Taorska vrela – pod zaštitom zaborava
Verovatno da nema osobe iz zapadne Srbije koja nije bar jednom bila na Taorskim vrelima i koja se nije upoznala sa lepotom koju pružaju vrela, inače jedinstvena u ovom delu Srbije.
Slapovi Taorskih vrela predstavljaju spomenik prirode, a nalaze se u podnožju planine Povlen. Izbijaju u selu Donji Taor, nedaleko od puta za Makovište, gde se i ulivaju u reku Skrapež, pritoku Zapadne Morave. U ovom prirodnom prostoru, nekada je postojalo 12 vodenica, a sada ih je ostalo svega nekoliko u relativno lošem stanju.
Fotografije Taorskih vrela nekada su ponosno krasile svaku brošuru koja je služila za promociju nekadašnje velike države SFRJ, a i danas se često koriste. Međutim, za potrebe Kosjerićkog vodovoda, 1981. godine, započet je projekat kaptiranja vrela, a već 1983. pušten je u rad, te je tako narušena lepota ovih vrela, naročito u letnjim mesecima kada imamo smanjen protok vode. Inače, Kosjerić ima i crpnu stanicu "Despotovići", pa bi se možda mogao napraviti nekakav dogovor u budućem periodu sa opštinom Kosjerić, da se u letnjim mesecima smanji intenzitet kaptiranja Taorskih vrela, kako bi bila aktivnija i živopisnija u toku sušnog perioda.
Za ovaj Spomenik prirode prvi put je doneto rešenje o prethodnoj zaštiti Taorskog vrela 1996. koju je na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine doneo Zavod za zaštitu prirode Srbije. Predlog za zaštitu sa nacrtom odluke dostavljen je Skupštini opštine Valjevo 1998. godine i obnovljen 2000. godine, ali nije usvojen. Tih godina je Skupština razmatrala i zaštitu Spomenika prirode - Petnička pećina (koja je u međuvremenu dobila zaštitu, pa je kasnije izgubila! Ali to je za neku drugu priču...), kao i zaštitu predela izuzetnih odlika - Klisura reke Gradac (pod zaštitom dugi niz godina).
Nakon toga, Zavod je izradio i studiju Spomenik prirode "Taorska vrela" 2004. godine, na površini od 54, 06 hektara. Prema studiji Taorska vrela su bila uvršćena u treću kategoriju zaštite od lokalnog značaja, što znači da bi finansiranje zaštićenog lokaliteta bilo na teret grada Valjeva. Ali 2005. Skupština opštine se izjasnila da nema sredstava za finansiranje zaštite Taorskih vrela.
Sledeća studija iz 2012. godine koju je takođe radio Zavod, gde se za upravljača predlaže klub "Ars Nova" ponovo je prosleđena gradu Valjevu radi donošenja akta o zaštiti. Grad je 2013. tražio da se pomenuto udruženje izjasni da li ispunjava uslove propisane pravilnikom o upravljaču zaštićenim područjem, a tiču se kadrovskih uslova (najmanje jedno lice 7 stepen ili master iz oblasti biologije, poljoprivrede, šumarstva, organizovana čuvarska služba, jedan ekonomista, itd.). S obzirom na to da udruženje nije ispunjavalo uslove, zaštita Taorskih vrela je ponovo izostala.
Čak su i meštani Donjeg Taora zajedno sa vlasnicima vodenica 2013. slali pisani zahtev upravi grada Valjeva u kojem traže da se zaštiti ovaj prirodni dragulj, vodenice obnove i puste u funkciju i da se time uzdigne turizam ovih krajeva. I sami meštani su uvideli potencijal Taorskih vrela kao ključni faktor za razvoj čitavog područja.
Najnovija studija o zaštiti Taorskih vrela, treća po redu, izrađena je 2024. godine i dostavljena ministarstvu gde do dan danas stoji.
