везаних за наш град је нешто што је јако значајно.
    Као неко ко је по струци архитекта, и ко је имао прилике да посећује савремене светске библиотеке, морам рећи да простор бишвег Дома војске није адекватан за ту намену. Довољно је видети реновирани објекат Народне библиотеке на Врачару, а да не идемо западније.
    Похвално је што градске власти размишљају рационално, и желе да максимално искористе постојеће ресурсе, и тако би требало деловати на свим пољима. Такође разумем и људе ангажоване у градској библиотеци, који свакако имају горућу потребу за новим простором. Стицајем околности, служио сам цивилни рок у библиотеци, и упознао те људе, који се максимално труде у условима у којима су.
    Али сам мишљења да ствари треба посматрати дугорочније. Узмимо за пример пројекте уређења корита Колубаре, и нашу Халу спортова. Кеј који је урађен уз поштовање струке,и који је спасао Ваљево од већих штета, и адаптирану Халу, која је, рецимо, лепо офарбана.
    Ако претендујемо да будемо иоле озбиљан град, без одговарајуће библиотеке, позоришта,градске галерије, спортске хале, можемо само да се заваравамо.
    Недостатак новца у градској каси се може надокнадити јавно-приватним партнерствима, сарадњом са инвеститорима који би градили комерцијалне садржаје, новцем из европских фондова, донацијама добростојећих Ваљеваца (нека се једно крило назове по сваком од њих, па био то и Станко Суботић, додуше са Уба), дијаспоре, чланарином за следећих 10, 20 година.... Као и донацијама у материјалу, радној снази, идејном решењу...
    Мислим да су то ствари о којима треба дискутовати. Нова библиотека, да! Где, како, колико пара... Конкретни предлози и чисте финансије.
    Што се Дома војске тиче, решење треба тражити у преплитању разних намена, биоскопа, позоришта, градксе галерије, сале за концерте, coworking простора, простора за предавање и радионице намењене локалним уметницима, предузетницима, занатлијама... Нешто што ће подићи и културну и привредну слику града.
    Поздрав из дијаспоре

  9. Moram da primetim da se ovde diskusija razvila u pogresnom smeru. Ovde ljudi ne glasaju protiv biblioteke kao institucije i zato nema potrebe da se osetite toliko napadnutim. Za super mega svetsku biblioteku koju spominjete su potrebna super mega novčana sredstva, što, imajući u vidu opšta društveno-ekonomska zbivanja, kako na evropskom tako i na lokalnom planu, nije za očekivati ni u glavnom gradu, ka kom se slivaju najveća materijalna sredstva. A da tog novca i ima, zar ne bi bilo bolje izgraditi novu, savremenu zgradu, kakvu biblioteka zaista zaslužuje.
    Ljudi koji su se okupili oko Valjevske kulturne mreže su daleko od “najpametnijih” i mi naš koncept konstantno unapređujemo, komunikacijom sa različitim organizacijama iz zemlje i inostranstva, razmenom ideja, prateći aktuelna evropska zbivanja na polju kulture. Imali smo odličnu saradnju sa više institucija kulture u Valjevu, tako da se ne bih mogla složiti sa vama da je Biblioteka jedina otvorena i slobodna institucija kulture u gradu.
    Bilo bi dobro da Biblioteka predstavi javnosti kakve su to ideje 22. i 23. veka, koje su u okvirima realnosti u našoj lokalnoj sredini. Šta se to sve predviđa u prostoru nove biblioteke, koji su to sadržaji, da li će podrazumevati povećanje broja zaposlenih, da li će se Biblioteka finansirati isključivo iz gradskog budžeta, itd?
    Ono što je veliki propust lokalnih vlasti, jeste nepostojanje jasne strategije. Zar nije bilo bolje novac koji je do sada uložen u rekonstrukciju objekta namenski uložiti u osposobljavanje dela zgrade i stvaranje nekog života u njoj. Recimo, u bivšem klubu u prizemlju sa delom bašte, se mogao otvoriti kafe-klub sa izložbenim prostorom. Ovako, Grad već ulaže sredstva u građevinske radove, koji ovim tempom neće uskoro dovesti objekat u fazu upotrebljivosti. Da ne pominjem problematiku potrošenog novca na celokupan projekat i građevinske radove koji apsolutno ne odgovaraju novoj nameni Biblioteke i zahtevaće dodatna novčana odvajanja po tom pitanju. Ko odgovara za te greške u koracima?
    Programska ideja VAKUM-a se u potpunosti poklapa sa projektnim zadatkom koji je Grad Valjevo predvideo u sada, već prošlom projektu. Jasna strategija bi obezbedila postepenost, faznost u rekonstrukciji, promišljenost odluka, postojanje javne rasprave, uključivanja lokalne zajednice, itd. Da ne pominjem novčana sredstva koja je sa jasnom strategijom moguće prikupiti (VAKUM je nudio Gradu da napiše celokupan projekat kako bi se konkurisalo za sredstva za rekonstrukciju Velike sale u jednom inostranom fondu koji finansira isključivo rekonstrukcije objekata pod zaštitom, predlog odbijen. Koliko je takvih prilika još propušteno?).
    Naravno da svaki zalogaj deluje veliki ukoliko planiramo brzo da ga progutamo.
    Andrijana Maksimović

