"Dobronamerno i u korist Valjevske gimnazije, grada Valjeva i Srbije": Dr Vojislav Andrić o "očiglednoj okupaciji" Valjevske gimnazije i predlogu rešenja

Profesor Valjevske gimnazije u penziji dr Vojislav Andrić, nekadašnji direktor škole, oglasio se povodom dešavanja u Valjevskoj gimnaziji, koja je osnovana 1870. godine.

Andrić u autorskom tekstu, koji je dostavio Kolubarskim.rs, navodi pravne i kadrovske propuste nadležnih institucija, ali predlaže i rešenja za očuvanje reputacije jedne od najuglednijih gimnazija u Srbiji.

"Lični stav povodom očigledne okupacije Valjevske gimnazije" naslovio je: "Dobronamerno i u korist Valjevske gimnazije, grada Valjeva i Srbije".

“Kad ljudi koji u svojim rukama imaju sve poluge vlasti i žele da reše (verovatno pod prinudom izazvanu ostavku doskorašnjeg direktora Valjevske gimnazije), stvoren problem rukovođenja jednom od najčuvenijih i najugledniji srpskih gimnazija, onda traže najbolje, a ne najgore moguće rešenje.

Posle samo dvadesetak dana se videlo da su sa prvim potezom sa vršiocem dužnosti u liku Mile Ilčić debelo promašili, jer je žena za 3-4 nedelje svojom nedoraslošću problemu, nestručnim radom i neodmerenim stavom napravila mobing jedne od najboljih učenica škole, izazvala (prvi put u istoriji) neusvajanje godišnjeg programa rada škole, napravila katastrofalne radne liste profesora i učinila ono što niko u istoriji naše gimnazije nije uspeo – da protiv sebe okrene, i čini se ujedini, đake, profesore, đačke roditelje, nekadašnje gimnazijalce i jedan deo građana Valjeva.

Juče se desio drugi, možda i još veći promašaj prosvetnih vlasti i u najmanju ruku pravno problematično, krajnje nepromišljeno i kadrovski katastrofalno imenovanje nekakvog privremenog (ili prinudnog) Školskog odbora, kao novi čin nedobronamernog demonstriranja strogoće, neshvatanja problema i pravih, mogućih rešenja.

Požar se ne gasi dolivanjem ulja na već rasplamsamu vatru i ne znam ko je i na osnovu kog Zakona imenovao, u sredstvima javnog informisanja objavljen (verovatno delimičan) sastav privremenog Školskog odbora, ali sam siguran da taj sastav nije skup ljudi koji mogu svojim znanjem, iskustvom i autoritetom na zadovoljavajući način rešiti problem rukovođenja u Valjevskoj gimnaziji.

Ovo pišem, na žalost, bez uvida u konkretni dokument, jer je medijska informacija nezvanična, pa ne verujem da je Ministarstvo prosvete toliko omanulo i nenadležno izvršilo razrešenje, odnosno imenovanje Školskog odbora. Školski odbor na osnovu člana 116. (stav 5) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja imenuje i razrešava skupština jedinice lokalne samouprave, tj. za to je nadležna Skupština grada Valjeva. Možda se varam, a koliko je meni poznato Skupština grada Valjeva nije takav pravni akt usvojila. Ipak ostavljam i rezervu, jer možda je Ministarstvo postupilo po članu 117. (poslednji stav govori šta se dešava kad jedinica lokalne samouprave ne pokrene postupak za izbor novog školskog odbora), ali to se može utvrditi samo uvidom u konkretno rešenje i dobijanjem odgovora na pitanje: Da li je taj propust sa imenovanjem Skupština grada Valjeva učinila slučajno ili namerno?

