Završna faza izgradnje regionalnog centra za otpad u Kaleniću

Regionalni centar za upravljanje otpadom "Eko-Tamnava" u Kaleniću, ključan međuregionalni projekat za rešavanje problema komunalnog otpada, ulazi u završnu fazu izgradnje, piše današnji Napred. 

Zoran Petrović, direktor centra, potvrdio je za valjevski nedeljnik da je 97-98 posto radova već završeno, a preostaje još samo postavljanje zelenila, trave i sistema za navodnjavanje, što će biti gotovo do 15. avgusta.

"Nakon toga sledi tehnički prijem objekta, pa predavanje dokumentacije za dobijanje privremene dozvole za odlaganje komunalnog otpada, što će potrajati sigurno nekoliko meseci, jer je potrebno prikupiti i predati skoro 40 različitih dokumenata", rekao je Petrović.

Deponija Kalenić trebalo bi da reši probleme odlaganja komunalnog otpada za 15 gradova i opština Kolubarskog i Mačvanskog upravnog okruga i dela grada Beograda. Procenjena količina preko 200 hiljada tona komunalnog otpada godišnje.

Petrović pokazuje šta je sve urađeno, prva u oko pada ogromna "kaseta" za odlaganje otpada, ono što je u javnosti već dugo poznato kao regionalna deponija, a ustvari je samo deo Regionalnog centra. Reč je o "kadi" koja je u osnovi površine deset fudbalskih terena i još malo više od toga - 5,7 hektara, a na gornjem obodu 6,3 hektara. Ona je deo kompleksa koji zauzima površinu od ukupno 62 hektara, od kojih je 22 hektara trenutno već pod objektima. 

Tu su još upravna zgrada, servisna zgrada, radionice, perionice, "lagune"... Sve što jedan moderan centar za upravljanje otpadom mora da ima. Sve urađeno po najsavremenijim evropskim standardima, posebna pažnja posvećena je postavljanju specijalne folije u telo deponije i senzora ispod nje koji će registrovati eventualni proboj podzemnih voda... Zaštita životne sredine je svakako jedan od prioriteta, neprekidno će se raditi kompletan monitoring kako bi bilo sprečeno zagađenje zemljišta, vode i vazduha, piše Napred.

Prema rečima Zorana Petrovića, vek trajanja prve izgrađene "kasete" za odlaganje otpada je 10 do 11 godina. Kada bude izgrađeno postrojenje za tretman otpada, selekciju, reciklažu i ostalo, što se očekuje u naredne dve godine, radni vek ove "kasete" trebalo da se produži za 80 do 90 odsto. Projektom su predviđene ukupno tri "kasete", izgradnja druge počeće otprilike na dve do tri godine pre popunjavanja ove prve. 

Već su urađene kalkulacije cena, deponovanje tone komunalnog otpada u Kaleniću koštaće 29,8 evra po toni, uključujući PDV. Petrović tvrdi da je to niža cena od one koju Valjevo sada plaća za odlaganje otpada na regionalnu deponiju u Sremskoj Mitrovici. Transport otpada kamionioma sa takozvanim abrol kontejnerima ukupne zapremine oko 70 kubnih metara, koji bi realizovao Regionalni centar čim nabavi kamione, počeće kad deponija dobije odgovarajuće dozvole i startuje sa radom, saopštio je Petrović. Izvesno je da bi troškovi transporta za Valjevo trebalo da budu manji nego što su sada, imajući u vidu da je kilometraža do Kalenića praktično dvostruko manja nego do Sremske Mitrovice. 

Ukupna vrednost svega što se u sklopu Regionalnog centra realizuje u Kaleniću je 28,5 miliona evra, sredstva su obezbeđena kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj. Ali, vrednost celog projekta je znatno veća, pošto on podrazumeva i opremanje javnih komunalnih preduzeća u lokalnim samoupravama, učesnicama u projektu, izgradnju transfer stanica, reciklažnih dvorišta nabavku skoro 90 hiljada posuda - kontejnera i kanti za smeće za domaćinstva, kupovinu 42 kamiona-smećara... U Valjevu je predviđena i rekonstrukcija postojeće transfer stanice za otpad i reciklažnog dvorišta, piše Napred. 

Uslediće, zatim, nimalo lak posao edukacije stanovništva u 15 gradova i opština, koje bi trebalo u značajnoj meri da promeni svoje navike kada je u pitanju komunalni otpad, njegova selekcija, adekvatno odlaganje, odnos prema životnoj sredini, sve da bi ovaj kompletan projekat zaživeo na pravi način. 

"Veliku zahvalnost za ceo ovaj projekat dugujemo državi, Vladi Republike Srbije i Ministarstvu zaštite životne sredine, imali su razumevanja i prepoznali njegov značaj. Veliku zahvalnost zaslužuju i lokalne samouprave, bilo je puno komplikacija, ali sam uveren da su vrednost ove priče sada svi prepoznali. Naročito oni su bili nepoverljivi, pa sada dođu na ovu lokaciju i vide šta je sve urađeno. Ovim projektom svi dobijamo mnogo, rešava se pitanje 200 hiljada tona komunalnog otpada godišnje u 15 lokalnih samouprava i pritom štiti životna sredina!", zaključuje Zoran Petrović. 

Ceo tekst Slobodana Ćirića možete pročitati u današnjem izdanju nedeljnika "Napred".