Mrcvarenje grada
Bi i praznik demokratije, 6. oktobar u našem gradu na Gradskom trgu. Predizborni skup SNS. Da ga nije bilo, ne bih ni znala da postoje ljudi koji se sa apsolutnom predanošću i odgovornošću bore za ovaj grad, tačnije red na čuvenim "javnim površinama". A sve zahvaljujući uredno overenim odlukama "grada" Valjeva.
U silovitoj borbi protiv malenog belog pulta sa crvenim slovima, pojavi se ženče - komunalna inspektorka mašući svemoćnom odlukom Gradske uprave, i od studenata zatraži dozvolu za postavljanje pulta na javnu površinu. "Imamo nalog Gradske uprave da ne možete zauzimati javnu površinu bez dozvole Gradske uprave… Imamo nalog, sve imamo", odlučna je inspektorka. Na pitanje studenata da li vidi da je nešto postavljeno, inspektorka odgovori: "Vidim" pokazujući rukom na sklopljeni malenu beli pult. Na primedbu studenata da pult nije postavljen te da javna površina nije zauzeta, inspektorka reče: "Pa tu ste da postavite, ja vas upozoravam na komunalni red".
Ne može to tako, zna se neki red. Inspektorka samo radi svoj posao. I vidim neku šansu i za ostale javne površine, ne samo za onu koju zauzima predizborni mobilni pult "Studenti pobeđuju".
Elem, bi ono čudo od turističke ponude "grada" Valjeva, zvanično Festival duvan čvaraka, nezvanično "čvarkijada". Danima se vredno radilo na postavljanju instalacija na javnim površinama, sigurna sam sve pokriveno odlukama. Kažu da se Valjevo lepo predstavilo. Leva obala bi vesela i raspevana. Desna obala (park, a park je po definiciji "deo grada ili predela u kome se nalazi održavano zelenilo") ekonomsko dvorište seoskog gazdinstva. Kuvalo se, peklo, pilo, višak prosipao u Kolubaru čiji je nivo, usled dugotrajne suše, spao na sam minimum. Išlo se u toalet, parkiralo... Čistili su radnici Vidraka narednih dana pa ih pitah, sva srećna, hoće li oprati park. "Nije u planu", kratko odgovoriše.
Bilo bi više nego dobro, poželjno, da savesna službenica napravi ODLUKU da se dozvoli umivanje parka i okolnih ulica. Eto, bar jednom godišnje.
Ne može se verno prikazati slikom, uskraćena su čula mirisa i lepljenje đonova, ali malo ilustracije:
I još jedna želja: Imaju dva bivša pešačka prelaza (jer se ne vide odavno) na početku zone osnovne škole "Sestre Ilić". Ulice Milovana Glišića i Marka Kraljevića, tu se vozačima opasno žuri. Kače i pešake, pogledaju kroz prozor, ako se mičete, nastave, nije to ništa.
Nije da nisam probala sa saobraćajnom inspekcijom, izašli ljudi na teren (to je bilo još u proleće) i napisali - potvrdili da ne lažem, da su nestale zebre. I eto, imam napismeno da nisam slagala. Ali, ne odgovaraju za dalje nedelovanje tj. ne mogu da nateraju koga već treba, da ofarba zebre. Prođe leto, usmerih nadu u početak nove školske godine, ipak je tu škola. Ali, ne bi ništa.
Pa hajde neka bude i treća želja, neka bude bajka: Ide voda nemilice, danima (ili već sedmicama) iz Ulice Marka Kraljevića pa nadalje... Možda bi značilo da se popravi? Kažu u Vodovodu nemaju dovoljno ljudi, svi su na terenu.
Tu je, u nastavku, nesretna Jugovića ulica, redovno preplavljena fekalijama kada padne kiša. Neko iznad, redovno "održava" izlivanje kanalizacije trpanjem raznih materijala, napr. velike lopte neke tkanine koje omogućavaju stanarima ulice da napune podrume fekalijama.
Ima još želja, ali hajde, za početak 3.