Stanka i Žika Panić (foto: Dragan Savić)
Stanka i Žika Panić (foto: Dragan Savić)
11.12.2014, 11:00

Šezdeset godina skladnog braka

č: | fb:

Brojne godine samopregornog prosvetnog i neumornog društvenog rada. Takođe i generacije đaka kojima su, zajedno sa kolegama, ne samo sa profesionalne nego i sa ljudske strane prenosili nova saznanja, pružali podršku i pomoć da što uspešnije pronađu svoj najbolji put. Osam i po decenija svakojakog života i 60 godina skladnog braka.  Konačno, četvrt stoleća spokojnih penzionerskih dana obeleženih neskladom između straha od neugodne staračke samoće i topline koja stiže, makar vikendom ili za praznike, od pažljive dece: sina, ćerke i troje dragih unučića, koji žive u Bečeju i Beogradu...To su osnovne crtice koje karakterišu dosadašnji vek bračnog para Panić: učiteljice Stanke i nastavnika Živorada –Žike iz Osečine, kako ih i danas zovu nekadašnji učenici, kolege i prijatelji.

Ugledni prosvetni radnici iza sebe su ostavili upečatljiv trag pre svega u poslu kojem su bili posvećeni svim svojim bićima.  A, njihova životna priča, za koju je povod obeležavanje jubilarne godišnjica zajedničkog bitisanja, daleko je sadržajnija.

-Početkom 1949. godine, pre redovnog završetka Učiteljske škole u Užicu, sa grupom odličnih đaka, na molbu Ministarstva prosvete, upućena sam na rad u Podgorski srez. Raspoređena sam u novootvorenu školu u Plušcu i tu ostala tri i po godine učeći decu od prvog do četvrtog osnovne i opismenjavajući starije, koji zbog ratova i siromaštva nisu mogli na vreme da se školuju - kaže učiteljica Stanka, rodom iz Trbušana, sada predgrađa Čačka, ne skrivajući žaljenje što je škola koju je „otvorila” sada pred zatvaranjem zbog nedostatka dece.

Stasiti Živorad  Panić iz Komirića u to vreme bio je pri kraju školovanja u višoj gimnaziji. Godinu dana pred maturu, tek što je postao punoletan i vratio se sa radne akcije (autoput Beograd – Zagreb), on se sukobio sa tadašnjim režimom. Dok su trajali disidentski dani i dvogodišnje izdržavanje zatvorske kazne, učiteljica koju je upoznao odmah po njenom dolasku u Podgorinu premeštena je u školu u Osečini. Zbog nedostaka kadrova, bez posebnog sertifikata, ona je dobila zadatak da predaje nemački u višim razredima. Radila je ovaj nastavnički posao punih 10 godina „za učiteljsku platu” i to sa velikim uspehom, po ocenama školskih vlasti i kasnijim kazivanjima bivših đaka.

Godine 1954. stali su pred matičara, potom dobili decu, započeli gradnju kuće... Živorad je po odsluženju kazne završio srednju ekonomsku u Valjevu, službovao u osečanskoj i valjevskoj geodetskoj upravi i diplomirao na beogradskoj Višoj pedagoškoj školi u Užicu. Od početka šezdesetih, učiteljica Stanka je na lični zahtev ponovo počela da radi sa decom iz nižih razreda. U osečanskoj Osnovnoj školi „Braća Nedić” zaposlio se i njen suprug kao nastavnik ruskog jezika. Tu su ostali do devedesetih, kada je učiteljica sa 40 godina i sedam meseci radnog staža otišla u „punu”, a nastavnik u starosnu penziju.

Pored školskih, Panići su uvek rado prihvatali i druge obaveze i sa velikim entuzijazmom obavljali brojne društvene zadatke u maloj varošici i mladoj opštini. Učiteljica Stanka je kroz vođenje raznih tečejava doprinosila podizanju nivoa obrazovanja i kulture meštana svih uzrasta. To joj je svojevremeno donelo vrednu novčanu nagradu od Pedagoškog zavoda i Orden rada sa srebrnim vencem, kojima se ponosi. Nastavnik Žika, osim što je kroz nastavu sejao ljubav prema ruskom jeziku i kulturi, uvek je bio angažovan u školskim, mesnim i opštinskim forumima, Pokretu gorana, lovačkom udruženju, svuda gde se volonterski radilo.Pripremajući se za ovogodišnju malu porodičnu svečanost koju su im deca priredila u čast bračnog jubileja, odnosno prelistavajući po uspomenama, jedno i drugo posebnu pažnju zadržali su na svojim bivšim đacima, od kojih su sa nekima još uvek u kontaktu i koji ih i sada povremeno posećuju.

-Ponosni smo na brojne generacije naših učenike, kojih ima širom sveta. Među njima je dosta lekara, inženjera, učitelja, profesora, pravnika, čak tri doktora nauka, koliko nam je poznato, ali i veliki broj dobrih i vrednih domaćina u podgorskim selima - ističu krepki Panići, koji, oslanjajući se svako na svoj štap i pomoć komšija i familije, uglavnom oko nabavke, mirno provode penzionerske dane u svom domu u Osečini.

Tragovi prošlosti

- Čitav radni vek nisam mogao da dobijem neku plaćenu funkciju i živeo sam sa osećajem da se nalazim na nekom drugom putu.  Stvarnost je, ipak, pokazala da sam, uprkos mladosti, onda bio u pravu. To i posledice teže povrede zadobijene za vreme robijanja u rudniku Resavica prate me sve do današnjih dana kao nezalečivi „žigovi” prošlosti – kaže Žika Panić, dodajući da je posle pada komunističke vlasti odbio sve ponude da se politički aktivira.

Aktuelno

Porušeno dečje igralište na Divčibarama (foto: Kolubarske.rs)
Zbog usaglašavanja sa Pravilnikom o bezbednosti Pre 1 sati 25 minuta

Uklonjeno dečje igralište na Divčibarama, biće urađeno novo

Zabavno-avanturistički park za decu u centru Divčibara, porušen je krajem prošle nedelje, kako bi na istom mestu bilo izgrđeno novo igralište u skladu sa Pravilnikom o bezbednosti dečjih igrališta....

Viši sud (foto: Đorđe Đoković)
Viši sud u Valjevu Pre 4 sati 17 minuta

Ponovo rehabilitovan Nikola Kalabić

Viši sud u Valjevu doneo je novo rešenje kojim je ponovo usvojen zahtev za rehabilitaciju Nikole Kalabića, nekadašnjeg komandanta Gorske kraljeve garde Jugoslovenske vojske u otadžbini.  · 6 komentara

Tešnjarske večeri (arhiva) (foto: Đorđe Đoković)
Bez kraja 6.08.2022

"Mi, Valjevci!". Koji, šta, kako?

Lokalpatriotizam nije nužno provincijalizam, nego normalan izraz interesovanja (ne mora "ljubavi", to je nešto više), za svoju užu sredinu. Da li je čovek u njoj slučajno (tu se našao možda zbog...  · 20 komentara