Zoran Đorđević: Sećanje na Branka Lukića
Od pre tri dana sa neba nas gleda i Branko Lukić. Sigurno je to sada velika žurka na nebesima. Po rečima Siniše Kovačevića, svog školskog sa FDU, Branko je bio u svojoj klasi najbolji student dramaturgije, od prijemnog ispita, pa sve do diplomiranja.
Životni put ga je vratio u Valjevo, gde je dobio posao u Kazneno-popravnom domu Valjevo. Sasvim logično je da scenaristi i dramaturzi u Valjevu budu zaposleni baš u toj ustanovi, prepunoj životnih drama. Tu je proveo skoro punih 10 godina. Mladi štićenici KP Doma - "zlatni dečaci" kako ih je Branko zvao - obožavali su svog pedagoga. Branko je uveo niz kvalitetnih programa, a predstave "Abraševića" su imale svoja prikazivanja i na sceni u samom zatvorskom kompleksu KP Doma. Svedok sam da je i naša Mandragola jedan dan igrala pred "zlatnim dečacima".
Svakako da je bar Branko Lukić štićenicima KP doma otvorio kapije kroz koje je u taj tužni prostor ušla kultura.
Kasnije, neko od opštinskih muda se setio da bi možda bilo korisno da se taj beskrajni Brankov talenat iskoristi i van zatvorskih zidina, pa je dobio novo radno mesto, malo bliže valjevskoj pozorišnoj sceni Doma Kulture Valjevo.
I tako se desi da je Kulturno-prosvetna zajednica Valjevo najzad dobila nekog ko je kreativan, talentovan i prepun sjajnih ideja, a da to nije kadar kuma, brata, ljubavnice i ljubavnika.
Desio se kulturni preporod, a epicentar je slučajno bio baš u toj do tada potpuno besmislenoj kulturnoj ustanovi koja je imala jednu kancelariju od desetak kvadrata.
U toj zgradi, na istom spratu su bile i kancelarije Doma kulture, "Abraševića" i Doma omladine.
Moja sreća je da sam sa Brankom u Valjevskom "Abraševiću" radio Mandragolu i Falstafa. To je bio samo mali deo svega što smo zajedno smislili. Sjajno dramatizovani tekstovi Makijavelija i Sekspira se još uvek pamte. Bilo je pravo zadovoljstvo stvarati te komedije zajedno sa Brankom. U najtežim vremenima devedesetih godina mi smo tu tragičnu stvarnost na neki valjevski, sarkastičan manir preneli u pozorište. Smeh je bio obaveza.
Prosto je neverovatno sta je Branko sve smislio. Svedok sam da su one prve Tešnjarske večeri u Valjevu apsolutno smisljene u Brankovoj glavi. Njegovi kontakti sa njemu sličnim kreativcima su Valjevu uvek donosili sjajne i dugovečne događaje. Osim tih letnjih, Branko je timski smislio i prve Dane gljiva, Duvan čvarke, listove Fasadu, Glasonošu... KANU... Kafansku Akademiju Nauka i Umetnosti...
O Brankovoj duhovitosti i sarkazmu može da se danima priča i piše, Mnoge njegove ideje, priče, scenariji, pa i romani, ostali su nenapisani, ali sigurno lebde u vazduhu, u trouglu između Tavana Radio Valjeva, restorana Zlatibor i Vojne menza.
Danas sam se setio jedne od scena. Kad smo pravili TV reklamu za Dane gljiva, Bane je za pet minuta smislio tekst koji je pratio reklamu: "Sve gljive su jestive, jedne jednom, a druge vise puta". Pola sata smo morali da objašnjavamo Miloju Rusu kako su to sve gljive jestive. Sreća je da smo tu reklamu i uradili, pa je i ona negde na nekoj polici, sakrivna na nekoj od video kaseta.
Osim pozorišta, desio se i jedan film koji smo zajedno osmislili i uradili. Bane je davno predvideo propast srpskog sela i u njegovom osečanskom kraju smo uz pomoć njegovih poznanika pronašli stari bračni par Radu i Tatomira Perića, koji su živeli na vrhu Rožanj, na Sokolskoj planini.
Uz veliku pomoć nasih prijatelja Miroslava Jeremića Jeremije, Vladana Obradovića, pokojnog Jove Pavlova, u januaru 1995. snimili smo Odiseju. Branko je uradio scenario i od početka do kraja učestvovao u snimanju filma.
Nisu toliko bitne nagrade koje je film kasnije osvojio po raznim festivalima. Sjajna urednica Bojana Andrić ga je uporno prikazivala na RTS-u, tako da je ta seoska odiseja srpsog seljaka mnogo puta viđena. A naša priča više od 30 godina bar malo opominje na činjenicu da smrću sela odumire i država.
Ne očekujem da RTS danas, koji je od mafije okupiran, emituje Odiseju.
Zbog toga vam sa zadovoljstvom otvaram mogućnost da na ovom linku pogledate film.
Slava Branku i da mirno počiva.
Fotosi Miroslava Jeremica Jeremije su sa snimanja Odiseje.
A tu vam je i link sa Odisejom.