Prevencija najvažnija u suzbijanju raka grlića materice

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice ove godine obeležava se od 20. do 26. januara, u cilju unapređenja informisanja i stavova o ovoj bolesti, načinima prevencije i značaju ranog otkrivanja jer je bolest tada izlečiva.

Tim povodom je o jednom od najčešćih oboljenja ženske populacije u našoj zemlji govorila dr Ivana Rakić, ginekolog-akušer Službe za zdravstvenu zaštitu žena Doma zdravlja Zdravstvenog centra Valjevo.

- U Srbiji od raka grlića materice godišnje oboli oko 1500 žena, od kojih svaka četvrta umre. Vodeća smo država Evrope po incidenci ove bolesti, odnosno po broju obolelih na 100 hiljada stanovnika. U 2003. godini incidenca je iznosila 27,3 posto, da bi 2008. pala na 20,9 jer su počeli organizovani skrininzi, pa je to dalo rezultat. Poznato je da u 99,7 posto slučajeva karcinom grlića materice izaziva Humani papiloma virus (HPV). Vrlo je dostupno naći rešenje za prevenciju ovog oboljenja jer kada žena dođe na kolposkopski ili običan ginekološki pregled uzme se bris grlića, koji se posle obrađuje u laboratoriji i posmatra na citološkom preparatu pod mikroskopom. Pregled je bezbolan i kratak, za ženu je praktično komforan. Međutim, naše žene retko dolaze kod ginekologa, posle porođaja prođe do desetak i dvadeset godina da se ne pojave, tako da je ovo jedna od prilika da ih pozovemo da se pregledaju bar jednom godišnje. Preventivnim ginekološkim pregledima utičemo da se bolest otkrije u ranoj fazi i da ne dođe do razvijanja karcinoma grlića materice. A od pandemije koronavirusa kriva distribucije raka grlića se pomera ka sve nižim godištima – navodi dr Rakić.

Citoskrining (Foto: Branko Petrović)

- HPV-a ima preko 400 vrsta, od čega je visoko onkogenih petnaestak i oni izazivaju karcinom. Ovi drugi prave virusne bradavice i promene na koži i sluzokožama, kako genitalnog dela, tako i usne duplje i larinksa. Svi odrasli su došli u kontakt sa tim virusom makar jednom u životu, tako da je 80 posto populacije prokuženo, s tim što se organizam za par godina, ako ima prirodni imunitet, odbrani i virus se izluči iz organizma. Posledice mogu biti kondilomi na koži i sluzokoži jer se najčešće prenosi seksualnim putem, ali može biti i dodirom kože na kožu. Te virusne bradavice se vide i lako otkrivaju, ali ispod njih mogu postojati novi slojevi virusa koji izazivaju karcinom grlića. Zato je neophodno da se žene javljaju na vreme, da bismo sagledali te promene, blagovremeno lečili ili hirurški ostranili, tako da žena može imati normalan reproduktivni period i, na kraju krajeva, preživeti.

U Srbiji je 2022. godine počela vakcinacija protiv humanog papiloma virusa o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja za uzrast od 9 do 18 godina.

- U saradnji sa Pedijatrijom Doma zdravlja preporučujemo da se sva mlađa populacija, od 9 do 15 godina i preko 18 godina imunizuje, s tim što se uzrast od 9 do 15 godina vakciniše u dve doze na Pedijatriji, a preko 18 godina dolaze kod nas. U pitanju je „Gardasil“, vakcina koja sadrži devet sojeva, uglavnom su to oni najopasniji, koji izazivaju karcinom grlića. Vakcinu bi trebalo bi da prime svi oni koji još nisu stupili u seksualne odnose, mada mogu i kasnije, preporučuje se i dečacima i devojčicama. Odziv je različit, u saradnji sa Zavodom za javno zdravlje držali smo i tribine po školama, mada se sve više majki i mojih poznanica interesuje, pitaju da li njihova deca da prime vakcinu, koliko je bezbedna... Potpuno je bezbedna, u svetu se pojavila još 2006. godine, tako da je svim srcem preporučujem.

Ginekološka služba Doma zdravlja raspolaže citološkom laboratorijom sa najsavremenijim aparatom za bojenje pločica i mikroskopima. Očitavanje pločica rade tri citologa, od čega su dva supervizora – lekari Ginekološke službe Doma zdravlja.

Dom zdravlja organizuje oportune i organizovane skrininge. S obzirom na to da organizovanih skrininga (s pozivanjem na kućne adrese po godištima) nema poslednjih desetak godina, dr Rakić kaže da Ginekologija Doma zdravlja ženama koje dođu na pregled radi kolposkopiju i Papa test. U prošloj godini je urađeno oko 2900 kolposkopija, od toga oko 850 skrininga.