Ovo je moje krajnje amatersko viđenje pravne problematike, ali redovi koji slede nisu amaterski već suštinski, jer u Valjevu postoje ljudi koji su bili đaci Valjevske gimnazije, a danas su ugledni prosvetni radnici, privrednici, umetnici, naučnici…, koji su svojim dosadašnjim doprinosom Valjevskoj gimnaziji, gradu Valjevu i Srbiji zaslužili da budu u skupu potencijalnih kandidata za izbor tri člana Školskog odbora koliko bira Skupština grada (od ostalih 6, 3 člana bira kolektiv, a 3 Savet roditelja – član 116. stav 6 već pomenutog Zakona).

Radi ilustracije poslednjeg tvrđenja pomenuću samo neke od mogućih, naših sugrađana (uz veliko izvinjenje mnogobrojnima koje ne pominjem, a koji isto toliko zaslužuju da budu u tom uvaženom i kompetentnom društvu): akademik, prof. dr Miodrag Loma, prof. dr Dragan Lazić – redovni profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Dragan Vasiljević – redovni profesor FON u Beogradu, prof. dr Veran Stanojević – redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu; profesori Valjevske gimnazije i dobitnici nagrade Grada Valjeva – dr Vera Vaš, Ivanka Tomić, Veljko Ćirović; mr Jovanka Božić – profesor Valjevske gimnazije u penziji, slikar mr Milomir Romanović – profesor Valjevske gimnazije u penziji, Radiša Kovačević – profesor i direktor Valjevske gimnazije u penziji, profesor Zorica Milinković, lekari dr Ilija Tripković, dr Relja Kovačević, dr Nebojša Stojaković, dr Marko Stanković…, arhitekta Anđelka Mandić, dizajner i arhitekta Dušan Arsenić, inženjer Milan Milutinović, glumac Branko Antonić, diplomata Saša Obradović, privrednici Zoran Stanković, Aleksandar Mitrović, David Maksimović, Bojan Tomašević, Aleksandar Blažić, Branislav Srećković, Ivan Stojaković, Miroslav Kraljević…

Po mom skromnom mišljenju ako se želi kvalitetno rešenje problema rukovođenja u Valjevskoj gimnaziji (a to izgleda nije ono što najviše i jedino žulja prosvetne vlasti), onda je postupak dosta jednostavan i jasan i sadržan je u odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja:

1) Kolektiv Valjevske gimnazije i Savet roditelja po hitnom postupku predlože (po 3 svoja predstavnika) i Skupština grada Valjeva pridoda 3 svoja predloga i još hitnije imenuje novi sastav Školskog odbora;

2) Novi Školski odbor odmah Ministarstvu predlaže imenovanje vršioca dužnosti direktora, koga iz svog sastava (zbog minimalnih potresa) izabere kolektiv Valjevske gimnazije;

3) Raspiše se konkurs za redovni izbor direktora (mislim da bi se to u svakom slučaju i po redovnoj proceduri izbora direktora desilo u decembru 2025.).

I nema nikakvih problema i potresa jer je ispoštovan i Zakon i volja kolektiva i roditelja i grada Valjeva i sve je demokratski i po obrazovnik zakonima.

Sve rečeno, napisano i predloženo je dobronamerno i sa željom da naša Valjevska gimnazija mirno i bez pritisaka nastavi svoj misionarski put ka zvezdama, ka daljem svestranom razvijanju znanja, veština i iskazivanju stvaralačkih sposobnosti svojih učenika.

Ali ako su namere prosvetnih vlasti usmerene na dalju okupaciju Valjevske gimnazije, menjanje glava učenika i profesora Valjevske gimnazije i oduzimanje njihovih prava da slobodno misle svojim glavama, poručujem im da je to nemoguća misija.

I ne mogu im poželeti sreće na tom putu, jer duhovno biće Valjevske gimnazije ne podrazumeva direktivnost i podaničku poslušnost i predstavlja nešto sasvim drugo – slobodoumnost i kreativnost koju treba podržati i vešto kanalisati u korist Valjevske gimnazije, grada Valjeva i Srbije.

Dr Vojislav Andrić, profesor Valjevske gimnazije u penziji