Mislim..Veštačka je dilema : Institucionalno repertarsko pozorište ili pozorište po projektu.. svako ozbiljno pozorište radi po planu i programu odnosno projektu...Primer sa kojim smo živeli poslednjih decenija: Bilo je vremena da u valjevskoj bolnici nije bilo ni novca, ni potrebnog materijala i lekova za sve programe za koje su stručni i sposobni da izvrše....pa su prekidane operacije , dijagnostika i šta sve ne...Po istom principu i pozorište funkcioniše...Kad ima novca pravi predstave...kada nema ...ćuti i čeka...Za razliku od bolnice svi kadrovi mogu biti angažovani privremeno po poslu ...po projektu...po programu ...po planu rada...Od portira do upravnika...sa različitim vremenskim ograničenjem angažmana i različitim zadacima...Dovoljno je da ljudi od političke moći dugoročno odrede program i ciljeve valjevskog pozorišta i angažuju stručne ljude da to izvrše...Druga dilema koja se nameće oko sale...Velika sala Centra za kulturu kada bi se upristojila sa sedištima-foteljama za udobno sedenje ljudi preko 174 cm visine bi sigurno smanjilo broj sedišta sa 600 na ,recimo, 400...Imamo i arhitekte koi su stručni da to isprojektuju....Prava dilema koja i ne postoji je: Da li hoćemo da naš grad bude grad ili palanka...Palanka rešava samo komunalne probleme, dok grad da bi bio grad mora da ima pored svega što ima palanka- ima i pozorište.