Sinđelićeva ulica kopana pogrešno!?

U okviru radova na širenju toplovodne mreže, Sinđelićeva ulica prokopana je u dužini od 120 metara da bi ubrzo taj kanal bio zatrpan, a novi kopan sam par metara dalje. U Gradskoj toplani tvrde da “Sinđelićeva ulica nije kopana pogrešno, kopana je ispravno u skladu sa projektnom dokumentacijom”. Ako je kopano u skladu sa projektnom dokumentacijom zbog čega je kanal zatrpan, a potom novi kopan samo par metara dalje?

Objašnjeno je da je izvođač radova, koga je angažovala beogradska firma „Štrabak“, tek nakon 120 metara kopanja kanala za toplovod, dubine od 45 centimetara do metar, zaključio da je trasa pogrešna jer se na njoj nalazi visokonaponski kabl i šahta. Zar je bilo potrebno iskopati kanal dugačak 120 metara, pa zaključiti da toplovod ne može biti postavljen jer postoje prepreke?

Pomoćnik direktora za investicije Gradske toplane Dragan Despotović tvrdi da je sve rađeno u skladu sa projektom, ali je problem u tome što ne postoji detaljan katastar podzemnih instalacija, tako da izvođač radova nije znao da se na toj trasi nalaze kablovi, sve dok nije počeo da kopa.

“Prema projektu je rađen iskop kanala u delu Sinđelićeve ulice gde je na tridesetom metru uočen visokonaponski kabl, koji smo otvorili jer ga je moguće izmestiti iz rova. Zatim smo na 120 metru pronašli šahtu, veličine sobe, koja nije mogla da se izmesti, a ona nije evidentirana u tehničkim uslovima i katastarskim podlogama koje je projektantu dostavila Gradska direkcija. Zbog te šahte bi morali da radimo izmenu projekta što zahteva vreme od najmanje tri nedelje, kako bi je zaobišli. Kada smo sve to sagledali, uključujući i vreme, odlučili smo se za najoptimalnije i najeftinije rešenje, a to je da pomerimo rov za jedan metar, tako da se polovina nalazi na trotoaru, a druga polovina na zelenoj površini, gde nema kablova“, objašnjava Despotović.

Naglašava da kanal za toplovod nije kopan napamet nego na osnovu glavnog projekta, koji je prošao tehničku kontrolu, i na osnovu projektne dokumentacije.  

„Prvi rov koji smo kopali gde smo naišli na kablove i šahtu rađen je u skladu sa projektnom dokumentacijom, koja je zakon, a to znači da ne sme da bude ni milimetar odstupanja. Nije kriv projektant, beogradska firma  ’Mašinoprojekt’, nego onaj ko je dostavio katastarske podloge, a to je JP Direkcija za urbanizam i izgradnju Valjeva, jer je na osnovu toga urađena projektna dokumentacija“, kaže Despotović i ponavlja da katastar podzemnih instalacija niti je ažuran, niti je pouzdan, i to nije problem samo Valjeva, taj problem ima cela Srbija, ali Despotović ne objašnjava kako Direkcija može da ima ažurnu katastarsku podlogu kada ne postoji katastar podzemnih instalacija.

Radovi na toplovodu, zatvorena Sinđelićeva maj 2016. (Foto: Đorđe Đoković)

Ako je već opšte poznato, samim tim bilo je poznato i investitoru što je potvrdio i Despotović, da katastar podzemnih instalacija niti je ažuran, niti je pouzdan, zbog čega projektantska firma „Mašinoprojekt“ iz Beograda, pre izrade projekta, nije izašla na teren?

„Beogradska firma ’Mašinoprojekt’ je slala svoje inženjere na teren koji su trasu prepešačili više puta i nisu mogli znati da su ispod ulice na 40 centimetara kablovi, jer u očima nemaju rentgen. Ni šahta se nije videla, ali poklopac jeste uočljiv“, priznaje Despotović. Na pitanje zar inženjerima nije palo na pamet, ako već nisu hteli da provere, da se ispod poklopca šahte nalazi nešto što može napraviti problem prilikom kopanja kanala za toplovod, Despotović kaže „možda su mogli da vide, možda i nisu, ali da su videli ne bi kopali ovom trasom i preko šahte!“  

Nameće se zaključak

Projektant treba da ima u vidu da ne postoji pouzdan katastar podzemnih instalacija i upravo zbog toga, pre izrade projekta, treba da se osloni i na druge izvore informacije, ponajpre izlaskom na teren i skeniranjem situacije na terenu. Investitor je trebalo da organizuje sastanak sa javnim preduzećima koja bi na trasi toplovoda mogla da imaju instalacije. Izvođač radova treba da sagleda situaciju na terenu, pre prijave na tender i pre početka radova. Da je nešto od ovoga urađeno, ne bi se desilo kopanje jednog kanala, pa zatrpavanje, pa kopanje drugog kanala. U Gradskoj toplani kažu da nije velika šteta, čak je ovo kopanje jeftinije od izmeštanja kablova i šahte, koji su se našli na trasi toplovoda u Sinđelićevoj ulici.

Građani ljuti zbog zatvaranja Sinđelićeve ulice

Žitelji Sinđelićeve ulice bili su začuđeni zbog kopanja, a potom zatrpavanja kanala i kopanja novog. Kažu da su i oni znali da u tom delu ulice postoje instalacije, a šahte su vidljive, tako da su iznenađeni da investitor, projektant i izvođač radova nisu imali takva saznanja.

Za kratko vreme dok sam bila u Sinđelićevoj ulici prilazili su mi ljuti građani, a posebno žitelji Petog puka, koji zbog zatvorene Sinđelićeve ulice zaobilaznim putem i uz saobraćajni kolaps dolaze do centra grada. Kažu da na tom putu gube i do 45 minuta. Tvrde da gradilište radi samo do tri časa popodne, dok u dane vikenda nema ni radnika, ni mašina. 

Radovi na toplovodu, zatvorena Sinđelićeva (novembar 2015.) (Foto: Đorđe Đoković)

Podsećam da je Sinđelićeva ulica za saobraćaj bila zatvorena i u novembru, takođe zbog radova na postavljanju toplovodne mreže. Imajući u vidu da je Sinđelićeva ulica jedina veza velikog naselja sa centrom grada, pitala sam Dragana Despotovića zbog čega trasa toplovoda u Sinđelićevoj ulici nije rađena istovremeno kada i u Pasterovoj i Ulici Ljube Kovačevića. Despotović odgovara da nije bilo vremena, a ni građevinske operative.

"Dan traje 24, a ne 28 časova. Nije se stiglo. Ulica Ljube Kovačevića je završena u decembru prošle godine, a prioritet je bio da se na toplovod priključi Ekonomska škola. Nije bilo moguće da se paralelno radi Ulica Ljube Kovačevića i Sinđelićeva zbog toga što izvođač radova ’Štrabak’ nema operativu, nema 15.000 montera“, kaže pomoćnik direktora za investicije Gradske toplane Dragan Despotović.