Ej starosti, žalosti...

Socijalna politika, deo je svakog političkog programa unutrašnje politike. A unutar nje i odnos prema starijima, i baš starima... Ne samo bavljenje isključivo tzv. socijalnim slučajevima i to kad nastanu, umesto sprečavanjem nastajanja. Ukoliko nije tako, to i nije politika! 

Naša vladajuća politika, uz opštu privatizaciju i onog što za privatizaciju nije, "brže i jače" u te slučajeve uvodi stare. Stvaraoce takozvanog društvenog kapitala, takođe privatizovanog. Ne zbrda s dola nego planski, po principu "kom opanci, kom obojci". Sada poskupljenjem od trideset odsto u državnim domovima, za stara lica koja iz nekog razloga ne mogu mirno da sačekaju "the end" u svom domu. Ili ga, jednostavno, nemaju... A uvodi i "bolje": penzionim fondovima koje ranije preminuli, neće opterećivati. (Nije baš davno neko "odgovoran", to maltene preporučivao kao "patriotski čin").

 Uz rastuće starenje nacije i dalja poskupljenja domova, plus dolazak na naplatu zajmova i različitih kazni, nije suvišno pitati: kome će i za šta služiti, domovi za stara lica? Koliko će takvih moći da ih priušti sebi, ukoliko više od polovine sada zaposlenih, prima manje od cene boravka u pristojnom domu? I ako se za takav, državni, traži "veza"? Otežavajuća okolnost je to što su postojeće penzije normalno ispod visine plata, a boravak u domu često bi morali da "sufinansiraju" zaposleni potomci. Zbog kojih je, a pogotovu nezaposlenih, stara zapovest dobila novo ruho: "Poštuj oca i mater svoju! Da duže živiš, od njihovih penzija...".

Domovi, osobito bolji, biće za one sa boljim penzijama. Uključujući takve da im i ne trebaju, ne samo što imaju "svoga da ih gleda", nego i da nekom plate da svakog dana "svrne na par sati". Siromašnijim starima i njihovi potomcima neće trebati, kao nedostupni. Ili treba da smognu snage (para!) za domove koje bije glas, da su za brzo umiranje. A možda i u tužnoj nadi, da će biti! Potpuni siromasi i usamljenici, beskućnici iz nekog razloga..., upravo oni kojima je dom najpotrebniji, ne mogu ni to... 

"Opoziciona politika", i ovo ostavlja za "kad dođe na vlast!". Sada se bavi "aktuelnim", odnosom prema studentima i večitim  međusobnim odnosom. Ovo poskupljenje nije propratila dužnom pažnjom, baš kao ni svojevremeno stradanje jedanaest "korisnika" doma, u Barajevu. 

Možda se zadovoljila i prestankom penzionera da budu verni sledbenici vlasti, i njihovim masovnim učešćem na protestima? Nije se oglasila ni Crkva kojoj Bog verovatno ne bi zamerio, ako ikone ne bi stavljala na zidove državnih i privatnih domova, nego i nekih koje bi sama podigla. Imala bi na koga da se ugleda, samo da hoće..