Teška nesreća ponovo otvorila pitanje prelaza u Popučkama

Teška nesreća koja se juče dogodila na pružnom prelazu u Popučkama, u kojoj su dvojica muškaraca izgubila život kada je na njihov automobil naleteo voz, ponovo je otvorila pitanje bezbednosti pružnih prelaza na teritoriji grada Valjeva. 

Jučerašnja nesreća, nažalost, nije jedina koja se u poslednje dve decenije dogodila na tom pružnom prelazu. Od 2000. godine je poginulo i teže povređeno više od 20 ljudi. Pre 12 godina je nastradala petočlana porodica Kandić iz BiH, a 2008. poginuo je meštanin sela Popučke Saša Stepanović na čiji je automobil naleteo putnički voz.

Tada su, pre deset godina, žitelji ovog naselja zapretili da će telima blokirati prugu, a od lokalne vlasti i JP "Železnica Srbije" zahtevali su da se na tom frekventnom pružnom prelazu, na kome postoji svetlosna i zvučna signalizacija, postavi i branik. Iz "Železnica" su odgovorili da bi to koštalo 15 miliona dinara i da bi deo novca trebalo da obezbedi i lokalna samouprava.

Direktor Medija-centra "Železnica Srbije" Nenad Stanisavljević je izjavio da je uključivanje lokalne samouprave u rešavanje ovog problema jedini način da u Popučkama bude postavljena zaštitna rampa. On je objasnio da u Srbiji ima skoro 2.400 neobezbeđenih pružnih prelaza, i napomenuo da je glavni razlog za to nedostatak para.

- Železnica je označila 25 najkritičnijih pružnih prelaza, koji će u predstojećem periodu biti obezbeđeni, a među njima se ne nalazi pružni prelaz u Popučkama. Procenjeno je da je taj prelaz bezbedan, s obzirom na to da ima zvučnu i svetlosnu signalizaciju, za razliku od pojedinih prelaza u Srbiji koji su obezbeđeni samo znakom "stop". Jedini način da zaštitna rampa bude postavljena u Popučkama je da se u finansiranje uključi lokalna samouprava. Obezbeđivanje samo jednog pružnog prelaza najsavremenijom opremom košta oko 15 miliona dinara - objasnio je pre deset godina Stanisavljević.

Pružni prelaz u Popučkama je 2009. godine ponovo došao u žižu, kada je vozač Đorđe Erčević izbegao nesreću zahvaljujući brzoj odluci da iskoči iz kamiona kompanije "Imlek", kojim je upravljao. Udar putničkog voza je bio toliko silovit da je prepolovio kamion.

Tada se oglasilo i rukovodstvo Valjeva izražavajući spremnost da se problem tog pružnog prelaza trajno reši postavljanjem branika. Međutim, kako je tada objašnjeno postoji tehnički problem s obzirom na to da je malo rastojanje između pruge i magistralnog puta Valjevo–Beograd.

- Praktično, kada bi se rampa spustila, prikolica svakog većeg kamiona ostala bi na kolovozu, što može da prouzrokuje saobraćajnu nezgodu. Direktor "Železnica" Milovan Marković je obećao da će još jednom tražiti od tehničke službe da iznađe mogućnost za postavljanje rampe, ali i laik se može uveriti na licu mesta da to nije moguće. Zato razmišljamo i o eventualnom zatvaranju tog prelaza i preusmeravanju saobraćaja putem preko rampe u Iverku do Popučaka. Ali nisam siguran da li bi se sa tim složili i meštani koji su navikli na ovaj prelaz – izjavio je pre devet godina pomoćnik gradonačelnika Radivoje Milutinović.

Meštani naselja Popučke tada su poručili gradskom rukovodstvu da "ako ne može da se postavi rampa, mogao bi da se izgradi podvožnjak ispod mosta udaljenog dvadesetak koraka od sadašnjeg prelaza, a to ne bi koštalo više od postavljanja rampe. Oni su upozorili i na to da su zbog ovog  frekventnog, a nebezbednog pružnog prelaza ugroženi životi preko 4.000 žitelja naselja, kao i radnika štamparije "Bosis" i "Imlekovog" sabirnog centra.

Prema zvaničnim podacima 40 kilometara pruge Beograd-Bar prolazi kroz valjevski kraj. Na potezu od Resnika do Valjeva ima 28 pružnih prelaza, u najvećem broju obeleženi su svetlosnom i zvučnom signalizacijom.

Pored pružnog prelaza u Popučkama, na teritoriji valjevske opštine ima još četiri prelaza koji nisu dovoljno obezbeđeni: Lukavac, Mlađevo i dva prelaza u Valjevskoj Loznici. 

Da prelaz preko pruge nije uvek bezbedan, čak i ako ima rampu, potvrdila je pogibija taksiste Milovana Aškovića, kada je automobilom prelazio prugu na obilaznom putu Valjevo–Užice. Zbog kvara nije radio automatski signalni uređaj, pa je na Aškovića naleteo voz i usmrtio ga. "Železnice" su nakon istrage saopštile da je do nesreće došlo zbog propusta njihovih radnika, pošto nije poštovan protokol u slučaju kvara.