Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Veštačka inteligencija (VI) je postala integralni deo naših života. Ona sve više oblikuje svet u kojem živimo, a svedoci smo svakodnevnog pojavljivanja novih proizvoda i tehnologija na njoj zasnovanih! Danas VI ima svoju primenu od nauke, preko biznisa do svakodnevnog života. Uočava se da je sve manje životnih oblasti i aktivnosti koje nisu pod njenim uticajem.
Procene govore da će više od 50 mlrd uređaja biti povezano na internet do 2025, dok će do 2030. godine čak 10% proizvodnje (tradicionalni način) biti zamenjeno inovativnim aditivnim procesima – npr. 3D i 4D proizvodnja (konsultantska kompanija "McKinsey").
Jedno od istraživanja ukazuje da se do kraja 2030. godine, u svetu može očekivati da vrednost čitavog tržišta tehnologija zasnovanih na VI pređe iznos od dva biliona dolara ili dve hiljade mlrd dolara ("Fortune Business Insights").
Istraživanja (MMF) pokazuju da će VI imati uticaj na oko 40% globalnih poslova, pri čemu će taj uticaj biti izraženiji u razvijenim zemljama (60% radnih mesta), nego u nerazvijenim (28% radnih mesta), uz ozbiljnu pretnju značajnog pogoršanja nejednakosti u svetu, kako među državama, tako i između građana. Razlozi za ovakvu situaciju vide se u činjenici da razvijene države raspolažu odgovarajućom infrastrukturom i znanjem za veću upotrebu VI i praktikovanje koristi koje ona donosi, što nije slučaj sa nerazvijenim.
Procenjuje se da bi se nejednakost lica na tržištu radne snage mogla reflektovati tako što bi plate radnika, koji se obuče i počnu da u radu koriste alate zasnovane na VI (mlađi i oni sa većim primanjima), značajno (progresivno i disproporcionalno) rasle, dok bi plate starijih i manje kvalifikovanih radnika, zaostajale uz pretnju gubitka njihovih radnih mesta.
U trenutnim okolnostima, važno je znati kakva je pozicija Srbije u pogledu tehnološke razvijenosti privrede, kvaliteta života njenih građana i kvalifikovanosti domaće radne snage?
Prosečna tehnološka starost mašina, opreme i alata u Srbiji je 27,5 godina, što je 12 godina ispod proseka EU (Unija poslodavaca Srbije), a o kvalitetu života, sam po sebi, dovoljno govori podatak da je u odnosu na 1989. godinu, u Srbiji 2,5 puta opala potrošnja mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a udvostručila se prodaja luka i krompira.
Srbija se suočava sa malim postotkom građana koji se nalaze na tržištu rada, a koji raspolažu osnovnim nivoom digitalnih veština! Od 36 posmatranih zemalja, Srbija se nalazi na 29 mestu sa 53% digitalno pismenih građana na tržištu rada, što je ispod proseka EU (61%), dok smo po navedenom parametru pri samom začelju kada se posmatraju oni stariji od 55 godina.
Neke od procena upućuju da se oko 17% ukupno registrovanih zaposlenih u Srbiji može naći pod većim ili manjim "pritiskom" upotrebe VI, pri čemu će njena primena oko 70.000 radnih mesta učiniti neisplativim za ljudski rad, dok će oko 400.000 radnih mesta biti "izloženo" neophodnoj promeni radi primene alata zasnovanih na VI.
Nažalost, ne postoje neki podaci za grad Valjevo uporedivi sa republičkim, što lokalnu situaciju čini dramatičnijom. U nedostatkupouzdanih podataka proizašlih iz nekih relevantnih istraživanja ili statističkih pregleda,usudiću se da posrednim putem, u najgrubljim crtama, procenim da je gradska situacija nepovoljnija od one konstatovane za nivo države.
Rezultati, sve izrazitije otvorene polemike na globalnom nivou, upućuju na dva dijametralno suprostavljena doživljavanja VI, i to prvo "neprijateljsko", svojstveno zaposlenima preko 44 godine, strašno zabrinutim zbog mogućih uticaja primene VI na njihove poslovne karijere, i drugo "prijateljsko", karakteristično za zaposlene mlađe od 44 godine, koji u njenoj primeni vide potencijal za inovacije, rast i posledično – lični prosperitet.
I dok se u svetu sprovode sveobuhvatna istraživanja, analizei stručne debate, sjedne strane, kao i sve učestalije polemike o VI, njenom razvoju, primeni, izazovima, prilikama i opasnostima koje nosi, s druge, postavlja se pitanje "Šta se u Valjevu radi da bi se naš Grad zajedno sa građanima ukrcao u voz tehnološke revolucije, koji od 80-ih godina prošlog veka prvo stidljivo,a sada već nezadrživo juri u budućnost, koja, gotovo preko noći, postaje sadašnjost?".
Hoćemo li da iskoristimo trenutak i da uhvatamo korak ili ćemo poput nekih propuštenih prilika iz prošlosti, u nekoj bliskoj budućnosti, konstatovati da smo zakasnili i da je voz nepovratno prošao? Kada i kako će naš Grad preduzeti početne korake u intenzivnijem podsticanju lokalnog preduzetništva i odgovoriti planom i fondovima iz gradskog budžeta za razvoj startapa i MSP zasnovanih na primeni VI, kad mi još nismo odgovorili ni opštim Planom razvoja Grada, koji predstavlja davno prošlu zakonsku obavezu?
U očekivanju da politički učesnici predstojećih lokalnih izbora, između ostalog, ponude i konkretna rešenja u ovoj oblasti, Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija – odsek Valjevo, verujući da je znanje najveći kapital, priprema određene inovacije obrazovnog procesa na pojedinim studijskim programima uz primenu dostignuća u razvoju VI. To će doprineti sticanju novih, tržišno traženih, veština, podizanju digitalne pismenosti svršenih studenata za rad sa alatima generisanim VI, što će posledično unaprediti njihovu konkurentnu vrednost za rad kod poslodavaca koji uvode nove tehnologije.
Kvalitet života naših sugrađana zavisi u velikoj meri od toga koliko se na lokalnom nivou uspeva u kreiranju radnih mesta u inovativnoj, a ne "šrafciger" ekonomiji! Zbog toga neka svima, koji imaju jasne nadležnosti u kreiranju lokalnog razvojnog ambijenta, bude u fokusu pitanje: "Koliko je u poslednjoj deceniji generisano lokalnih tehnoloških startap-ova koji su prerasli u uspešna preduzeća na tržištu?".Možda će ih njihov broj trgnuti iz dubokog zimskog sna i podstaći da se aktiviraju! A možda će im pomoći i da shvate koliko je ulaganje u ljudski kapital od presudnog značaja za uspešno suočavanje sa izazovima kako sadašnjice, tako i sutrašnjice, bez obzira na to da li se radi o njihovim tehnološkim ili ekonomskim ili socijalnim ili političkim ili svim zajedno navedenim aspektima.
Danas se kreativnost iskazuje kroz inovacije koje, kroz nov način razmišljanja, vode do novih tehnologija zasnovanih na primeni VI. Da li možemo da postanemo ili opstanemo dovoljno jaki da ne završimo u "jelovniku" moćnijih od nas?Preoblikovanje ekonomije, a rekao bih i našeg svakodnevnog života koje izaziva uticaj primene VI, nameće svakome obavezu da razmišlja o tome! Razmišljali ili ne, delovali ili ne, na kraju se ceh uvek plaća. Čini se da je pred nama samo otvoreno pitanje – koliko ceh tačno iznosi?