Karavan zdravlja održan u Valjevu

Edukativni skup Karavan zdravlja na kojem je, kroz interaktivnu diskusiju, skrenuta pažnja javnosti na značaj preventivnih pregleda održan je u Valjevu. Da smo danas u velikom problemu kao država i društvo zbog kardiovaskularnih bolesti, svedoči i podatak da godišnje na žalost 50 hiljada ljudi premine od posledica kardiovaskularnih bolesti i zato je akcenat na prevenciji jer se one jednostavno mogu prevenirati.

Prof. dr Nebojša Tasić, kardiolog, savetnik za prevenciju u Ministarstvu zdravlja, sa Karavanom zdravlja je istakao da je ovo jedna od istorijskih i veoma važnih akcija Ministarstva zdravlja. Karavani zdravlja su edukativne stručne tribine gde se sa građanima razgovara upravo o najvažnijoj stvari koja ih se tiče, a to je njihovo zdravlje.

- Ministarstvo zdravlja je pokrenulo ne samo edukativne i stručne tribine, već i preventivne preglede, tako da će, posle ovih stručnih tribina, u Bolnici i Domu zdravlja u Valjevu uslediti preventivni pregledi na kojima će građani moći da obave zdravstvene preglede i da im se pripreme preventivni programi. Podsetiću da svaki drugi stanovnik Srbije umire od kardiovaskularnih bolesti, svaki drugi dobije infarkt ili šlog ili neku drugu posledicu ateroskleroze. Ono što je veoma važno istaći jeste to da su sve ove bolesti preventabilne, i zato ja često ističem da je sramota umreti od infarkta ili šloga u 21. veku. Da se to ne bi dešavalo veoma je važno da se što veći broj građana, pogotovu onih radno sposobnih, znači mlađih, koji imaju 20, 30, 40 i 50. godina odazovu preventivnim pregledima i provere zdrvlje. Ako možete auto da odvedete kod automehaničara, ako možete da odete da uradite frizuru i bavite se sobom na razne druge načine, mislim da je neophodno da odvojite malo vremena za sebe i odete u Dom zdravlja i Opštu bolnicu i obavite preventivni pregled. Zato što upravo tihe ubice, veoma često oštećuju organizam, kao što su povišeni krvni pritisak, povišene masnoće, povišeni šećer, pušenje, fizička neaktivnost, stres i drugi faktori rizika koje ćemo mi na ovim preventivnim preglediam identifikovati. I ne samo identifikovati već će svakom građaninu biti pripremljen preventivni program i biće praćen sa samo jednim ciljem, a to je da očuva svoje zdravlje. Zato ove akcije imaju neizmernu važnost jer zdravlje nema alternativu, život nema reprizu, mi nemamo prava na grešku – rekao je prof. dr Nebojša Tasić, savetnik za prevenciju u Ministarstvu zdravlja, podsećajući da ova zemlja ima edukovane stručne ljude i dobru zdravstvenu organizaciju.

Prof. dr Nebojša Tasić je napravio značajnu razliku između preventivnih pregleda i sistematskih.

- Na preventivnim pregledima se posvećuje pažnja svakom detalju i kroz iscrpan razgovor i prikupljanje informacija o svakom detalju koji utiče na zdravlje. Gde su izraženi faktori rizika potrebno je jednom u šest meseci obaviti preventivni pregled, a obavezno jednom godišnje prekontrolisati kardiovaskularni sistem. Lepota života je dočekati starost bez bolesti i to se može, ali moramo krenuti na vreme – poručio je prof. dr Tasić.

Svaki muškarac posle 40. godine se posmatra kao neko ko je u veoma velikom kardiovaskularnom riziku, dok je za žene granica 50 godina zbog hormonskog statusa koji donosi ženskoj populaciji brojne promene. To su sve faktori koje treba da znamo, ali njih ne možemo da promenimo.

-  Zato postoji veliki broj faktora rizika za nastanak bolesti koje možemo da promenimo i oni se pre svega odnose na životni stil. Ljudi treba da se trude da žive zdravo, da imaju redovnu fizičku umerenu aktivnost, naravno da ne puše, to je u vrhu svih preporuka, da imaju zdrav način ishrane kroz zdrave životne navike. A tek onda stvari koje su holesterol, šećer, masnoće, one posle određenih godina, treba da budu u mnogo strožijim granicama. Tu se upravo radi ta personalizacija da lično svakom čoveku, kako izgleda njegov kardiovaskularni rizik, odnosno kako bi trebalo da izgledaju njegovi rezultati. Nije ista granica za nekog ko ima 70 i nekog ko ima 50 godina. Bitno je i da liosoba ima pridružene druge bolesti, šećer, bubrežna oboljenja. Karavan zdravlja osim edukacije ide i sa preventivnim pregledima, kako bi svako dobio savete, a zatim da mu se skroji terapija po meri – rekao je dr Ivica Obradović, šef Odseka interventne kardiologije sa pejsmejker centrom.

V.d. direktora ZC Valjevo, dr sci. med. Vladimir Pantelić, podsetio je da zahvaljujući Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zdravlja, Kolubarski okrug poseduje dve savremene angio sale.

- Nama infarkti dolaze iz čitave zapadne Srbije, Kosovske Mitrovice i drugih udaljenih mesta. Kada ljudi pitaju zašto je to tako, odgovor je da na prvi poziv naši vredni, radni i stručni kardiolozi se odazivaju i rade 24 časa svih sedam dana nedeljno i kroz pripravne timove zbrinjavaju infarkte. Mi raspolažemo sa najkvalitetnijim kadrom, 9 interventnih kardiologa, koji su u stalnoj edukaciji, a edukuju i mlade lekare koji stasavaju. Mi u perspektivi razmišljamo i o specijalizacijama i o subspecijalizacijama – rekao je Pantelić.

Iz Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", koji sagledava zdravlje čitave populacije, Snežana Lazić je podsetila da su kardiovaskularne bolesti vodeće što se tiče oboljevanja i umiranja kod nas, ali i u svetu i Evropi. Ona je iznela još da ovakakv decenijski trend teži nastavku i to pre svega u nerazvijenim i zemljama u razvoju.