Javno pismo udruženjima - Zaštita Povlena

Grupa inženjera šumarsrva se oglasila uoči održavanja javne rasprave o Nacrtu Uredbe o proglašenju i studiji zaštite predela izuzetnih odlika "Povlen i kanjon Sušice". 

U tekstu "Povlenske magle i zaštita Povlena - da li će šumama Povlena upravljati privatno udruženje",  inženjeru šumarstva su upozorili na neophodnost poštovanja zakonskih propisa u postupku zaštite valjevskih planina, posebno Povlena, Medvednika i Jablanika. 

"Objavljenim tekstom želeli smo da ukažemo na činjenicu da je protivno zakonu da se za upravljača zaštićenog prirodnog područja PIO Povlen i kanjon Sušice imenuje udruženje 'Klub Ars Nova'. Takva odluka nije u skladu sa Pravilnikom o uslovima koje mora da ispunjava upravljač zaštićenog područja", kaže diplomirani inženjer šumarstva Dragić Tomić.

U autorskom tekstu Dragić Tomić dalje navdi:

Smatramo da nije promišljeno niti dugoročno održivo da se upravljanje javnim dobrima poverava privatnim udruženjima, bez jasnih institucionalnih garancija, stručne kontrole i javne odgovornosti. Javna dobra – poput šuma, izvora, pećina i drugih prirodnih vrednosti – pripadaju celokupnoj zajednici i predstavljaju resurse od opšteg interesa, čije očuvanje, korišćenje i unapređenje mora biti vođeno principima transparentnosti, stručnosti i zakonitosti.

Upravljanje takvim dobrima zahteva ne samo entuzijazam i lokalnu inicijativu, već i sistemsku odgovornost, dugoročnu stabilnost, stručni kadar, finansijsku kontrolu i usklađenost sa zakonskim propisima. Sve to su karakteristike koje su, po prirodi stvari, svojstvene javnim institucijama – koje su podložne nadzoru, reviziji i obavezama prema građanima.

S druge strane, udruženja građana, nevladine organizacije i lokalne inicijative imaju izuzetno važnu ulogu kao partneri u realizaciji programa, promociji lokaliteta, edukaciji, volontiranju, razvoju turizma i očuvanju kulturne i prirodne baštine. Njihova energija, kreativnost i lokalno znanje su dragoceni, ali ne mogu zameniti institucionalnu odgovornost koju zahteva upravljanje javnim dobrima.

Zato verujemo da je najbolji model onaj u kojem javne institucije preuzimaju upravljačku ulogu, dok udruženja učestvuju kao saradnici, predlagači, realizatori projekata i kontrolori kvaliteta. Takva podela uloga obezbeđuje i zakonitost i participaciju – što je temelj svakog održivog sistema upravljanja prirodnim resursima.

Smatramo da nije mudro poveravati upravljanje javnim dobrima privatnim udruženjima. Javna dobra su od opšteg interesa i, po našem mišljenju, njima bi trebalo da upravljaju javne institucije. Udruženja, sa druge strane, mogu biti dragoceni partneri u realizaciji programa i aktivnosti.

Na primer, Gljivarsko društvo Valjevo u svom članstvu okuplja i inženjere šumarstva i čuvare šuma, te bi moglo da ispuni uslove iz Pravilnika. Ipak, nikada nismo razmatrali da preuzmemo upravljanje, jer smo pre svega neprofitna organizacija.

Da je neko od navedenih udruženja – bilo "Udruženje za razvoj turizma", "Beli Povlen" ili "Klub Ars Nova" – iskazao konkretno interesovanje da preuzme upravljanje prirodnim dobrom Taorska Vrela, to bi imalo smisla i naišlo bi na našu podršku. Takva inicijativa bi bila u skladu sa njihovim programskim ciljevima, jer se sva tri udruženja zalažu za razvoj ruralnog turizma, očuvanje prirodne baštine i promociju planine Povlen kao destinacije od posebnog značaja.

U tom kontekstu, Taorska Vrela se izdvajaju kao najvredniji turistički dragulj ovog kraja, lokalitet koji, kada ima vode, privlači posetioce svojom lepotom, autentičnošću i potencijalom za ekološki i kulturni turizam. Upravo zbog toga, upravljanje ovim lokalitetom zahteva posvećenost, stručnost i stalnu komunikaciju sa lokalnom zajednicom i opštinskim strukturama – pre svega sa Kosjerićem, odakle dolazi tehnički ključna komponenta: voda.

Međutim, ostaje nejasno da li je „Klub Ars Nova“ zaista formalni upravljač ovog prirodnog dobra. Na sajtu Zavoda za zaštitu prirode Srbije od 2013. godine stoji da jeste, ali nema dostupnih informacija o tome da li je ta uloga obnovljena, aktivna, ili samo formalno evidentirana bez stvarnog upravljačkog angažmana. Ukoliko jeste, bilo bi korisno da se javnosti predstavi plan upravljanja, dosadašnje aktivnosti i budući koraci – jer potencijal Taorskih Vrela zaslužuje ozbiljan pristup, a ne samo deklarativno prisustvo.

Mnogo toga bi se moglo unaprediti na Taorskim Vrelima – počev od dogovora sa opštinom Kosjerić da se obezbedi voda tokom letnjih meseci, makar vikendom, jer lokalitet zaista blista kada ima vode.

Takođe, podržali bismo inicijativu da neko preuzme upravljanje prirodnim dobrom „Petnička Pećina“, koje je od nekadašnjeg turističkog potencijala postalo prava sramota za Valjevo.

Međutim, kada je reč o upravljanju šumskim kompleksom – naročito onim koji obuhvata značajne površine, ekosisteme i resurse – ne možemo podržati da bilo koje od pomenutih udruženja preuzme tu odgovornost. Takva odluka bi, po našem mišljenju, predstavljala ozbiljan presedan i otvorila prostor za netransparentno upravljanje javnim dobrima, bez jasne institucionalne kontrole, stručne verifikacije i dugoročne odgovornosti.

Upravljanje šumama nije samo tehnički zadatak – to je strateška funkcija koja podrazumeva poznavanje zakonskih propisa, ekoloških principa, zaštite biodiverziteta, upravljanja rizicima (poput požara, erozije, invazivnih vrsta), kao i koordinaciju sa državnim organima, lokalnim zajednicama i stručnim službama. Sve to zahteva kapacitete koje privatna udruženja, ma koliko bila dobronamerna, najčešće nemaju – niti su zakonski obavezana da ih obezbede.

Zato ideja da se šumski kompleks poveri na upravljanje udruženju koje nije javna institucija, koje nije podložno reviziji i koje ne raspolaže sistemskom infrastrukturom – jednostavno ne zvuči ispravno. Ili, možda baš zato zvuči... jer u ovoj magli povlenskih odluka, ono što ne zvuči ispravno često odzvanja kao unapred pripremljen scenario.

Upravo zbog toga smatramo da je neophodno da se upravljanje šumama vrši isključivo kroz javne institucije koje imaju zakonsku obavezu da štite javni interes, a da udruženja budu uključena kao savetodavni, edukativni i promotivni partneri – u skladu sa svojim misijama i kapacitetima.