"Udruženje domaćina Valjevo" da bi malo podsetilo nadležne da rade svoj posao, još prošle godine zatražilo je od Zavoda za zaštitu prirode da dostave sve dokumente u vezi zaštićenog prirodnog dobra "Taorska vrela", a oni aktom iz jula 2024. odgovaraju: "Imajući u vidu da je Zavod za zaštitu prirode Studiju zaštite Spomenik prirode 'Taorska vrela' dostavio Ministarstvu zaštite životne sredine aprila 2024. i da ista još uvek nije objavljena na web prezentaciji Ministarstva, to se ovo područje ne može smatrati zaštićenim", te nas "upućuju da dokumentaciju možemo zatražiti od Ministarstva zaštite životne sredine…". Na isti zahtev Ministarstvo zaštite životne sredine nas je obavestilo da ne raspolaže traženim informacijama.
Rezime priče je da nakon tri studije i decenija ćutanja dolazimo do zaključka da nadležni nisu izvršili potrebne radnje, te vrela do današnjeg dana, i pored inicijative meštana, ipak nisu zaštićena.
Ali ovde nije kraj problemima: u neposrednoj blizini vrela, na privatnoj parceli broj 2817/1 KO Taor, povremeno se bespravno eksploatiše bigar. Zanimljivo je to što se unutar pomenute parcele nalazi i parcela 2817/2 koji je inače javna svojina – vlasništvo mesne zajednice Taor, takođe u okviru eksplatacionog polja.
Još ranijih godina kako se potražnja povećavala to se povećavala i bespravna eksploatacija bigra pa je nadležno Ministarstvo za rudarstvo donelo rešenje o zabrani eksploatacije - Rešenje broj 310-07-597/13-3 od 29.5.2013. godine. Ubrzo nakon toga je i stručni tim Zavoda za zaštitu prirode bio na licu mesta 11.7.2013. godine i konstatovao: "…potvrđeno je da su eksploatacijom bigra ozbiljno ugrožene temeljne vrednosti…, da bi se majdan morao zatvoriti, a prostor sanirati i urediti…". No, eksploatacija bigra je nastavljena.
Podsećamo na član 8. Zakona o rudarstvu u kome piše da "Privredno društvo, odnosno drugo pravno lice i preduzetnik koji vrši geološka istraživanja i/ili eksploataciju mineralnih sirovina ili drugih geoloških resursa bez potrebnih odobrenja, dužno je da izvrši sanaciju i rekultivaciju zemljišta na kojem je obavljalo istraživanje i/ili eksploataciju mineralne sirovine…".
"Udruženje domaćina Valjevo" je prošle godine dostavilo Ministarstvu rudarstva i energetike predstavku da se na području Spomenika prirode Taorska Vrela, na teritoriji grada Valjeva, bespravno eksploatiše siga (bigar).
Ministarstvo rudarstva i energetike u odgovoru na ovu predstavku, koji je dostavljen "Udruženju domaćina Valjevo", navodi da je "republički rudarski inspektor 9.8.2024. godine izvršio vanredni inspekcijski nadzor na privatnoj parceli u prisustvu Željka Jovanovića, vlasnika parcele". U zapisniku, koji je sačinio, inspektor je konstatovao da je "Rešenjem Ministarstva prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja od 29.5.2013. godine, Marku Jovanoviću iz Makovišta zabranjena eksploatacija sige (bigra) na ovoj lokaciji dok ne pribavi propisana odobrenja koja izdaje Ministarstvo".
Inspektor u svom zapisniku dalje navodi da je "terenskim inspekcijskim nadzorom utvrđeno da su na predmetnoj lokaciji, u prethodnom periodu, povremeno izvođeni rudarski radovi na nelegalnoj eksploataciji mineralnog resursa sige od strane nepoznatih lica".
Rudarski inspektor je u Zapisniku konstatovao nezakonitosti i to "da na katastarskoj parceli 2817/1 KO Taor, opština Valjevo, nepoznata lica povremeno vrše nelegalnu eksploataciji sige, a za te radove ne poseduju odobrenja koje izdaje Ministarstvo".