  10. Библиотека је једина потпуном отворена и слободна установа културе у Граду, где увек можете доћи и остварити свој инвентивни културни концепт. Зато и јесте тако жестоко нападнута. Овде почивају све велике и вредне идеје цивилизације, као у Борхесовој Светској књизи и зато немојте мислити да сте најпаметнији и најспособнији.Ароганција је велика људска срамота.Овде су, такође, и идеје 21. века, о којима говорите, али и оне из 22. и 23...о којима, вероватно, ништа не знате? Људи из Библиотеке су хртели-не хтели у непрестаном дослуху и додиру са тим идејама и то дубински, а не фразеолошки, као у претходном допису, а ваљевска Библиотека је једна модерна установа са фондовима у електронским базама и свим услугама и искуствима савременог светског библиотекарства. И сјајном визијом, али у очајним условима. Ако би то решила (а то из других разлога мора бити хитно!) постала би једна светска мега-библиотека са устострученим културним и другим ефектима и формама, где позивамо све естетски, интелектуално и цивилизацијски живе и вредне Ваљевце да овде, заједно са нама, остваре тај невероватни ваљевски сан, раван правој културној, урбаној, акционој и развојној револуцији, вреднијој од свега што сам у овој дискусији до сада чуо. Имам, такође, утисак, да су у овај диспут местимично уплетени различити политички и други анимозитети и други мутни интереси и да често културни аспект уопште није у првом плану, а са таквим ставовима је немогуће водити дијалог. Треба знати: библиотеке су највредније, фундаменталне цивилизацијске установе света. Не постоји ништа вредније што човечанство поседује као културни ентитет.Зато треба знати редослед ствари и имати више сазнања, памети и респекта, а мање ароганције и нарцисоидности, за којима се најлакше посеже.
    Превише је арогантно мислити да сте ви једини паметни у Ваљеву. Радовао бих се да ме позовете на трибину коју о овоме, чујем, организујете ускоро? Мислим да би било корисно и за нас и за публику. Најлепши поздрав.
    Остоја Продановић

  11. Svako krparenje i "preueredjenje" obično je samo šminka.Najjeftinija rešenja nisu obavezno i najbolja.
    Nova biblioteka mora da započne otklon od jednog načina razmišljanja koji je Valjevo zadržao u devedestim godinama prošlog veka.
    Umesto lakiranja istorije potreban nam je korak u budućnost. mesto gde će se deca 21. veka susretati sa novim vremenima i novim idejama...

  12. Kako Dragan Jeremić uopšte može biti direktor direkcije za urbanizam i izgradnju, to je prvo pitanje? Ko je ovlastio tog nestručnog partijskog nesposobnjakovića da odlučuje o našoj budućnosti, o budućnosti ustanova koje nikada nije pohađao? Ko su ti građevinci i arhitekte u toj direkciji, mamini i tatini sinovi, partijski članovi koji će potvrditi sve što im ovaj kaže, jel tako? Naravno da se prema mladim kreativnim ljudima odnosi sa nipodaštavanjem kada sam ništa korisno u životu nije uradio, kada nema diplomu ozbiljnog fakulteta na jedinom ozbiljnom univerzitetu u zemlji, Beogradskog univerziteta, jer zamislite on je magistar ekonomskih nauka na Mega***. Ne mogu da poštujem nijednu jedinu diplomu tog i sličnih univerziteta. Zašto? Zato što ti ljudi ne znaju šta znači posvećenost u spremanju samo jednog ozbiljnog ispita a kamoli kada ih položiš preko 40 takvih u toku studiranja. Zato on ni ne ceni naš trud jer ga nikada nije ni uložio. ***. Zamislite "naučno-istraživački centar, i to društveno – humanističkih nauka, koji bi se bavio istraživanjem na teritoriji Kolubarskog okruga" - čemu ovo služi a uz to i ne radi?! Gomila fraza ma mazanje očiju javnosti u čemu je jedino ovaj čovek dobar! I na kraju, lupi i osta živ, parafraziram, "ovo je prevelik zalogaj za vakumovce". Prevelik zalogaj je to gde si ti sada, Dragane Jeremiću, i ispljuni ga što pre sam jer mi ćemo ti ga svakako izbiti iz usta, uskoro.

  13. ljudi uzece vam sve jedni isti ko god bio,tako da zajebi ovo

  14. Glasao sam protiv. Podrška mladim ljudima koji imaju volju, želju i znanje da nešto promene u sredini koja odumire! Peace!

  15. Programa u Biblioteci ima (stotinak godisnje sa alternativnim formama), svakako ne dovoljno i cesto ne pravih, jer je valjevska Biblioteka, nazalost, toliko ispod standarda u prostoru, kadrovima i novcu da, iako je uvek imala sjajne ljude i ideje, nije imala uslova za njihovu realizaciju. Pritom ne treba zaboraviti da je tzv. osnovna delatnost Biblioteke apsolutni prioritet i zakonska obaveza, a ona se odnosi na nabavku i pozajmljivanje knjiga i druge bibliotecke gradje. Biblioteka se ne moze pretvoriti u kulturni centar (a i zasto bi pored zivog CZK u Valjevu?) pre nego sto ispuni one obaveze na koje je odgovarajuci zakon obavezuje i zbog cega je i osnovana pa, ipak, ona je to u impozantnoj meri cinila za sve vreme svog dugog postojanja (150 godina), zbog cega je, valjda i dobila status (ali samo status) ustanove kulture od nacionalnog znacaja. Spisak bi bio dug i zamoran, ali recimo samo to da ne postoji pisac ili intelektualac u Srbiji koji nesto znaci, a da, nije bio u "Dvoristu" od 1987, otkad ono ovde "ide", ali i ne samo u njemu. (Evo, predlozite "svoje" pisce za ovogodisnje "Dvoriste", ako vam ne odgovaraju ovi "za matorce"! Ispunite letos "Dvoriste" svojim "herojima", kreacijom i prisustvom, bice nam zadovoljstvo!) Ovde je isao i postmodernisticki list i forma "Valjevska knjizevna radionica" (ugasena zbog para), knjizevne skole, studii, ateljea, alternativa i jos mnogo, mnogo zanimljivih stvari. Dodjite - nigde necete biti docekani kao ovde! Zasto vas pozivamo da sami kreirate svoje programe, a mi vam nudimo logistiku i pomoc? Jer nam se to cini logicnim. Cini mi se da bi bilo potpuno pogresno da mi to radimo. Ne samo zbog floskule o "nametanju i sufliranju", vec sto je to i neprirodno. Zelimo sa vama da podelimo sve sto imamo. Apsolutno smo uz vas i pomocicemo vam maksimalno u vasim nastojanjima, ali ne i pitanju Doma vojske, jer Dom vojske je za Biblioteku pitanje zivota i smtri (a nikako pitanje kancelarija). Ne postoje parametri kojima se moze iskazati duhovna i kulturoloska steta koju ova ustanova, a sa njom i gradjani Valjeva, trpe zbog nedostatka prostora (sada bi bilo nemoguce da to detaljno ekspliciram). Ja licno mislim da mladima treba dati citav Kulturni centar da upravljaju i raspolazu njime, ali to, naravno, podrazumeva program i odgovornost. Ako ste spremni za to, mi cemo vas podrzati. Ta ideja je figurirala i 2008. kada se Centar transfomisao i Dom omladine gasio, a vi se raspitajte ko je tada obecao, pa slagao, da ce Centar u stvari biti ovo sto sada trazite - Centar mladih, sa autonomnom redakcijom mladih u njemu! Sa najboljim zeljama,
    Ostoja Prodanovic

