Za zelenije i zdravije Valjevo
Obradovala nas je vest da će valjevska Toplana ubuduće trošiti prirodni gas, a da će uskoro i domaćinstva na periferiji grada moći da se priključe na gasovod, jer smatramo da će to smanjiti aerozagađenje u našem gradu.
Sve teži materijalni položaj brojnih porodica dovodi nas u dilemu hoće li moći svi koji žele ovo i da priušte. Kako je Valjevo poslednih decenija grad sa izuzetno zagađenim vazduhom, a zbog posledica njegovog udisanja ujedno i grad sa vrlo velikim brojem obolelih od karcinoma pluća, bronhitisa i astme, smatramo neophodnim zalaganje šire javnosti da se obezbede pomoć i donacije kako naše tako i drugih država. Na taj način mogla bi se cena priključka prilagoditi prosečnim primanjima pojedinih porodica, a takođe i cena potrošenog energenta. Svakako, ne bi smela biti viša od ekonomski prihvatljive za standard naših sugrađana.
Takvo angažovanje bi nas ubedilo da su zdravlje i kvalitetniji vazduh važniji od materijalnih interesa i da nismo samo usputna stanica na putu gasa prema dolini reke Jadar.
"Zelena pluća" grada
Rešavanje problema aerozagađenja u Valjevu zahteva kompleksan pristup, a masovno pošumljavanje i ozelenjavanje urbanih zona predstavljaju najprirodniji i najbrži način za formiranje "zelenih pluća" grada. Kako bi se ovaj proces sproveo efikasno, neophodan je sistematičan plan koji se oslanja na nauku i saradnju sa državnim institucijama, mnogo dobre volje i angažovanja svih zainteresovanih. Moramo biti svi, jer ugroženo je zdravlje najosetljivijih sugrađana, a to su deca i stari.
Na inicijativu valjevskih gimnazijalaca pre nekoliko godina pokrenuta je akcija DIŽEMO GLAS - DRVEĆU SPAS u čijoj prvoj fazi su registrovana obolela stabla četinara u školskim dvorištima.
U sledeću fazu projekta najpre je ušla Osnovna škola "Andra Savčić" gde su posečena i uklonjena sva oštećena stabla, a zatim su uz pomoć građana, nevladinih organizacija, Šumske upravo Valjevo, učenika i profesora Poljoprivredne škole sa domom učenika Valjevo i Valjevske gimnazije posađena nova, mlada. Sličnu akciju imala i ,"Prva osnovna škola". Zadatak nije jednostavan, ali ovo su samo neki primeri da se može realizovati.
Najpre bi trebalo uraditi reviziju i popis svih javnih površina koje su pogodne za sadnju. To ne podrazumeva samo parkove, već i školska dvorišta i vrtiće, krug Opšte bolnice Valjevo čije ozelenjavanje bi poboljšalo mikroklimu i uticalo na brži oporavak pacijenata, zone iznad fabrike "Krušik" i industrijskih kompleksa.
Formiranje gustih barijera koje bi sprečavale širenje čestica iz različitih izvora ka naseljenim mestima je stara dobra praksa u gradovima i državama koje imaju razvijenu svest o značaju očuvanja životne sredine.
Mogli bismo i mi učiniti još neki korak napred, pa posaditi žbunaste, medonosne vrste na malim neiskorišćenim gradskim parcelama, napuštene padine i degradirano zemljište pretvotiti u mikro-šume. Na umu nam je i veliki posao sanacije i rekultivacije valjevske deponije koja je još uvek nerešen ekološki problem našeg grada.
Za sve ove poslove neophodno je angažovati stručnjake iz oblasti šumarstva, ekologije i pejzažne arhitekture, birati sadnice koje imaju visok stepen apsorpcije PM čestica, na primer vrste poput bresta, lipe, platana ili određenih četinara koji imaju veliku površinu listova ili iglica sposobnih da zadrže prašinu, da su otporne na gradske uslove, najbolje domaće, autohtone vrste čiji polen ne izaziva alergije.
Lokalna samouprava trebalo bi da izradi projekte i aplicira za sredstva kod Ministarstva zaštite životne sredine RS. Svake godine ministarstvo raspisuje konkurse za dodelu sredstava za pošumljavanje u cilju zaštite vazduha. Valjevo, kao jedan od gradova sa najvišim stepenom zagađenja, mora imati prioritet kod dodeljivanja ovih subvencija.
Građani bi trebalo da daju lični doprinos i ozelene svoja dvorišta, a grad da organiizuje akciju i obezbedi besplatne sadnice, kao i savetodavnu pomoć o tome gde i šta posaditi kako bi se maksimalno neutralisao uticaj dima iz individualnih ložišta.
Potrebno je naglasiti da ozelenjavanje nije samo sadnja, već i održavanje koje podrazumeva navodnjavanje i zaštitu mladih sadnica, a kasnije praćenje rasta i zdravstvenog stanje biljaka.
Ovakav pristup bi pored estetskog unapređenja, direktno uticao na smanjenje koncentracije štetnih materija, regulaciju temperature u letnjim mesecima i opšte poboljšanje zdravlja građana Valjeva.
Svi ovi koraci mogu se pratiti preko portala, koji redovno izveštavaju o ekološkim inicijativama u Valjevu, a uvek smo spremni da prihvatimo nove, dobre ideje i ljude svih uzrasta koje žele da nam se priključe.
Autorke: diplomirane biološkinje Nada Nešković i Aleksandra Milosavljević, nezavisno-ekološka asocijacija "Ekošum".