Registracija Prijava preko FB

Valjevska kulturna mreza VAKUM

Poslednji komentari

  • Gradska biblioteka u Domu vojske

    Moram da primetim da se ovde diskusija razvila u pogresnom smeru. Ovde ljudi ne glasaju protiv biblioteke kao institucije i zato nema potrebe da se osetite toliko napadnutim. Za super mega svetsku biblioteku koju spominjete su potrebna super mega novčana sredstva, što, imajući u vidu opšta društveno-ekonomska zbivanja, kako na evropskom tako i na lokalnom planu, nije za očekivati ni u glavnom gradu, ka kom se slivaju najveća materijalna sredstva. A da tog novca i ima, zar ne bi bilo bolje izgraditi novu, savremenu zgradu, kakvu biblioteka zaista zaslužuje. Ljudi koji su se okupili oko Valjevske kulturne mreže su daleko od “najpametnijih” i mi naš koncept konstantno unapređujemo, komunikacijom sa različitim organizacijama iz zemlje i inostranstva, razmenom ideja, prateći aktuelna evropska zbivanja na polju kulture. Imali smo odličnu saradnju sa više institucija kulture u Valjevu, tako da se ne bih mogla složiti sa vama da je Biblioteka jedina otvorena i slobodna institucija kulture u gradu. Bilo bi dobro da Biblioteka predstavi javnosti kakve su to ideje 22. i 23. veka, koje su u okvirima realnosti u našoj lokalnoj sredini. Šta se to sve predviđa u prostoru nove biblioteke, koji su to sadržaji, da li će podrazumevati povećanje broja zaposlenih, da li će se Biblioteka finansirati isključivo iz gradskog budžeta, itd? Ono što je veliki propust lokalnih vlasti, jeste nepostojanje jasne strategije. Zar nije bilo bolje novac koji je do sada uložen u rekonstrukciju objekta namenski uložiti u osposobljavanje dela zgrade i stvaranje nekog života u njoj. Recimo, u bivšem klubu u prizemlju sa delom bašte, se mogao otvoriti kafe-klub sa izložbenim prostorom. Ovako, Grad već ulaže sredstva u građevinske radove, koji ovim tempom neće uskoro dovesti objekat u fazu upotrebljivosti. Da ne pominjem problematiku potrošenog novca na celokupan projekat i građevinske radove koji apsolutno ne odgovaraju novoj nameni Biblioteke i zahtevaće dodatna novčana odvajanja po tom pitanju. Ko odgovara za te greške u koracima? Programska ideja VAKUM-a se u potpunosti poklapa sa projektnim zadatkom koji je Grad Valjevo predvideo u sada, već prošlom projektu. Jasna strategija bi obezbedila postepenost, faznost u rekonstrukciji, promišljenost odluka, postojanje javne rasprave, uključivanja lokalne zajednice, itd. Da ne pominjem novčana sredstva koja je sa jasnom strategijom moguće prikupiti (VAKUM je nudio Gradu da napiše celokupan projekat kako bi se konkurisalo za sredstva za rekonstrukciju Velike sale u jednom inostranom fondu koji finansira isključivo rekonstrukcije objekata pod zaštitom, predlog odbijen. Koliko je takvih prilika još propušteno?). Naravno da svaki zalogaj deluje veliki ukoliko planiramo brzo da ga progutamo. Andrijana Maksimović

  • Gradska biblioteka u Domu vojske

    Dobar dan i od Bojane Andrić Smatram da je od mene mnogo korisnije da, kada već moja struka (http://www.kolubarske.rs/sr/blog/FotoGrad/216/Bojana-Andrić.htm) ne postoji u Valjevu, svojim marljivim radom, povezivanjem, stvaranjem kontakata i skupljanjem iskustava doprinesem zajedničkoj ideji oko koje smo se okupili. Šta ću Vam i ja u Valjevu, nezaposlenih, nažalost, ionako ima previše. Sama činjenica da je VAKUM od prošlog septembra organizovao, razmrdao i aktivirao grad u više od sedam navrata mog boravka u rodnom gradu govori da sam ja sasvim dovoljno u Valjevu, kao i da nije sve na meni, već da je VAKUM moćna grupa mladih, energičnih i talentovanih ljudi čiji sam ja samo komadić. Ipak, verujem da ih niste pomenuli jer mene poznajete lično, još iz mojih klinačkih dana, a ne zato što negirate njihovo postojanje. VAKUMci su aktivisti, a ne popunjivači programa, a kroz vreme ćemo potvrdi svoju stalnost i odanost Valjevu. Bojana

