Radio 014 prodat „AS” Šapčaninu

Lokalni valjevski Radio 014 prodat je Marinku Uroševiću, vlasniku "AS" radija iz Šapca, za oko 700.000 dinara. Ostali detalji te transakcije nisu poznati. To glasilo je prodato zbog velikih dažbina državi i nemogućnosti opstanka na tržištu od sopstvenih prihoda i projektnog finansiranja. Od zaposlenih, prema našim saznanjima, ostaje samo “tonac”, dosadašnja novinarka i urednica nastaviće delanje na portalu Vamedia.info, a novi vlasnik planira da ukine informativni program i zabavnu muziku. Biće to program ispunjen narodnjacima “koji su zakon”,  pozdravima i željama, shodno tome eventualno će uposliti i nove ljude.

U toku je provođenje novonastalih promena u APR-u. Urošević je praktično kupio ime i frekvenciju. Nije mogao da kupi i zgradu u kojoj je smešten Radio 014, na Trgu kneginje Ljubice - delu Knez Miloševe ulice, koja i nije bila za prodaju. Zakup će, kao i dosadašnji vlasnik, plaćati Gradskom odboru SPS-a.  Ta zgrada je, po mnogima spornim, transakcijama do 2000-te iz vlasništva Dive prešla u Pivarino vlasnišrvo (dug za ambalažu), a potom ju je tadašnji direktor poklonio SPS-u. Zanimljivo je da niko ne pomišlja na to da zgradu vrati nekadašnjim vlasnicima shodno odredbama Zakona o restituciji.

Preteča Radija 014 bio je partijski Radio S iz sistema tadašnjeg republičkog Radija S sa ambicijama da tu bude i lokalna državna TV. Frekvenciju nisu imali, pa su emitovali na frekvenciji Ljiga (po “Ženevi”, sve opštine su imale svoje rtv frekvencije). Tek na poslednjem javnom konkursu RRA, Radio 014 je dobio lokalnu frekvenciju, koja ističe 2015. godine.

Privatizacija 

Preostalih 11 zaposlenih u JIP Radio Valjevo sa neizvesnošću iščekuju moguću privatizaciju na šta obavezuju novi zakonski medijhski propisi. Tim pre što se, kako saznaju Kolubarske.rs, u najstarijoj medijskoj elektronskoj kući pojavljivala izvesna Ubljanka, koja se predstavila kao bivša suvlasnica tamošnjeg  RTV City, navodno zaintersovana za kupovinu. Bila je zadovoljna viđenim (opremom, pre svega) ali je i poručila kako će ona “sve sama da radi” jer njoj “niko ne treba”! Radio Valjevo nije prodat na tri ranije aukcije. Nije bilo zaniteresovanih, što zbog cene, što zbog tadašnjeg velikog broja (26) zaposlenih. Potom je, socijalnim programom za zbrinjavanje viška ljudi, taj broj sveden na 10, a onda na poslednjem konkursu za čelnog čoveka nije izabran niko iz kolektiva te ih je sada 11.

Za godišnjicu kuće, 29. novembra, u programu je, uz ostale, gostovao i pomoćnik gradonačelnika Milorad Ilić, bivši predsednik SO Valjevo sa najdužim mandatom do sada (od 1992. do 2000. godine). Diplomirani pravnik Ilić je, tumačeći zakonske propise po svome, ustvrdio kako od toga (privatizacije) teško da će šta biti jer “Beograd neće dati Studio B”.

“Uostalom, mi smo u projekcijama budžeta za 2015-tu planirali sredstva za Radio Valjevo!”, dodao je Ilić uz neskriveno oduševljenje direktora i glodura Predraga Obućine, koji mu je bio domaćin.

Ne bi, doduše, bilo iznenađenje da se ostvare Ilićeve prognoze jer je posve jasno da se u Srbiji ni jedna vlast ne odriče kontrole medija, pogotovo državnih, a poslednji dokaz za to su izuzimanje RTS i RTV iz budžetskih mera štednje, odnosno nastojanja da se Tanjug pošto-poto sačuva kao državna agencija. Moguće je, ipak, da će se sve svesti na onu premijerovu, koji je, odgovarajući na primedbe partijskih drugova o izboru pojedinih ministara u aktuelnoj Vladi Srbije, rekao: “A je l’ vi mislite da sam ih sve ja birao!”.

Drugim rečima, nije vlastima u Srbiji posebno stalo do medija, posebno nezavisnih, ali ako povlačenje države iz njihove (medijske) vlasničke strukture bude uslov EU za dalje pregovore, a trenutno jeste, onda će tako morati da bude.

Desankin venac (Foto: Đorđe Đoković)

Osipanje

Redakcija nedeljnika Napred, ako je verovati impresumu, svela se na tri novinara. Dakako i glavnog i tehničkog urednika. Posle odlazaka u penziju nekoliko iskusnijih kolega, Napred su napustili fotoreporter Željko Emreković i novinarka Slavica Sabo Tripković. Hteo to ko da prizna ili ne, obistinjuje se ono što je pokojni Sloja Simić zaposlenima rekao 2007. u danu kada se saznalo da su najstarije valjevsko glasilo na aukciji kupili Nedići: “Neće oni nikoga otpustiti, molićete Boga da pobegnete”! Sloja je sarađivao sa Nedićima, pa je očito dobro poznavao njihov način rada i razmišljanja.

Dok je u Napredu postojala Skupština malih akcionara, pre no što će većinski vlasnici, otkupiti i njihove deonice, gg. Živan i Bora bili su upozoravani od onih koji su deo života ugradili u ono što su oni kupili, da će ta novina, makar i bez ozbiljne konkurencije, teško opstati ukoliko se svede na čitulje, oglase i male oglase, bez prvog, informativnog “loga” kakv god on bio. Sugerisano je, takođe, da nije dobro da se u redakciji stvara generacijski “jaz” zbog toga što se ne primaju mlađi novinari. Bora Nedić je tada objašnjavao kako oni (vlasnici) “traže novinare ali nikoga ne mogu da nađu”.

Istini za volju, svakog četvrtka, najčešće na oglasnim stranicama Napreda, pojavljuje se poziv zainteresovanih novinarima - honorarcima da se jave u redakciju. Do sada ih je prodefilovalo desetak, niko nije primljen...