Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Više javno tužilaštvo u Valjevu oglasilo se saopštenjem za javnost uoči 14. avgusta, dana kada se navršava godinu dana od prošlogodišnjih protesta u Valjevu, uz upozorenje građanima da se organizovana okupljanja na javnom prostoru mogu održavati samo ukoliko su prijavljena u skladu sa zakonom.
Saopštenje Višeg javnog tužilaštva u Valjevu prenosimo u celosti:
"Više javno tužilaštvo u Valjevu podseća građane da se organizovana okupljanja na javnom prostoru mogu održavati samo i isključivo ukoliko su prijavljena u skladu sa zakonom. Organizatori okupljanja su lica sa imenom i prezimenom koja su dužna pored prijave okupljanja i da uspostave redarsku službu.
Na društvenim mrežama i u pojedinim medijima primetan je veliki broj objava kojima se za petak 14.avgust najavljuje okupljanje u Valjevu. Više javno tužilaštvo u Valjevu obaveštava javnost da ove najave dele pojedinci ili grupe koji nisu prijavili bilo kakav skup.
Posebno naglašavamo da je u avgustu 2025.god. prilikom održavanja neprijavljenog skupa u Valjevu došlo do teškog narušavanja javnog reda i mira, kada je povređeno nekoliko policajaca i građana, razbijene i zapaljene prostorije Višeg javnog tužilaštva, Osnovnog javnog tužilaštva, Prekršajnog suda, Policijske uprave i Gradske uprave.
U proteklih godinu dana u javnosti i na društvenim mrežama širene su lažne vesti u vezi sa događajima iz avgusta 2025.god., koje su doprinele i još uvek doprinose podizanju tenzija. Ne ulazeći u neprikosnoveno pravo da se protestuje, Više javno tužilaštvo u Valjevu apeluje na sve građane da poštuju Ustav i Zakon Republike Srbije i da svoja okupljanja prijave nadležnim organima, kao i da se uzdrže od bilo kog oblika narušavanja javnog reda i mira".
Više javno tužilaštvo (VJT) u saopštenju govori o organizovanim okupljanjima, za koja obaveza prijavljivanja postoji. Ali Zakon o javnom okupljanju ne kaže da svako okupljanje građana mora biti prijavljeno. Naprotiv, član 13. Zakona o javnom okupljanju propisuje koja okupljanja se ne prijavljuju. Među njima su i: "spontana mirna okupljanja, bez organizatora, kao neposredna reakcija na određeni događaj".
Tužilaštvo govori o "pojedincima ili grupama" koji najavljuju skup, ali ne navodi ko su oni, niti objašnjava na osnovu čega zaključuje da je reč o organizovanom okupljanju koje podleže obavezi prijavljivanja.
Drugim rečima, VJT javnost upozorava da skup nije prijavljen, ali ne daje odgovor na prethodno i ključno pitanje: da li je taj konkretni skup takve prirode da uopšte mora biti prijavljen?
Zakon je jasan i u pogledu toga kome se okupljanje prijavljuje. Okupljanje na otvorenom prostoru prijavljuje se Ministarstvu unutrašnjih poslova, odnosno nadležnoj organizacionoj jedinici MUP-a. Otuda iznenađuje zašto se VJT oglašava.
VJT ima pravo da obaveštava javnost o svom radu i predmetima u kojima postupa, ali iz ovog saopštenja nije jasno da li VJT vodi bilo kakav konkretan predmet u vezi sa najavljenim okupljanjem.
To nije nevažno pitanje, posebno zato što saopštenje dolazi tačno uoči godišnjice prošlogodišnjih događaja u Valjevu.
14. avgusta 2026. navršava se godinu dana od brutalne policijske intervencije tokom protesta u Valjevu, kada je, prema navodima učesnika, dostupnim informacijama, fotografijama i video zapisima, povređen veliki broj građana.
Za deo javnosti 14. avgust zato nije samo datum na kalendaru, već dan kada žele da obeleže godišnjicu događaja koji je ostavio trag u životu Valjeva, i ostao predmet ozbiljnih sporova.
U takvom trenutku VJT ne govori samo o zakonskoj obavezi prijavljivanja skupa. Ono u isto saopštenje stavlja upozorenje o neprijavljenom skupu, prošlogodišnje nasilje, povređene policajce i građane, razbijene institucije i tvrdnju o "lažnim vestima" koje su navodno doprinele podizanju tenzija.
Takav kontekst nije moguće zanemariti.
Posebno je zanimljiv deo saopštenja u kojem VJT navodi da su tokom prethodne godine "širene lažne vesti" u vezi sa događajima iz avgusta 2025. godine. Tužilaštvo, međutim, ne navodi koje su to konkretno vesti. Ne navodi ni ko ih je objavljivao, na osnovu čega je utvrđeno da su lažne, niti da li je zbog njihovog objavljivanja pokrenut neki postupak.
Ako VJT raspolaže dokazima da su određene informacije bile lažne i da su doprinele nasilju ili podizanju tenzija, javnost ima pravo da zna na šta se tačno ta tvrdnja odnosi.
U suprotnom, ostaje utisak da se izraz "lažne vesti" koristi kao široka etiketa kojom se unapred diskvalifikuju drugačija svedočenja, tumačenja i informacije o događajima iz avgusta 2025.
Više javno tužilaštvo (VJT) ima pravo da upozori građane da poštuju zakon. Građani, međutim, imaju pravo da se mirno okupljaju. A država ima obavezu da oba prava štiti istovremeno.