Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Opoziciona koalicija "Ujedinjeno Valjevo može – sVAnuće" održala je konferenciju za novinare na kojoj je javnosti predočila podatke o obimu geoloških istraživanja na prostoru valjevskih planina.
Predstavnici koalicije i ekološki aktivisti upozorili su da izdate dozvole za istraživanje teških i plemenitih metala direktno ugrožavaju slivno područje hidroakumulacije "Stubo-Rovni", a time i dugoročno snabdevanje pijaćom vodom celog kolubarskog kraja.
Na konferenciji su govorili odbornica koalicije "sVAnuće" u Skupštini grada Jasminka Nedeljković, ekološki aktivisti Vladimir Đorđević i Aleksandar Manojlović, inženjer šumarstva. Oni su zatražili hitnu reakciju lokalne samouprave i promenu odnosa države prema prirodnim resursima Srbije.
Jasminka Nedeljković je istakla da su istražni radovi na planini Bobija, koja je od Valjeva udaljena tek tridesetak kilometara, već u toku, ali da javnost nije svesna stvarnih razmera ovog projekta.
Prema njenim rečima, projekat "Bobija" prostire se na čak 20.800 hektara i obuhvata, pored same Bobije, gotovo čitav Medvednik, kao i značajne delove Jablanika, uključujući sela Rebelj, Vujnovaču i Brezovice. To jasno pokazuju zvanične karte kompanije, a naredne faze bušenja planirane su na lokalitetu Tisovik kod Osečine, kao i na Kozilu na Medvedniku.
Ona je novinarima pokazala zvanične dozvole koje je Ministarstvo rudarstva i energetike tokom 2023. i 2024. godine izdalo beogradskoj firmi "Konstantin resources", čiji je stoprocentni vlasnik istoimena kompanija iz Brizbejna u Australiji.
Dozvole se odnose na površinu od 2.434 hektara koja se nalazi direktno unutar zaštićenog slivnog područja akumulacije "Stubo-Rovni". Iako se Ministarstvo 22. aprila ove godine oglasilo tvrdnjom da "nema otvaranja rudnika na Bobiji", Nedeljković smatra da je reč o političkom manevru i birokratskom umirivanju javnosti.
"Odobrena su tri istražna prava za lokalitete šire područje Bobije, Bobija-Istok i Kamenita Kosa. Narativ vlasti zvuči kao da su strane firme došle da doniraju novac i razvijaju nauku, a ne da ostvare profit od eksploatacije mineralnih sirovina u koje ulažu milione evra. Izdate su dozvole za zlato, srebro, olovo, cink, gvožđe, antimon i barit, a za njihovo odvajanje koriste se najotrovnije supstance", naglasila je odbornica i uputila javno pitanje rukovodstvu grada Valjeva i direktoru JP "Stubo-Rovni" da li je tražena i data saglasnost lokalne samouprave za ova istraživanja.
Takođe, upitala je da li se zbog toga odugovlači sa izgradnjom vodovodne mreže za okolna sela koja gledaju u vodu, a vode nemaju, kao i sa izgradnjom cevovoda do fabrike vode na Pećini u Valjevu, planiranog još 2018. godine, te da li se akumulacija svesno čuva za potrebe budućih rudnika.
Aktivista Vladimir Đorđević ukazao je na apsurdnu situaciju na terenu – dok se planiraju nova bušenja, država nije u stanju da sanira ni ekološke rane iz prošlosti. Kao primer je naveo napušteni rudnik barita na Bobiji, čije jalovište decenijama nesmetano zagađuje okolinu.
"To jalovište i dalje ispušta otpadne vode u potoke koji se ulivaju u Orovičku reku, pa dalje preko Ljubovije u Drinu. Rezultati naučnih analiza jasno ukazuju na prisustvo otrovnih teških metala na jalovištu i u vodotokovima. Ti metali ne nestaju, oni kroz vodu, zemljište, voće, povrće i stoku ulaze u lanac ishrane i akumuliraju se u organizmima ljudi i životinja", rekao je Đorđević.
On je posvedočio o institucionalnom zidu na koji su naišla udruženja građana pokušavajući da prijave ovaj problem, istakavši da su suočeni sa klasičnim birokratskim ping-pongom i prebacivanjem odgovornosti.
"Rudarska inspekcija tvrdi da nije nadležna i upućuje na vodnu, dok inspekcija za zaštitu životne sredine šalje na lokalne i vodne inspekcije. Lokalne vraćaju sve na republički nivo, a Ministarstvo zdravlja se takođe proglašava nenadležnim. Kada se vodna inspekcija konačno oglasila, umesto rešenja, ponovo je predmet prosledila drugima", naveo je Đorđević. On je opravdano upitao kako verovati da će iko sutra garantovati bezbednost novih projekata, ako danas niko ništa ne zna o problemu koji već postoji.
