Kako velike čike, zamišljaju jedinstvo i mir?
Pre i za vreme praznika, po običaju, naslušasmo se želja i poziva na jedinstvo i mir. Od "običnih ljudi" prilikom čestitanja, i državnih i crkvenih glava u intervjuima, obraćanjima, poslanicama... Lepo zvuče, a ništa ne koštaju! Slabije se vidi kako ništa i ne znače, ili znače drugo...
Za pravoslavnog Putina možemo biti sigurni da kao i naši krupni pravoslavci, želi i traži "mir", još "Božji". Da li na isti način, kao Zelenski? Kad patrijarh moskovski i cele Rusije poziva na jedinstvo, u jedinstvu sa Rusijom treba da bude i Ukrajina. Zasad! A "neka se spreme", Estonija, Letonija i Litvanija... Kad poziva na "Božji mir", poziva Ukrajince da budu mirni dok Rusi ne ostvare željeno, "specijalnom operacijom". Na drugom mestu i Maduro je trebao da bude miran, dok ga kidnapuju. Veliki vernik Tramp, mir želi u čitavom svetu. A svaki manji autokrata, bez obzira na veroispovest, samo u svojoj državi...
Poziv na jedinstvo, i kad se to ne kaže, poziv je na okupljanje oko nekog. Može i na okupljanje i mir, oko nečeg. Recimo koncerta Ane Bekute, u Čačku. I tada je poziv od nekog koji nije "bilo ko", iz njegovog interesa, a koliko drugih treba da se odrekne svojih interesa zarad jedinstva, budu "mrtvo more"? Shodno sjajnom aforizmu Ninusa Nestorovića: "Ne postoji šansa da se na nekom velikom gradskom trgu digne spomenik Domanoviću. Već je podignut onima, o kojima je pisao!".
Šta su Patrijarh, Predsednik i Predsednica Skupštine, govorili o studentima? Šta o opoziciji manje je važno, kao i opozicija o njima. Kako da između njih nastane "mir", kako "jedinstvo"? Ko će i da li će, prekrečiti bezbrojne grafite po Beogradu, koji pozivaju na "Zatvor za Đokića!", "Rektor je lopov!", i "blokadere" nazivaju svim i svačim? Uz Predsednikovo, izričito: "Ne dam..!" ovog i ono... Ne bilo kome nego sudu, trećoj grani vlasti! I uz "Nikad me nećete pobediti!", otvorenom priznanju da je u ratu sa delom svog naroda, koji treba da ujedinjuje...
Davno je rečeno: "Si vis pacem, para bellum!" (Ako želiš mir, spremaj se za rat!). Ali i zamenjeno sa: "... para pacem! (..."spremaj se za mir!"). Mnogo drukčijim sredstvima, jer je i rat sredstvo za mir. I on, mnogo drukčiji... Stvarnog jedinstva i mira velikog broja ljudi, po mnogo čemu različitih, nema bez mukotrpnog izgrađivanja. U protivnom ako i nastane, biće gomila rogova u vreći. S tim što stvarni rogovi, za "nemir" ne raspolažu onim čime raspolažu ljudi i njihove grupe...
Tako da kad mali Đokica nešto zamišlja, to je ispoljavanje njegove dečje, neiskvarene, naivne i bezazlene prirode. A kad to čine velike čike, čine i po principu "Što je babi milo, to joj se i snilo!". Uz objašnjenje, koje je i izvinjenje babi, ona želi dobro sebi, nikako na štetu drugima! Kod ovih čika takođe se radi o dobrom njima, ali ako nije na štetu drugima -nije ni na dobro njima!