  • Gradska biblioteka u Domu vojske

    Par reči o Vakumu. Borimo se za stvaranje jedinstvene multidisciplinarne institucije kulture, koja će pozicionirati Valjevo na kulturnoj mapi Srbije, regiona i šire. Borimo se za afirmaciju kreativnih industrija, modela koji nema isključivo umetniču funkciju nego za cilj ima i tržišno orijentisanu kulturnu produkciju. Borimo se da po ugledu na Istraživačku stanicu u Petnici kreiramo prostor u kome će mladi umetnici slobodno raditi i stvarati nove umetničke vrednosti. Borimo se za alternativno obrazovanje. Borimo se za stvaranje inkubatora, prostora za pomoć mladim profesionalcima. Borimo se za međunarodnu kulturnu razmenu. Borimo se za edukaciju kroz projekte, predavanja i radionice sa eminentnim stručnjacima u oblasti savremenog stvaralaštva. Borimo se za upošljavanje valjevskih stvaralaca. U ime VAKUM-a, za početak, Andrijana Maksimović, arhitekta. Nema sumnje da bi svaki Valjevac voleo jednu savremenu biblioteku u svom gradu. Danas biblioteke nisu samo muzeji knjiga već multifunkcionalni centri čiji su korisnici daleko brojniji od čitalačke publike i u tom smislu podržavam sve nove ideje koje je gospodin Jeremić izneo u svom izlaganju. Kao arhitekta, moram da primetim da bi preseljenje biblioteke u prostor Doma vojske bio iz jednog neadekvatnog prostora u drugi neadekvatan prostor, jer je objekat u isto vreme i previše mali i previše veliki za funkcionisanje jedne biblioteke. Srce svake biblioteke jeste prostor sa izloženim knjižnim fondom, po današnjim merilima otvoren i pristupačan svakom korisniku. Ne vidim gde bi se u postojećem zdanju Doma vojske smestio tako veliki prostor, osim u velikoj sali, koju bi bilo šteta prilagoditi isključivo takvoj nameni. Svako drugo funkcionalno rešenje čitalačkog dela biblioteke ne bi bilo iskorak u odnosu na njeno postojeće stanje. Ipak, uz dovoljno sredstava za potrebe rekonstrukcije, sve je moguće. Sigurna sam i da se dopunski sadržaji, koji su zamisao zastupnika ideje biblioteke i zastupnika Vakuma poklapaju. Zato bih se u daljem izlaganju fokusirala na problem finansiranja, koji se našoj ideji najviše zamera. Zanimljivo je kako sav novac koji dolazi iz gradskog i državnog budžeta kao da „pada s neba“ i svrsishodnost njegovog korišćenja se i ne dovodi u pitanje. Ono što je moja dilema je, da li je bez povećanja tog predviđenog budžeta koji biblioteka danas koristi moguće finansirati jednu takvu instituciju u prostoru Doma vojske po merilima evropskih biblioteka? Da jeste, biblioteka bi danas imala bar jedan funkcionalan računar za čitaoce, da ne pominjem potrebne desetine. Dodatno finansiranje je, po mom mišljenu, neizbežno uz današnja odvajanja države za kulturu. Uz dužno poštovanje svih sjajnih pojedinaca u našim institucijama kulture, složićete se da je za ozbiljne promene neophodno funkcionisanje celog sistema jedne institucije. Da li institucije kulture kakve imamo danas imaju energije da obezbede dodatna sredstva projektnim finansiranjem, kako bi se napravio pomenuti iskorak, ostaje nam da vidimo. Uz najiskreniju želju da se valjevska biblioteka osavremeni i postane bibliotečko-informacioni centar, bojim se da se ovom idejom biblioteci vrši medveđa usluga i samo prividno rešava problem. Bilo bi dobro da donošenje odluka ne funkcioniše po sistemu nalaženja rešenja koje je najlakše realizovati, u našem, sada već skoro biološkom četvorogodišnjem ciklusu. Potrebne su ozbiljnije dugoročne projekcije, jer je sve drugo nemar prema gradu u kome živimo. Valjevska kulturna mreža ne traži udomljavanje. Umetnost se može realizovati na livadi, kultura se može graditi i u pokretu. Mi se borimo za ono što Dom vojske treba da postane za grad i građane Valjeva, a ne kome treba da pripadne. Podobnost menadžera koji takvu jednu instituciju treba da vodi ne treba da bude određena ni po partijskoj ni po „vakumskoj“ liniji, već sprovođenjem adekvatnog konkursa.