  16. ''Konačno smo odlučili da u Dom Vojske smestimo Biblioteku, s tim što će veliku salu koristiti i Grad ili svi oni koji budu imali programe za taj prostor.'' - glasila bi prva rečenica ovog dijaloga. Proglasiti nešto ''za odlučeno'' može samo da znači da nikakva značajna promena u vezi sa odlučenim neće uzeti maha. Srpska vlast i dalje ima taj superiorni i ignorantski stav prema inovacijama koje nudi alternativa.
    Ovu rečenicu izjavio je čovek koji se nalazi u poziciji moći, čovek koji ima legitimitet da donosi odluke. Koliko je umesno donositi odluke i ponuditi rešenje za ovako krupan zalogaj, bez opsežnog ispitivanja javnog mnjenja i stručne javnosti, može se zdravorazumski zaključiti. Ali avaj, zar je zdravorazumsko rezonovanje ikada dolazilo u obzir...

    U svakom slučaju, za ovaj projekat je potreban novac. Mnogo novca. Sponzori različitih profila. Imam utisak da ma koja svota budžetskog novca ode na ovo rešenje neće biti dovoljna. Ili će biti dovoljna za uređenje nekoliko kvadratnih metara. Ostatak tog bibliotekarskog giganta zjapaće nezavršen, kao što po celoj Srbiji samuju infrastukturni objekti od crvene opeke.

    Oživljavanje kulturnog, multifunkcionalnog centra je više od dobre ideje, ali je posredi još ambicioznija vizija ovog prostora. Naravno da je ostvariva, i naravno da ima ogroman potencijal u smislu humanog i kulturnog kapitala. Ali zahteva saradnju i kontakte sa jezivo širokim krugom ljudi-investitora-kompanija-korisnika takvog prostora. Kada bismo imali neopozivu garanciju da bi nešto slično moglo da se realizuje, verujem da bi se većina žitelja Valjeva složila sa takvim rešenjem.






  17. Mislim da je jedna lepa i korisna diskusija otišla u drugom pravcu. Potrebno je vratiti se na početak i osvrnuti se na značaj koji kultura ima u svakom društvu pa i našem a ne raspravljati o ličnim i političkim interesima.
    UN YOUTH agencija u jednom svom dokumentu vrlo dobro iznosi da ’’kultura ima moć da transformiše društva, jača lokalne zajednice i uspostavlja identitet i pripadnost svih njenih članova. Kao sila koja pokreće razvoj mladih kao i gradjansko uključenje, kultura ima ključnu ulogu u promociji održivog socijalnog i ekonomskog razvoja, veoma bitnog za buduće generacije.’’
    Pošto su mladi naš resurs, oni koji imaju energiju za rešavanje pitanja i problema lokalne zajednice, mislim da im treba pružiti priliku da se upravo različitim akcijama na planu umetnosti i kulture u opšte, na svojevrstan način suočavaju, razrešavaju i odolevaju izazovima koji su pred svima nama. Oni su ti koji mogu i da povežu mlade iz različitih sredina, osetljivih grupa i da različitim sadržajima doprinosu ličnom ali i razvoju zajednice, razvijanju uzajamnog poštovanja, prihvatanja i zajedničkog života u našem gradu.
    Ako već postoji dilema oko Doma vojske , biblioteka ili alternativni kulturni centar, mislim da Grad treba da organizuje participativni proces donošenja odluke oko namene Doma vojske. Treba pokušati da se uključi što veći broj zainteresovanih stanovnika grada Valjeva – mladih, umetnika, radnika iz kulture, arhitekture i gradjevinarstva, ekonomista, članova lokalne uprave i ostalih zainteresovanih gradjana. Na taj način možemo da procenimo i definišemo sadašnje stanje zgrade, šta želimo da ta zgrada bude i kako da do toga dodjemo. To nije jednostavan proces ali je izvodiv i na pravi način bi odslikao potrebe Valjevaca ali i mogućnosti realizacije. Ujedno, to bi bio i dobar način da Grad Valjevo mobiliše mlade i starije da uzmu učešće u donošenju odluka značajnih za njih same a da se to više ne prepušta samo političarima.

