Nećemo "društveni dogovor"? Probajmo "socijalni konsenzus"!
Što je nešto rađeno pogrešno, možda i namerno, ne znači da ga treba "otpisati". Pogotovu, ako je drugde rađeno na pravi način... Tako je sa institucijom "društvenog dogovora", zaboravljenom skupa sa "samoupravnim sporazumom". (Naravno i samoupravljanjem, i socijalizmom).
Uzgred je zaboravljen i "narodni sabor", bez obzira na to što "sabornost" ima dugu tradiciju, i što se ne pominje baš retko. Drugde je, bez povezivanja sa samoupravljanjem i socijalizmom, kao socijalni konsenzus, priznata pojava u političkom i društvenom životu. Smatra se da ima pitanja "dugovečnijih" od aktuelne vlasti i opozicije, tako da njihova rešenja ne treba da zavise od trenutnog odnosa političkih snaga!
"Društvo" je šire od dva politička bloka, koji pri bavljenju društvenim pitanjima svesno i nesvesno vode računa o "odjeku" svojih poteza, "poenima" koje mogu doneti ili odneti. I izbegavaju svaku saradnju sa onima koji nisu iz njihovog bloka, makar se pitanje neposredno ticalo baš njih. Po principu: "Ko nije sa nama, taj je protiv nas!". U tom pogledu karakterističan je i štetan, nekada poguban, odnos prema stručnjacima. Njihova mišljenja, po određenim pitanjima nesumnjivo kompetentnija od mišljenja političara, koriste se "Ako se baš, mora!". U strahu da njihovi "vlasnici" ne steknu autoritet van svojih struka, i postanu potencijalni politički rivali. Koga zanima, neka starije pita za sudbinu veoma zaslužnog i popularnog, "Deda Avrama!".
Lako je videti štetu od rada na vrlo skupim projektima, bez obezbeđenja saglasnosti aktuelne opozicije, a potencijalne vlasti, da će ga nastaviti. Pogledajmo nesrećnu prugu, Valjevo-Loznica! Prvi njen most je u samom gradu, prvi tunel je iza Omni-ja... Treba li čekati povratak nekadašnje vlasti, radi nastavljanja? Po principu: uz vlast idu i zajmovi i investicije, ne samo mast, slast i čast? A u međuvremenu, razume se, "zub vremena" radi svoje! O njenoj današnjoj isplativosti stručnjaci bi svakako imali šta da kažu, nekadašnja je bila nesporna. Ali je nekadašnja...
Dodatna korist je afirmacija jako oslabljenog zajedništva. Dok jedna strana viče: "Država (društvo) to sam ja!", druga uzvraća: "Ne, to sam ja!". Eventualno, "Trenutno nisam, ali biću sigurno!". A "lokal" (opština, grad, okrug), u kome se "svi poznaju", a "lokalne teme" izazivaju manje strasti, neka čeka rešenja iz "centrale". Obema je zajedničko i nastojanje da se minimalizuju ako ne i potisnu, "novi igrači". Ni kao stručni konsultanti, ni kao neposredno zainteresovani...
Srećom, "treća strana" je uklonila monopol vlasti i opozicije. Studenti i srednjoškolci, kojih ima u svakoj sredini! U eventualnom socijalnom konsenzusu na nivou Grada, neophodni učesnici...