Ako danas ćutimo, sutra ćemo plaćati skuplje

Polazeći od tvrdnje da je "budžet naš zajednički novčanik", zabrinjava što vremenom, proces njegovog planiranja, donošenja i trošenja postaje predmet usaglašavanja zatvorenog kruga sve manjeg broja ljudi. Često i formalno nenadležnih! 

U takvim okolnostima dočekasmo i Program javne rasprave o Nacrtu odluke o budžetu grada Valjeva (NoB) za 2026. godinu. Očekivanja da će se navedenim Programom bar održati dostignuti stepen transparentnosti, otvorenosti i participativnosti u predmetnom procesu, odmah su se pokazala pogrešnim! 

Čitanjem Programa lako se zaključuje da je ovogodišnja javna rasprava svedena na minimum forme, ukinuta je debata uživo (u strahu su predlagaču velike oči), novom korigovanom formulacijom predlagač je nastojao da zacementira prostor za diskriminatorsku selekciju pitanja da bi na mnoga odgovorio da se "ne odnose na NoB", kao i da nastavi sa lošom praksom da Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi objavljuje sa višemesečnim zakašnjenjem, a ne kako je propisano i samim tim bi i moralo, istovremeno sa predajom PREDLOGA odluke o budžetu, Skupštini Grada (15. novembra). 

Program javne rasprave, koji je usvojilo Gradsko veće (GV), umesto javnost, otvorenost i transparentnost priziva tišinu. A naš "zajednički novčanik" zaslužuje predlagačeva objašnjenja uživo i razumljivo je da ne pristajemo na tišinu o našem novcu. Ako neko ima problem da sebi slikovito dočara šta znači ukidanje debatovanja uživo, neka za trenutak zamisli stanje ugašenog semafora, kada sve i svi prolaze, a niko ne zna ko ima pravo prvenstva.

Kada predlagač na pitanja građana, učesnika u javnoj raspravi, bahato odgovori "Ne odnosi se na NoB", on tada zapravo podiže znak "zabranjeno pitanje" – a takav znak u trošenju javnog novca ne sme da postoji. A na šta bi se pitanja građana odnosila ako ne na posledice tog NoB – na planirane iznose, rokove, troškove, prioritete, redosled poteza...? Bez odgovornosti, NoB je samo spisak lepih želja.

Građani, ljudi sa terena, civilni sektor – oni vide ono što se često iz kancelarija predlagača previđa - npr. ulicu koja se posle svake kiše pretvori u potok, sve veće i dublje rupe na ulicama i putevima ili raskrsnicu bez trotoara... Kad ih predlagač ne čuje na vreme, plati kasnije neuporedivo više. Na našu žalost, plaća iz onog našeg "zajedničkog novčanika", ali na radost "kumova i ostalih burazera". Zato treba razumeti da kvalitetna javna debata uživo nije luksuz, budući da interaktivna komunikacija može da predupredi mesece kašnjenjau realizaciji budžetskih aktivnosti, kapitalnih projekata i uštedi milione nepotrebnih troškova. Naravno, samo ako je to stvarni cilj predlagača?!? Ali, čini se da baš i nije!

Kada se građanima ne odgovara na pitanja o prioritetima, vremenskim planovima i rizicima, sa obrazloženjem da se "Ne odnose na NoB", drastično raste verovatnoća da će izostati realizacija kapitalnih projekata ili će kasniti od jedne do više godina, kao i da će koštati mnogo više u odnosu na planiranu (početnu) cenu koštanja.

U godini kada smo imali ozbiljna odstupanja u realizaciji kapitalnih projekata i devetomesečnom izvršenju budžeta, potreba za živom budžetskom debatom bila je još izraženija nego ranije.

Kada Izveštaj o održanoj javnoj raspravi predlagač objavi sa višemesečnim zakašnjenjem, to je poput kišobrana posle oluje. Zbog toga umesto izgovora "Biće Izveštaj kasnije", on mora biti objavljen pre ili istovremeno sa Predlogom odluke o budžetu (15. novembar) da bi predlozi izneti u javnoj raspravi, koje je predlagač prihvatio, mogli biti uneti u Predlog koji se dostavlja Skupštini odnosno odbornicima. Posle toga predmetni Izveštaj nema više propisanu upotrebnu vrednost i značaj.

Zato, i dok ovako "kusa" javna rasprava traje – iskoristimo je do poslednjeg dana. Pošaljimo predloge i pitanja na zvanično objavljene adrese. I to, ne jedan mejl – već stotine mejlova, i ne opšte utiske – već konkretne zahteve!

Svoje komentare, pitanja i predloge poslaću na vreme, jasno, potpisano i argumentovano. Apelujem da to isto uradimo svi mi kojima je stalo do našeg Grada. Jer vlasti se menjaju, ciklusi se okreću, ali računi stižu nama - GRAĐANIMA. 

Želimo da naš Grad ne izgubi još jednu godinu.To je naša kuća i naš "zajednički novčanik". Valjda je nama, građanima, stalo da o njima brinemo više od "kumova i ostalih burazera!". 

Autor: dr Slobodan Ilić