  18. Dragi poštovaoci kulture i kreativne industrije:

    Uz svo poštovanje prema starim kulturnim radnicima i ostalima,
    Ne postoji ni jedan opravdan razlog zašto bi Gradska bilioteka bila u objektu koji za nju nije projektovan.
    Objekat Doma vojske je projektovan kao Multifunkcionalan kulturni centar i to treba i da ostane. Mladi obrazovani Valjevci opet moraju da ukazuju na ideju zbog koje je Dom izgradjen. Valjda nakon sto godina nije zaslužio da nestručna lica na silu izvode neke nelogičnosti.
    Ne postoji ni jedna prostorija u Domu koja je pogodna za bilo kakvu bibliotečku funkciju, to zna svako ko je ikada kročio u objekat.
    I ko je branio Gradskoj biblioteci da radi sa mladima i zašto se to ne dešava?
    Da li bibliotečki radnici i donosioci odluka znaju kako izgleda biblioteka, a da nije iz prošlog veka?
    Zašto se ne zalažemo za novu savremenu biblioteku, koja je po nagrađenim rešenjima naših univerzitetskih profesora i akademika pozicionirana umesto benzinske stanice u centru?
    Nije tačno da nema para, novac stoji neiskorišćen u određenim fondovima. Tačno je da strukture ne traže taj novac, jer onda moraju na transparentan način da angažuju stučnjake.
    Zašto ne pomognemo Va.ku.m.-u da krene u formiranje nove institucije, pokrene kreativnu industiju i stvori nova radna mesta za mlade u gradu. Kome će seljakanje biblioteke doneti novo radno mesto?
    Zašto Biblioteka i oni koji donose odluke, naposletku, ne podrže mlade, kreativne i stručne ljude, ili je cilj da svi takvi zauvek napuste Valjevo?

  19. @Ostoja Prodanović

    Odličan komentar. Potpuno ste u pravu.

    Biblioteku čine zgrada i ljudi, ali i programi. Problem je u tome što programa nema. Zašto ih nema? Zašto stalno bezuspešno pozivate mlade ljude da vam se pridruže i popunjavaju programski prostor koji bi trebalo da sama biblioteka organizuje i popuni? Zašto je takva situacija sa najvećim delom ustanova kulture u našem gradu?
    Da li je urađena bilo kakva nezavisna analiza potreba biblioteke za prostorom (ne samo ona koju sama biblioteka forsira)? Kojim bi to programima bibilioteka popunila prostor Doma vojske? Dajte da vidimo i neki predlog programa da se sve ne bi svodilo na to da su vam potrebne veće i lepše kancelarije.

  20. Modernu biblioteku cine i zgrada i ljudi i jos mnogo toga. A klasicna gradja uopste ne gubi primat zbog digitalizacije. To je neznanje i neupucenost. Ne treba govoriti o necemu u sta se dovoljno ne razumes. Takodje, nije tacno da Dom vojske nije pogodan za biblioteku! O tome pise jedan takav svetski autoritet u ovoj oblasti, kakav je arh. Vlada Simovic u Kolubari u jesen 2011. To odlicno znaju i valjevski bibliotekari koje tako arogantno potcenjujete. Takodje, glupa je citava ova postavka u stilu: ili Biblioteka, ili Altenativni centar mladih. Prava postavka je: i Biblioteka i Centar mladih. Biblioteka u Domu vojske, Alternativni centar u Centru za kulturu, eventualno u sadasnjoj zgradi Biblioteke. Ima u citavom ovom pristupu necega veoma zlonamernog. Malo je cudno, na primer, ovoliko zalaganje za mlade upravo onih koji su 2008. ugasili valjevski Omladinski centar koji je za vreme svoje "ere" iznedrio mnoge sjajne stvari i mnogo znacio generacijama i generacijama mladih stvaralaca? Taj podatak je po sebi uzasno recit i ne treba ga zaboraviti... Konacno, Biblioteka poziva sve mlade stvaraoce da i u ovim i buducim uslovima ostvare svoje brojne i razlicite kulturne projekte i koncepte bez "mesanja i sufliranja sa strane". Cekamo vas! A vi prosudite sami u kome je problem zbog eventualnog odbijanja saradnje.
    Ostoja Prodanovic, profesor opste knjizevnosti, visi bibliotekar i knjizevni kriticar


  21. Dobar dan i od Bojane Andrić

    Smatram da je od mene mnogo korisnije da, kada već moja struka (http://www.kolubarske.rs/sr/blog/FotoGrad/216/Bojana-Andrić.htm) ne postoji u Valjevu, svojim marljivim radom, povezivanjem, stvaranjem kontakata i skupljanjem iskustava doprinesem zajedničkoj ideji oko koje smo se okupili. Šta ću Vam i ja u Valjevu, nezaposlenih, nažalost, ionako ima previše.

    Sama činjenica da je VAKUM od prošlog septembra organizovao, razmrdao i aktivirao grad u više od sedam navrata mog boravka u rodnom gradu govori da sam ja sasvim dovoljno u Valjevu, kao i da nije sve na meni, već da je VAKUM moćna grupa mladih, energičnih i talentovanih ljudi čiji sam ja samo komadić. Ipak, verujem da ih niste pomenuli jer mene poznajete lično, još iz mojih klinačkih dana, a ne zato što negirate njihovo postojanje.

    VAKUMci su aktivisti, a ne popunjivači programa, a kroz vreme ćemo potvrdi svoju stalnost i odanost Valjevu.

    Bojana

  22. Modernu biblioteku ne čini moderna zgrada, već ljudi. I gde su ti mladi danas u biblioteci, ne mogu da stanu u staru zgradu? Dosta je više tih nakalemljenih, jeftinih rešenja, koja nas na kraju uvek koštaju mnogo više.
    Kako ljudi sebi daju za pravo da svojataju gradskom imovinom kao sopstvenim vlasništvom i odlučuju o sudbini tako važnog prostora potpuno amaterski i iza zatvorenih vrata, menjajući odluke kako vetar dune? To samo govori o njihovoj ozbiljnosti i želji da se učini nešto zaista trajno dobro za ovaj grad. Da predlagači ove ideje zaista shvataju šta je jedna savremena biblioteka, ne bi je omalovažavali apsolutnom digitalizacijom (koja je moguća i u postojećem zdanju) i knjige smeštali u neki sporedni prostor u dvorištu. Čemu će zgrada Doma vojske da služi onda? Zapravo, promene koje se predlažu za biblioteku, i koje podržavam, su mnogo više sistemske i programske, nego prostorne.
    Na kraju, možda se političari plaše sposobnih mladih ljudi i toga što bi oni mogli da urade... Za neke je rizik upustiti se u projekat koji predlažu ljudi iz VAKUM-a, ali bez rizika nema ozbiljnog napretka. Samo ćemo se opet vrteti u krug. Volela bih da me oni koji odlučuju uvere u suprotno, jer zaista želim savremenu biblioteku u svom gradu, ali im za sada loše ide...