Otuda je naložio meru za otklanjanje nezakonitosti, a ona glasi: "Zabranjuje se NN licima izvođenje rudarskih radova na eksploataciji sige na predmetnoj parceli dok ne pribave propisanu dokumentaciju za izvođenje rudarskih radova koju izdaje Ministarstvo rudarstva. Rok za postupanje po meri traje do pribavljanja propisanih odobrenja".
Treba obratiti pažnju na to da nelegalnu eksploataciju sige, kako je navedeno u zapisniku rudarskog inspektora, vrši nepoznato lice (NN lice), a vlasnik parcele je poznat i prisutan u kontroli! Postavlja se pitanje, naročito imajući u vidu da su Taorska vrela Spomenik prirode, zbog čega rudarski inspektor, koji je u avgustu 2024. godine izvršio vanredni inspekcijski nadzor, nije u zapisniku konstatovao da ni nakon više od 11 godina nisu pribavljena propisana odobrenja za rudarenje, niti je urađena rekultivacija zemljišta? Rudarski inspektor navodi da "nepoznata lica (?!) povremeno vrše nelegalnu eksploataciju sige". Zbog čega nije pokušano preko nadležnih organa da se utvrdi identitet NN lica?
Naročito je nejasno kako će se NN lica upoznati sa izrečenom merom? Sličnu situaciju smo imali po pitanju napuštenog rudnika barita na planini Bobiji, gde takođe nije izvršena rekultivacija zemljišta te isti ugrožava prirodu i stanovništvo.
Povodom prijave našeg udruženja 2024. godine vanredni inspekcijski nadzor u prisustvu direktora privrednog društva "Bobija" i direktora privrednog društva "Constantin Resources", gde je ustanovljeno da površinski kop već duže vreme ne radi i da je na licu mesta formirano jezerce crvene boje zbog prisustva različitih hemijskih elemenata u njemu.
S obzirom na to da voda iz jezerceta otiče u sliv Ljuboviđe i Orovičke reke, inspektor je kosntatovao da predmet nije u nadležnosti rudarske već vodne isnpekcije. A jedina nezakonitost je da nije na vreme obavešteno nadležno ministarstvo o privremenoj obustavi radova na eksploataciji mineralne sirovine.
Član 153. Zakona o rudarstvu jasno kaže: Nosilac eksploatacije je dužan da u toku i po završetku izvođenja radova na eksploataciji, a najkasnije u roku od jedne godine od dana završetka radova na površinama na kojima su rudarski radovi završeni, izvrši rekultivaciju zemljišta u svemu prema tehničkom projektu tehničke i biološke rekultivacije, koji je sastavni deo glavnog ili dopunskog rudarskog projekta. Prema članu 146. Ukoliko je rudnik iz nekih razloga napušten troškove sanacije i rekultivacije mora snositi država iz sopstvenog budžeta.
Kao potpisnik obe inspekcijske kontrole je republički rudarski inspektor Miroslav Purić.
Ako je ovo način na koji rudarski inspektori "štite zakon" na Taorskim vrelima i Bobiji, onda se s pravom pitamo: kako bi tek izgledala njihova kontrola nad velikim kompanijama koje su spremne da podele debele koverte? Isti taj rudarski inspektor sutra treba da kontroliše i "RioTinto" na području Loznice, i druge rudnike ukoliko bi bili na području nezaštićenog Medvednika ili Jablanika.
A nama ostaje samo da se zapitamo ko štiti prirodu, a ko interese? Šta bi Slovenija ili Švajcarska uradile da imaju ovakav prirodni dragulj kakav su Taorska vrela, Bobija i lanac Valjevskih planina..., da li bi i te zemlje dopustile devastaciju područja koja ne traje godinama, već decenijama, ili bi iskoristile potencijal za razvoj područja kroz turizam, edukaciju itd.
Umesto idile koju nam je Bog podario, imamo surovu realnost: bigar se krade, vrela presušuju, vodotoci se boje u crveno, a institucije ćute! Zaštita prirode po Srpski: studije u fiokama, bigar u kamionima!
Autor: dipl. inženjer šumarstva Aleksandar Manojlović, "Udruženje domaćina Valjevo“