U ime koalicije "sVAnuće", Đorđević je izneo dva konkretna predloga za izlazak iz ove krize. Prva tačka je hitna zaštita sliva "Stubo-Rovni", gde Skupština grada Valjeva mora hitno da donese zaključak i zahteva od Ministarstva rudarstva i energetike obustavu svih dozvola za istraživanje i eksploataciju u slivu akumulacije, u skladu sa važećom Uredbom o prostornom planu posebne namene.
Druga tačka je formalna i jedinstvena zaštita planinskih masiva, što podrazumeva zahtev Ministarstvu zaštite životne sredine i Zavodu za zaštitu prirode Srbije za hitno ozvaničenje zaštite Medvednika i Jablanika. "Proces koji je 2016. započet sa ciljem da se Medvednik, Jablanik i Povlen zaštite kao jedinstvene celine, pod nerazjašnjenim okolnostima je 2020. godine sveden na parcijalnu zaštitu samo Povlena, dok su preostale dve planine ostavljene potpuno nezaštićene", podsetio je Đorđević.
Inženjer šumarstva Aleksandar Manojlović izneo je stručnu analizu ekoloških i šumskih kapaciteta Kolubarskog okruga, naglašavajući da je situacija sa šumskim fondom u ovom delu Srbije već alarmantna. Dok zemlje u okruženju, poput Bosne i Hercegovine i Hrvatske, imaju šumovitost između 50 i 60 posto, Republika Srbija je daleko ispod tog nivoa sa nešto više od 30 posto. Još gora situacija je u Kolubarskom okrugu, gde šume pokrivaju svega 23 posto teritorije, što je kritično ispod republičkog proseka.
Manojlović objašnjava da umesto da se ide u susret rešavanju ovog problema – budući da u privatnim šumama postoji ogroman procenat degradiranih oblika, šikara i izdanačkih šuma slabe produktivnosti – država stranim kompanijama daje pravo da buše tamo gde se nalazi gro najkvalitetnijih, visokih semenskih šuma. Poručio je da Medvednik, Jablanik i Povlen predstavljaju kičmu ekosistema ovog područja i moraju se sačuvati za buduće generacije.
On je uporedio podatak da zaštićeni predeo Povlena sa kanjonom Sušice obuhvata tek oko 4.000 hektara, dok je istražno pravo strancima dato na više od 20.000 hektara. Time su direktno prekršeni i ignorisani prostorni planovi Republike Srbije iz 1996. i 2010. godine, kao i nacrt plana iz 2020. godine, koji su predviđali potpunu zaštitu venca Valjevskih planina.
Manojlović je posebno upozorio na hidrološku opasnost rudarenja u trećoj zoni sanitarne zaštite akumulacije "Stubo-Rovni".
n 27. i tačka 9. krovnog Pravilnika decidno zabranjuju eksploataciju mineralnih sirovina, nafte i uglja na ovom području. Valjevo svakog leta kuburi sa vodom, sela oko brane su suva, a preko 50 miliona kubika vode u jezeru stoji neiskorišćeno. Iz tog razloga, aktivisti osnovano sumnjaju da se ta voda čuva za procese ispiranja ruda. Pošto se radi o izuzetno osetljivom krečnjačko-dolomitskom terenu, svi podzemni tokovi su povezani. Ako se zagadi voda na Medvedniku, zagadiće se i gradsko izvorište Zelenci koje se delom prihranjuje sa ovog prostora, što bi značilo trajnu ekološku katastrofu i direktno ugrožavanje zdravlja Valjevaca", smatra Manojlović.
Na kraju svog izlaganja, Manojlović je podsetio na negativan primer rudnika barita na Bobiji koji ne radi već dve decenije, a gde nikada nije izvršena zakonom propisana sanacija i rekultivacija zemljišta. On je upozorio da ako je jedan tako mali rudnik ostavio ogromnu devastaciju, posledice dolaska velikih australijskih ili kineskih korporacija biće nemerljive. Manojlović je konferenciju zaključio pitanjem da li je iko iz državnih struktura uopšte obavestio Javno preduzeće Stubo-Rovni "Kolubara", koje upravlja branom, da se u slivu njihove akumulacije odobravaju rudarske istražne radnje.
Iz koalicije "sVAnuće" su poručili da ovo nije kraj njihove borbe, već tek otvaranje teme koja će tek dobiti svoj epilog. Najavili su da će zvanične zahteve i dokumentaciju uputiti Skupštini grada Valjeva i insistirati da se ovi predlozi, koji se temelje na poštovanju postojećih zakona, pretoče u obavezujuće lokalne akte.
Cilj koalicije je da javnost sazna punu istinu, jer većina građana nije upoznata sa opasnošću koja preti. Istaknuto je da ljudi koji se ne bave stručno ovom temom nemaju predstavu o dalekosežnim i katastrofalnim posledicama ovakvih postupaka, zbog čega predstavnici koalicije i ekološka udruženja neće odustati od institucionalne odbrane valjevskog kraja.