  23. Valjevo je grad prepun mladih (i malo starijih) pametnih, kreativnih, talentovanih ljudi, ali je nekako oduvek izostajala podrška grada upravo takvim ljudima. Dule Arsenić je oduvek bio tu kao podrška alternativnoj sceni. Nemam šta da dodam.
    Dule, poštovanje i pozdrav od članice Ćišine amaterske trupe Dramskog studija Valjevske gimnazije (1994.-1998.) - "Društvo mrtvih pesnika", "Tikve"...
    PS: Dugo smo sanjali da Dom vojske postane mesto okupljanja, stvaranja, razmene, sanjanja, maštanja...

    PROTIV
    M.

  24. Naravno da bi bilo dobro da biblioteka dobije novu zgradu, ali Dom vojske nije dobro rešenje za to. Da jeste, kako je neko već primetio, ne bi bilo potrebe da se gradi nova zgrada za njen depo u dvorištu Doma vojske. Tako bi biblioteka opet bila smeštena u dve zgrade (što je i sada slučaj). Mnogo nelogičnosti ima u tom predlogu koje su drugi već pomenuli.

    Zato je veoma važno da se dobro promisli pre nego li se donese odluka o nameni te zgrade. Potrebno je organizovati ozbiljnu javnu raspravu tokom koje bi se izneli ozbiljni argumenti sa jasnim planovima i projektima.

    Može li neko od novinara da pita gospodina Jeremića šta je taj naučno-istraživački centar koji pominje? Ovako pomenut zaista ostavlja sumnju u dobre namere.

  25. Ne zelim da polemisem ni o Jeremicu, ni o Arsenicu, aktuelna, dnevna politicka zbivanja me ne zanimaju i mislim da su licna.
    Smatram da Valjevo zasluzuje novu, modernu biblioteku i da je Dom vojske odlicno resenje.


  26. Postujem i cenim svako dobro umetnicko delo, bilo da je rec o dobroj slici, knizi, muzici...Podrzavam sve koji se bore za svoje mesto pod sunce, ali pitam one koji odlucuju o sudbini nas, mladih ovog grada - koju zgradu cete dati nama, inzenjerima, stomatolozima, programerima, farmaceutima, pravnicima, lekarima, filozofima, agronomima, konstruktorima, profesorima....svima nama kojima je umetnost vazna, ali se obrazujemo za druge profesije i zelimo da stvaramo i damo svoj doprinos?! Da li je nase obrazovanje potrebno ovoj zemlji i gde mi da se ostvarujemo?
    Sto se tice teme.. pa, rekao bih samo da je Narodna biblioteka podaleko, a kako vidim i nju ce da zatvore....

    "DALEKO JE SUNCE"

  27. Kako moze ici napred zemlja u kojoj ne rade institucije poput Narodnog muzeja i Muzeja savremene umetnosti?
    Ako je to nedopustivo, zasto je u redu da Valjevo NEMA biblioteku?

    Cujte Srbi, cuvajte se sebe!
    Arcibald Rajs

  28. Ovde se pod plaštom navodne brige o valjevskoj biblioteci izgleda protura i potura nešto drugo. Da li je nekome uopšte jasno šta je taj "naučno - istraživački centar društveno-humanističkih nauka" koji pominje Dragan Jeremić? Čiji je to "centar"? Kojim će to "naukama" da se bavi? Ko će upravljati tim "centrom"? Nije li to perfidni pokušaj da se neki ogranak Megatrenda ubaci u prostor Doma vojske? Neće li biblioteci na kraju ostati samo ta zgrada u dvorištu Doma vojske koju Jeremić planira da tek izgradi?

    Inače, za prostor biblioteke u Valjevu predlažem zgradu čiji vlasnik je grad, a koja se nalazi u Vuka Karadžića 54 koja ima izuzetno veliki podrumski prostor adekvatan za bibliotečki depo, velike prostorije u kojima se mogu realizovati različite aktivnosti biblioteke i prostrano dvorište gde se mogu sprovoditi programi na otvorenom. Ispunjava sve uslove za potrebe gradske biblioteke.

  29. U svetu, u zemljama za koje tvrdimo i znamo da su napredne, biblioteke su smestene u reprezentativne objekte, bilo da su oni namenski gradjeni ili kao postojeci opredeljeni i adaptirani. Naravno da to nije slucajno. U tom svetu, biblioteke su odraz proslosti i mera buducnosti! Poruka koju salju je nedvosmislena, a izgled i opremljenost ovih institucija porucuju da temelji napretka ovih zajednica leze u cvrstoj i nedvosmislenoj opredeljenosti za obrazovanje, napredak i prave vrednosti.
    Institucija biblioteke je postulat i ne dokazuje se!
    Biblioteke nisu supermarketi, one se grade jednom u sto godina. Grade se za buducnost i one koji ce doci. Oni koji biblioteku poistoveciju sa citaonicom, koji njen opstanak vezuju za motivaciju sacice malobrojnih koji za knjigom posezu iz estetskih potreba ili zele da kreativno popune slobodno vreme, moraju znati da ce se buduce generacije stideti onoga sto smo im ostavili, odnosno, onoga sto im nismo ostavili.
    Biblioteka se gradi zbog mladih i za mlade, za one koji tek treba da se obrazuju i za one kojima ceo svet, a ne Valjevo, treba da bude mera.

