Nastavlja se (ne)zakonito uništavanje šuma na Divčibarama
Od svesnog kršenja Zakona o šumama do izazivanja erozije radi profita: Vlast je smenjiva, ali potpisi ostaju kao trajan dokaz odgovornosti.
Druga izmena Plana detaljne regulacije "Vidik" na Divčibarama nalazi se u fazi u kojoj opštinska uprava Kosjerić aktivno pokušava da obesmisli rezultate javne rasprave. Uprkos brojnim primedbama koje su marta 2023. godine podneli građani, udruženja i stručne institucije, administracija istrajava u pronalaženju mehanizama za usvajanje plana. Ovakav pristup predstavlja direktnu zloupotrebu urbanističkih alata zarad legalizacije trajnog uništenja planinskog blaga.
Ekološka cena plana: Analiza nestanka šumskog pokrivača
Podaci o obuhvatu plana na lokalitetu Vidik–Divčibare (K.O. Rosići i K.O. Skakavci opština Kosjerić) ukazuju na drastičnu transformaciju prostora od 28,80 hektara. Trenutno činjenično stanje beleži 15,53 hektara pod šumom, dok je planom predviđeno njihovo svođenje na simboličnih 0,68 hektara.
Ovo znači da se od celokupnog, funkcionalnog ekosistema planira opstanak tek simboličnog procenta vegetacije – tek toliko da bi se na papiru moglo tvrditi da drveće postoji. Sam plan licemerno priznaje da je teren "znatno većim delom sa strmim i izrazito strmim padinama", dok su šumarski planski dokumenti još jasniji: primarna svrha ovih šuma je zaštita od erozije. Na serpentinskom i plitkom zemljištu, gde koren drveta predstavlja jedinu branu, seča šume znači direktno prizivanje klizišta i nepovratni nestanak tla.
Cinizam "zaštite" kao dimna zavesa
U tekstu plana stoji tvrdnja koja vređa zdrav razum: "U šumama se ne dozvoljava izgradnja koja bi ugrozila osnovnu namenu prostora". Ova rečenica je čista farsa.
Planeri su najpre potezom pera "izbrisali" 15 hektara stvarne šume iz te kategorije, da bi potom na preostalih 0,68 hektara fingirali strogu zaštitu.
Dok se na tih nekoliko ari navodno zabranjuje pustošenje, dotle je onih 15 hektara koji decenijama drže stabilnost padina hladnokrvno prepušteno bagerima. Ne može se jednom rukom glumiti zaštitnik prirode, dok se drugom potpisuje njena likvidacija.
Pravni akrobatizam i terminološke obmane
Vrhunac svesne obmane javnosti je uvođenje termina "park šuma". Ovaj administrativni konstrukt služi kao paravan za agresivnu urbanizaciju: pod maskom kategorije koja zvuči "zeleno", planira se izgradnja ugostiteljskih objekata, sportsko-rekreativnih kompleksa i prostranih parkinga.
Cinične opaske o "minimalnim intervencijama" su stručno neodržive – ne postoji intervencija koja može zameniti hektare posečenih šuma asfaltom i betonom. Podsećamo autore: Zakon o šumama ne poznaje termin "park šuma". Zakon je jasan – šuma je svaka površina pod drvećem veća od pet ari, bez obzira na to kako je "kreativni" planeri krste da bi izbegli propise.
Imperativ Zavoda za zaštitu prirode: nulta tolerancija za celo područje Divčibara
Zavod za zaštitu prirode Srbije je za potrebe izrade ovog plana izdao stroge uslove kojima, između ostalog, zahteva očuvanje namene postojećih šumskih ekosistema, sprečavanje daljeg otvaranja građevinskih zona na račun ovih resursa i sprečavanje potencijalnih erodibilnih procesa. Na doslednom unošenju ovih uslova u planski dokument Zavod je insistirao i tokom javnog uvida.
Podsećamo da je Zavod za zaštitu prirode Srbije slične uslove izdao i za potrebe izrade Plana generalne regulacije TC Divčibare 2021. godine. Ovakvi uslovi moraju biti obavezujući za ceo prostor Divčibara jer priroda ne prepoznaje administrativne granice.
Divčibare su, kao jedinstven prostor, integralni deo ekološke mreže "Valjevske planine" te ovi uslovi zaštite po zakonu nemaju savetodavni karakter, već predstavljaju obavezujuću normu, bez prostora za slobodna tumačenja.
Ovi nezaobilazni uslovi moraju važiti na čitavom području: izgradnja je dozvoljena isključivo na zemljištu koje nije obraslo šumskom vegetacijom, uz nultu toleranciju za seču šuma. Ovi uslovi su od naročite važnosti s obzirom na to je obuhvat PDR "Vidik" zona najvišeg rizika od erozije zbog ekstremnog nagiba terena.
Odgovornost pojedinca: potpis koji se ne briše
Institucije, ministarstva i komisije ne smeju biti "protočni bojleri" za interese investitora, već poslednja brana protiv ekološkog varvarizma. Svaki službenik koji stavi svoj potpis na ovaj plan, svesno ignorišući Zakon o šumama i ugrožavajući stabilnost terena, mora biti svestan težine tog čina. Davanje saglasnosti na dokument koji šumu od 15 hektara svodi na statističku grešku je direktno podrivanje pravnog poretka.
Diskreciono pravo ne podrazumeva pravo na kršenje zakona.
Svaka potpisana saglasnost ostaje trajan, pisani dokaz o tome ko je dozvolio da profit nadvlada opstanak planine. Vlast je smenjiva, ali tragovi u prostoru i potpisi na dokumentima ostaju. Vreme zataškavanja prolazi, a odgovornost za učinjeno ostaje trajna obaveza pred zakonom koji će se, pre ili kasnije, dosledno primeniti.
Pitanje za svakog pojedinca unutar sistema ostaje jednostavno: Hoćete li sutra tvrditi da niste znali, ili ćete danas postupiti po savesti i pravu?
Autor: diplomirani inženjer šumarstva Dragić Tomić, predsednik Ekološko-šumarske asocijacije "Ekošum"