Da li je nekog bar malo sramota?Građani Valjeva ostali bez odgovora na ključna pitanja o zaštiti Povlena, Jablanika i Medvednika

Na javnoj raspravi o nacrtu Uredbe o proglašenju predela izuzetnih odlika "Povlen i kanjon Šušice", građani su postavili jasna, konkretna i neprijatna pitanja. Nadležni su ćutali, relativizovali, izbegavali odgovore — a v.d. direktorka Zavoda za zaštitu prirode, Aleksandra Došlić, demonstrativno je napustila salu.

Pitanja su bila jednostavna:

• Zašto Prostorni plan Republike Srbije nije ispoštovan?
• Zašto Jablanik i Medvednik nisu obuhvaćeni zaštitom?
• Zašto se za upravljača predlaže subjekt koji nema zaposlene, nema stručnjake, a već je započeo bespravnu gradnju?

Na pitanje zašto nije ispoštovan Prostorni plan RS za period 2021–2035, koji pod rednim brojem 18 jasno predviđa zaštitu kompleksa Povlen–Jablanik–Medvednik–Bobija, Došlić je izjavila da je plan "samo predlog",  kao da se radi o skici za izložbu, a ne o strateškom dokumentu države.

Na dodatno pitanje zašto nije ispoštovan ni prethodni Prostorni plan (2010–2020), koji takođe predviđa zaštitu valjevskih planina kao jedinstvene celine, odgovor je bio još briljantniji: "To nije tema".

Dakle: Kada plan postoji — nije usvojen;  Kada je usvojen — nije tema; Kada je tema — nije vreme; Kada je vreme — nije interes.

Sve prostorne planove izrađivali su stručnjaci iz oblasti zaštite prirode. Ali njihova stručnost, umesto da bude temelj odluka, koristi se kao scenografija — dok se suštinske odluke donose po principu dnevnog raspoloženja: što nam trenutno ne odgovara, brišemo kao da nikad nije postojalo. 

Ako se strateški dokumenti tretiraju kao neobavezne skice, da li je Zavod  za zaštitu prirode tu samo da drži lenjir i klima glavom?

Ovakvi odgovori ne deluju kao korektni, već kao koreografija iz kabarea birokratske neodgovornosti.

Možda bi sledeći Prostorni plan trebalo da predvidi i zaštitu od ovakvih tumačenja — jer planine, za razliku od izjava, ne mogu da se povuku, sakriju ili preformulišu.

Upravljač bez zaposlenih, ali sa članovima — i to je dovoljno

Na pitanje zašto je za upravljača predloženo Udruženje koje nema ni jednog zaposlenog stručnjaka iz oblasti zaštite prirode — zapravo, koje nema nikakve zaposlene , što je obaveza po Pravilniku, odgovor je bio smirujuće apsurdan: "Upravljač ima članove Udruženja".

Dakle: Nema stručnjake. Nema radni odnos. Nema kapacitete. Ali ima članove.

Kao da se za upravljanje zaštićenim prirodnim dobrom traži planinarska sekcija, a ne institucija sa odgovornošću, znanjem i zakonskom obavezom.

A kad se postavi pitanje: Ko je predložio takvog upravljača?

Odgovor glasi: "Ne znamo ništa o predloženom upravljaču, znamo samo da ga je predložio gradonačelnik Valjeva".

Znači: Ne zna se ko je. Ne zna se šta je. Ne zna se kako je. Ali zna se da je "odozgo".

I to, izgleda, sasvim uspešno pretvara Pravilnik u tapet za zidove kancelarije, a zakon u fleksibilnu sugestiju — primenjivu samo kad se poklopi sa interesima "linije".

Jer sve je "po zakonu",  ali samo onom koji važi za njih.

Za ostale važi Pravilnik, Zakon o zaštiti prirode, Uredba o upravljačima, i još poneki dokument koji se koristi kao podmetač za kafu dok se čeka saglasnost "odozgo".

Ako je upravljanje zaštićenim područjem stvar članstva u Udruženju, onda sledeći upravljač može biti i šahovski klub — bar oni znaju da razmišljaju nekoliko poteza unapred.

Za razliku od trenutnih predlagača, koji ne znaju ni ko je na potezu, ni šta je tabla, ni gde su figure.

Bespravna gradnja? Nema veze — predložimo ga za upravljača!

Na pitanje kako je moguće da je upravo onaj koji je predložen za upravljača već započeo bespravnu gradnju u zaštićenom području — dakle, pre nego što je dobio ovlašćenje, već je krenuo da "upravlja" — odgovor je bio birokratski minimalistički: "Prijava je prosleđena nadležnoj inspekciji".

A na pitanje da li to utiče na činjenicu da se isti subjekt predlaže za upravljanje tim istim područjem — usledila je tišina.

Ne odgovor. Ne objašnjenje. Samo — tišina.

To je kao da uhvatiš nekog kako krade iz kase, pa mu daš ključ od trezora — jer "ima članove" i "predložio ga je gradonačelnik".

Prisustvo? Objašnjenje? Odgovornost? Nije tema.

Da li je sramota to što niko iz Gradske uprave nije imao ni minimum pristojnosti da se pojavi i obrazloži predlog gradonačelnika?

Da li je sramota to što ni predloženi upravljač nije prisustvovao — ne da nas obavesti o svom radu, nego bar da ga vidimo, da proverimo da nije hologram?

Izgleda da nije.

Jer u ovoj verziji upravljanja javnim dobrom: Prisust vo je luksuz. Odgovornost je relikt prošlih vremena.

A kad se pita: Ko je predložio? — "Gradonačelnik".

Kad se pita: Ko će da objasni? — "Niko".

Kad se pita: Ko će da upravlja? — "Ne znamo, ali ima članove".

Taorska vrela? Nisu tema. Kao ni voda, ni zdrav razum.

Na pitanje u vezi nezaštićenog prirodnog dobra "Taorska vrela", koje se nalazi tik uz Povlen, odgovor nadležnih bio je kratak i porazan: "To nije tema!".

Znači: Ni vrela nisu tema. Ni voda nije tema. Ni prirodna blizina nije tema. Ni zdrav razum — izgleda — nije tema.

Ako "Taorska vrela" nisu tema, onda je pitanje: šta jeste?

Arogancija po službenoj dužnosti

Da, ovo jeste arogancija — ona vrsta koja se ne izgovara, već demonstrira.

Poruka je jasna: Vi pričajte šta hoćete, mi ćemo kako smo se dogovorili.

Kao da su vlast večna kategorija. Kao da ih nikada niko neće prozvati za protivzakonit rad. 

Pa stvarno, da li je nekog sramota...?

Autor: prdsednik Gljivarskog društva Valjevo, diplomirani inženjer šumarstva Dragić Tomić