  30. Mladi, talentovani i obrazovani ljudi su buducnost svake sredine! Njima treba da pripadaju sve institucije i svi prostori! Oni su kapacitet napretka jednog drustva i nikakvi gradjevinski, arhitektonski okviri, bilo koje zgrade, ne mogu usloviti njihovo stvaranje i kreativnost i zato smatram da je ovaj dijalog lose definisan. Biblioteka svakako u Domu vojske i mladi u biblioteci! Ovom gradu treba biblioteka i trebaju mu mladi! To se ne moze odvajati i suprotstavljati!
    U prolazu...nista licno...

  31. Ja glasam, ali moj glas se ne prihvata, pa se pitam da li je ova debata cista prevara ....

  32. Izuzmemo li nedoslednost predlagača Dragana Jeremića kada je u pitanju šta sa Domom vojske (promenio je nekoliko ideja za samo godinu dana - kulturni centar, fakultet ili biblioteka), ovde jasno vidimo sukob zastarelih i savremenih koncepata. Očigledno je da se ne razmišlja o budućnosti I stvarnim potrebama. Ne postoje jasna vizija i cilj. Sve se svodi na popunjavanje slobodnog prostora i udomljavanje nekih institucija. Jasno je da je odluka o tome šta sa zgradom Doma vojske doneta po ustaljenom modelu - u izuzetno uskom krugu ljudi, bez ikakve prave javne rasprave.
    Iz predloga koji je ovde iznet zapravo mnogo toga nije jasno. U jednom momentu se pominje naučno – istraživački centar društveno-humanističkih nauka (šta god to zapravo bilo). Nije jasno ko osniva taj centar, čime će taj centar da se bavi i čemu će da služi, ko će njime da upravlja. Da ne govorimo o tome i ko će to da finansira.
    Pored tog fantomskog „naučno-istraživačkog centra“ pominje se biblioteka. Pitanje statike i polica sa knjigama je ponajmanji problem koji taj predlog ima.
    Prostor Doma vojske po svojim gabaritima i rasporedu uopšte ne odgovara potrebama bibilioteke. To priznaje i sam Jeremić time što kaže da će se u dvorištu dograditi objekat za bibliotečki depo- mesto gde se drže knjige. Šta će onda biblioteka sa „ostalih“ preko 1500 kvadratnih metara prostora koliko ima zgrada Doma vojske?
    Biblioteke se menjaju i tek će se drastično menjati u vremenu koje dolazi. Opšta digitalizacija knjiga i časopisa sve više dovodi do apsurda postojanje klasičnih biblioteka. I sam Jeremić kaže da će se praviti nekakva elektronska čitaonica. Zar onda nije logičnije da korisnici usluga biblioteke toj elektronskoj čitaonici pristupaju iz svojih kuća, preko interneta? Zar to onda ne bi bio iskorak u budućnost? Da ne govorimo da sve to može da se uradi i u postojećem prostoru biblioteke, ali da iz nekog razloga nije urađeno. Pravo je pitanje da li je neko ikada uradio nezavisnu analizu stvarnih potreba biblioteke kada je u pitanju prostor, broj korisnika i sadržaji koji se u tom prostoru realizuju. Da li u gradu možda postoje neki drugi prostori koji bi zadovoljili te potrebe?
    Nije jasno ni čemu će da služe te „spomen sobe“ na spratu koje će nositi imena pisaca iz našeg kraja. Hoće li to biti nekakav muzej pisaca ili nešto slično?
    Ako hipotetički zamislimo da su u zgradi Doma vojske smešteni „naučno-istraživački centar“ i biblioteka hajde da se zapitamo koji bi to sadržaji bili realizovani u tom prostoru i ko bi ih organizovao.
    Ne čini li se da je ovakvo dodeljivanje prostora Doma vojske umesto njegovog otvaranja zapravo zatvaranje tog prostora za kulturnu javnost Valjeva? Ne dobija li se tako još jedno mesto koje neće doneti ništa novo našem gradu? Prostor Doma vojske koji je zahvaljujući ideji ljudi iz VAKUM-a mogao da bude prava kreativna košnica iz koje bi se stalno izbacivali novi sadržaji će (ako bude usvojen predlog Dragana Jeremića) biti sveden na uobičajen valjevski prosek kukanja zbog nedostatka sadržaja, ideja i novca. Ko će realizovati programe koje pominje Dragan Jeremić? Biblioteka? Koliko je to realno? Da li bibilioteka ima neophodne ljudske resurse? Ako ih ima, zašto ih do sada nije pokazala?
    Jeremić u svojoj izjavi sramotno pokazuje otvorenu netrpeljivost prema mladim i kreativnim Valjevkama i Valjevcima. Umesto da se kao odgovorni političar potrudi da ih privuče u Valjevo, on ih ovakvim izjavama tera iz Valjeva. Nudi im prostor nekadašnjeg Doma omladine koji zapravo ne postoji. Cinično i bezbrazno i neodgovorno.
    Ideja koju zastupaju mladi ljudi okupljeni u organizaciji VAKUM predstavlja pogled na ono kako ustanove kulture već finkcionišu u savremenom svetu i kako će tek funkcionisati. To nisu statične i zatvorene ustanove u kojima je najvažnije ispuniti puku formu, već suštinski pružiti sadržaje i priliku za učešće što većeg broja ljudi. U osnovi njihove ideje leži model koji već postoji u samom Valjevu. Radi se o Istraživačkoj stanici Petnica koja već 32 godine predstavlja jedan od simbola našeg grada za koji se zna širom sveta. Ono što oni predlažu jeste da se prostor Doma vojske otvori za različite oblike umetnosti, kroz realizaciju programa tokom cele godine (baš kako se to radi sa naučnim programima u Petnici). Ideja je da se u Valjevo dovedu mladi umetnici iz Srbije i iz celog sveta da zajedno sa valjevskim umetnicima rade na realizaciji različitih umetničkih projekata. To bi praktično značilo da bi Valjevo u kontinuitetu tokom cele godine imalo zanimljive kulturne sadržaje koje drugi gradovi u Srbiji nemaju. Finansiranje ovih aktivnosti ne bi išlo iz gradskog budžeta (što bi sa bibliotekom bio slučaj), već iz različitih fondova koji postoje širom sveta (EU fondovi, kompanijske i privatne fondacije, izvorni prihodi od samog prostora Doma vojske...).
    Slični koncepti funkcionisanja ustanova kulture već postoje i kod nas i u svetu. Tako, recimo, rade UK „Parobrod“ i Mikser u Beogradu, ili Kibla u Mariboru. Dakle, ne radi se o eksperimentu, već o pravcu kojim će ustanove kulture ići u budućnosti.
    U jednom delu prostora Doma vojske bi bilo moguće otvoriti i tzv. „coworking“ centar u kojem bi mladim ljudima koji imaju poslovne ideje iz domena kreativnih industrija biti pružena prilika da pokrenu svoje male biznise i tako doprinesu smanjenju opšte nezaposlenosti u našem gradu. Imali bi na raspolaganju opremljen prostor za rad u koji bi dolazili po potrebi i radili uz podršku drugih. I to je koncept koji se sve više razvija u svetu, a mogao bi da se realizuje i u Valjevu.
    Na kraju, iz Jeremićevog predloga i priložene izjave mogu da se zaključe dve stvari – potpuna bezidejnost i podozrenje prema mladim ljudima u Valjevu koje se manifestuje i kroz uvrede koje im je uputio u ovom tekstu. U svakom slučaju, našem gradu se sa ljudima poput Dragana Jeremića ne piše dobro.

