Izgubljena u prevodu
Radno pre podne mi počinje uz citate Alana Forda ne zato što nisam razumela jutarnje vesti na tv-u, osim vremenske prognoze jer sam "bacila pogled" na grafikon iza voditeljke, već zato što mi treba za…
Autor: Slavica Sabo Tripković
Majstori, majstori
Norvešku je nedavno zahvatio vreli talas koji je bio treća udarna vest na norveškim vestima. Prva obično bude neki Trampov gaf, druga je nešto što se desilo u svetu i, u skladu sa ovdašnjom dinamikom …
Norveška - moja duhovna praksa
Naša prva, time i najvažnija, godišnjica (kojoj sad ima već skoro pola godine!) u Norveškoj bila je upravo onakva kakva se poželeti može da bi se zauvek pamtila! Dočekali smo je budni uz Petrino devet…
Sve o mojoj babi
I ova kao i prethodna priča o mojoj babi ima istinita opšta mesta: osim junakinje, tu su još borba sa smrću, srpska administracija i rešena ja da spasim babu i ispravim nepravdu. Kao i obično zanemogn…
Big is in my room
Ova priča se ne preporučuje deci mlađoj od 12 godina, kao ni ženama koje nemaju šta da obuku. Istinita radnja se dešava dok sam ja samohrana majka dve senzibilne devojčice, a Čovek na privremenom radu…
Norveška škola ili bolje raspust
U Norveškoj je 22. decembra zvanično počeo božićni raspust, a nezvanično još početkom decembra kada je uhvaćen zalet za doček i proslavu Božića. Da se ja stroga i odgovorna, koja sam prošla sito i reš…
Zima, detinjstvo i Norveška
Najčešće postavljano pitanje od kada živim u Norveškoj je "Cale, pa koliko je hladno"? To je bilo i jedno od dva pitanja koja sam ja postavljala mojim prijateljima sa višegodišnjim norveškim stažom "p…
Uzemljenje ili devet meseci kasnije
Pre devet meseci, tačno pred pred ponoć sletele smo u Oslo, uzbuđene, umorne i dezorjentisane. Deca su bila nervozna od puta, neizvesnosti, nespavanja, želje da vide oca posle više od pola godine, str…
Nojeva barka ili kako sam spakovala ceo život u dva kofera
Konačno je došao i taj dan. Čovek je svečano javio da je kupio ”tri karte za Holivud” u jednom pravcu. Bio je to specijalni dan, ne samo zbog karata od kojih smo i devojčice i ja polako dizale ruke, v…
Zbogom moj roveru
Na početku smo imali crvenog fiću. Ne znam da li je pleonazam kada se kaže fića – oldtajmer, ali naš je bio gotovo takav, stariji i od mene i od Čoveka, a još malo i od, sad pokojne, Babe, sa kontra v…