  33. Smatram da Valjevu treba nova zgrada biblioteke i da ovo pitanje nije pitanje sadašnje ili neke buduće vlasti već pitanje i zadatak za sve valjevce ljubitelje knjige.Prošlo je dvadeset godina od akcije Revije Kolubara(tada Revija Valjevac)"Za novu biblioteku" a da nijedna vlast nije bila zainteresovana da sa uredništvom Revije i kulturnim radnicima ovu ideju pretoči u delo.Moguće je da gradska vlast(i) se stide imena koja su pokrenula ovu akciju i koji kao Don kihot dvadeset godina se bore sa "stručnjacima opžte prekse" iz Karadjordjeve 64 u nameri da ostvare ovu plemenitu ideju o novom hramu valjevske knjige.

  34. Ovaj Jeremić je neverovatan.
    Prvo je Dom JNA nutkao Nenadu Jezdiću i Milanu iz Nevernih beba. Ljudi ga otkačili. Onda je mislio da u Domu JNA napravi poljoprivredni fakultet, pa je i to propalo. Sada bi biblioteku. Kako stvari stoje, ni od toga neće biti ništa, jer mu se sprema smena.

  35. Jedva cekam da zazivi to. Stari valjevci su mi pricali koliko im je dobro bilo, pozoriste, bioskop, kuglana, druzenje uopste. Moze jedan deo da bude i biblioteka samo neka pocne vec jednom. Ako bude samo biblioteka, nece biti ljudi. Dogovorite se. Bitno je i ko sve finansira, iako treba da bude i profitabilno. Nema vise nista free. Ako date free wifi neka mts, vip ili telenor to sponzorise. Mislim da ce komsiluk smanjiti bandwidth. Ako je tu i multimedijalni centar, hoce li deca igrati CStrike na tim racunarima? I neka igraju, igraju svi i ne samo CS. I sah je igra. Turniri, to skuplja omladinu, pa ih mozda zainteresuju i ostali sadrzaji. I treba bioskop, 3d kad vec postoji, a ni projektori nisu skupi. 100 din karta, bice puna sala. Dobar 3d projetor je oko 15k E. Isplatice se brzo. Web sajt poput ovog kolubarskog. Koncerti, sala vec treba da ima svoje ozvucenje, klupe mobilne. Samo politiku ne mesati sa kulturom. Mada su valjevci uvek u pogresnoj vecini. Kad vlada SNS, vecina je neka druga. Zato je i para manje. Ukljucite i Gorenje. Narod izgore tamo, oni nista ne daju za grad. Krusik je izgradio Valjevo. Pozdrav i nek je sa srecom. Vidimo se na otvaranju!

  36. Par reči o Vakumu. Borimo se za stvaranje jedinstvene multidisciplinarne institucije kulture, koja će pozicionirati Valjevo na kulturnoj mapi Srbije, regiona i šire. Borimo se za afirmaciju kreativnih industrija, modela koji nema isključivo umetniču funkciju nego za cilj ima i tržišno orijentisanu kulturnu produkciju. Borimo se da po ugledu na Istraživačku stanicu u Petnici kreiramo prostor u kome će mladi umetnici slobodno raditi i stvarati nove umetničke vrednosti. Borimo se za alternativno obrazovanje. Borimo se za stvaranje inkubatora, prostora za pomoć mladim profesionalcima. Borimo se za međunarodnu kulturnu razmenu. Borimo se za edukaciju kroz projekte, predavanja i radionice sa eminentnim stručnjacima u oblasti savremenog stvaralaštva. Borimo se za upošljavanje valjevskih stvaralaca.

    U ime VAKUM-a, za početak, Andrijana Maksimović, arhitekta.

    Nema sumnje da bi svaki Valjevac voleo jednu savremenu biblioteku u svom gradu. Danas biblioteke nisu samo muzeji knjiga već multifunkcionalni centri čiji su korisnici daleko brojniji od čitalačke publike i u tom smislu podržavam sve nove ideje koje je gospodin Jeremić izneo u svom izlaganju. Kao arhitekta, moram da primetim da bi preseljenje biblioteke u prostor Doma vojske bio iz jednog neadekvatnog prostora u drugi neadekvatan prostor, jer je objekat u isto vreme i previše mali i previše veliki za funkcionisanje jedne biblioteke. Srce svake biblioteke jeste prostor sa izloženim knjižnim fondom, po današnjim merilima otvoren i pristupačan svakom korisniku. Ne vidim gde bi se u postojećem zdanju Doma vojske smestio tako veliki prostor, osim u velikoj sali, koju bi bilo šteta prilagoditi isključivo takvoj nameni. Svako drugo funkcionalno rešenje čitalačkog dela biblioteke ne bi bilo iskorak u odnosu na njeno postojeće stanje. Ipak, uz dovoljno sredstava za potrebe rekonstrukcije, sve je moguće. Sigurna sam i da se dopunski sadržaji, koji su zamisao zastupnika ideje biblioteke i zastupnika Vakuma poklapaju. Zato bih se u daljem izlaganju fokusirala na problem finansiranja, koji se našoj ideji najviše zamera.

    Zanimljivo je kako sav novac koji dolazi iz gradskog i državnog budžeta kao da „pada s neba“ i svrsishodnost njegovog korišćenja se i ne dovodi u pitanje. Ono što je moja dilema je, da li je bez povećanja tog predviđenog budžeta koji biblioteka danas koristi moguće finansirati jednu takvu instituciju u prostoru Doma vojske po merilima evropskih biblioteka? Da jeste, biblioteka bi danas imala bar jedan funkcionalan računar za čitaoce, da ne pominjem potrebne desetine. Dodatno finansiranje je, po mom mišljenu, neizbežno uz današnja odvajanja države za kulturu. Uz dužno poštovanje svih sjajnih pojedinaca u našim institucijama kulture, složićete se da je za ozbiljne promene neophodno funkcionisanje celog sistema jedne institucije. Da li institucije kulture kakve imamo danas imaju energije da obezbede dodatna sredstva projektnim finansiranjem, kako bi se napravio pomenuti iskorak, ostaje nam da vidimo.

    Uz najiskreniju želju da se valjevska biblioteka osavremeni i postane bibliotečko-informacioni centar, bojim se da se ovom idejom biblioteci vrši medveđa usluga i samo prividno rešava problem.
    Bilo bi dobro da donošenje odluka ne funkcioniše po sistemu nalaženja rešenja koje je najlakše realizovati, u našem, sada već skoro biološkom četvorogodišnjem ciklusu. Potrebne su ozbiljnije dugoročne projekcije, jer je sve drugo nemar prema gradu u kome živimo.

    Valjevska kulturna mreža ne traži udomljavanje. Umetnost se može realizovati na livadi, kultura se može graditi i u pokretu. Mi se borimo za ono što Dom vojske treba da postane za grad i građane Valjeva, a ne kome treba da pripadne. Podobnost menadžera koji takvu jednu instituciju treba da vodi ne treba da bude određena ni po partijskoj ni po „vakumskoj“ liniji, već sprovođenjem adekvatnog konkursa.

  37. Hajde da budemo realni. Zgrada Doma vojske uopšte ne odgovara po svojoj arhitekturi za biblioteku. Ne odgovara ni za fakultet. Upravo su ljudi iz VAKUM-a na to i upozoravali (kako i ne bi kada među njima ima nekoliko arhitekata koji znaju svoj posao) i predložili da fakultet (ako ga uopšte bude) eventualno bude smešten u staroj zgradi OŠ "Milovan Glišić". Sada se Dragan Jeremić pravi pametan, jer se kao on toga setio. Nije se setio. Nisu li do pre nekoliko meseci (tačnije dok je ministar obrazovanja bio iz SPS-a) govorili da će baš u zgradi Doma vojske da prave fakultet?
    Jasno je da su od toga zapravo odustali, jer tu ideju više ne mogu da proguraju. Sada će kao tamo da smeštaju biblioteku. I od toga će da odustanu verovatno uskoro.

    Strašno je što vlasti u Valjevu zapravo nemaju nikakvu jasnu ideju o tome šta sa Valjevom (pa ni sa Domom vojske). Ne postoji nikakva strategija, nikakav plan, nikakva ideja. Sve se svodi na dnevno pretakanje iz šupljeg u prazno.
    Ideja koju su izneli ljudi iz VAKUM-a ima smisla i potpuno se slažem sa Duškom Arsenićem.

  38. Moze Bojana za uzinu da ga pojede, tako da nema smisla govoriti o njenoj predusretljivosti kao velikom zalogaju.

Comments are locked / disabled for this article.

Blogovi

  • Ko je kriv za upad u RTS

    Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, oglasili su se, osudivši nasilje kao vid rešenja problema, povodom [...] dalje | blog

    Trupni portret Pre 4 dana 12 sati u Trupni portret

  • Vlast, Mast i Čast

    "Često se kaže da vlast kvari ljude, ali mislim da je tačnije reći da vlast privlači pokvarene. Pametne obično privlače neke druge stvari nego [...] dalje | blog

    Zlatno doba Pre 4 dana 15 sati u Zlatno doba

  • Ružna slika dvorišta valjevske bolnice

    U jednom delu dvorišta Opšte bolnice Valjevo razneto je smeće iz prepunih kontejnera koji se nalaze u neposrednoj blizini ulaza u Urgentni [...] dalje | blog

    Iz redakcije Pre 5 dana 12 sati u Iz redakcije

  • Pokvarena vlast bi i motiku pokvarila!

    Da vlast kvari (mala-malo, apsolutna-apsolutno), odavno se kaže. I na tome ostaje, ne kaže se šta sve kvari! Podrazumeva se da kvari vlastodršca [...] dalje | blog

    Bez kraja Pre 8 dana 9 sati u Bez kraja