Učitavam tekst...
Učitavam tekst...
Najvidljivije su krupne razlike, ali čekajući da se pojave lako se ne primećuju manje. Bez obzira što pripremaju velike, budući da "Tija voda, breg roni!". A ako ih nema, lako se može desiti da se krupne i ne dese...
Kod nekih boraca za krupne promene, inače nimalo nepoznatih, vidljiva je povremena sličnost sa onima protiv kojih su. Na verbalnom nivou, ali "praktični" odnosno donošenje odluka koje se odnose na druge, i tako im ne pripada. Ali odgovarajuće govorenje ne samo što prelazi u naviku i stvara odgovarajući mentalitet, nego i priprema odgovarajuće ponašanje! Čemu u poželjnoj budućnosti vodi sadašnje "ćaci Jokić", na račun Nikole Jokića od strane poznatog kolumniste? Zbog toga što bi, verovatno, posle očekivane medalje, sa ostalima otišao kod Predsednika? (Kad se videlo da medalje neće biti, na "mrežama" mu se kao "Vučićev ćaci", pridružio Svetislav Pešić).
Ovo jeste govorenje o "sitnici" u odnosu na hapšenja i prebijanja, pa i krah košarkaške reprezentacija. (Za mnoge, između toga takođe nema razlike!). U tom smislu je i nepotrebno ili za "kasnije", ali kako može biti sitnica (u prvom slučaju), izjednačavanje jednog anonimnog "ćacija", sa jednim Nikolom Jokićem? Od onog što ako ne treba baš da bude predmet sprdnje ne treba ni da zaslužuje ozbiljnu pažnju, praviti veliko i ozbiljno. A pravi se ako je i Nikola, samo "ćaci Jokić"! Kao što je to i Kari, kao što se i Vučić izjasnio: "I ja sam ćaci!".
Jeste sve postalo politika, ali u njoj nije, a pogotovu ne treba da bude, sve politizacija! Ne treba da stvarnost bude "transparentna" u smislu crna ili bila, "naši" i "njihovi". Pa i da zbog radikala koji se probudio, čoveka koji ne shvata da je Predsednik Republike, a ne predsednik Srpske napredne stranke, njegovo mesijanstvo da zanemarimo, ne treba raditi što i on i njegovi. Ne samo koristiti njihov rečnik, nego i njihov i uopšte stari pristup drukčijima: "Ko nije sa nama, taj je protiv nas!". Drastično u doba rata: "Drma mi se, drma mi se, na šubari cveće, ubićemo, zaklaćemo, ko sa nama neće!". Kasnije i blaže, i dugotrajnije: "Ko drukčije kaže, kleveće i laže! I našu osetiće pest...". Ako nema razlikovanja između Jokića (i Pešića na jednoj) i svakog "ćacija" na drugoj strani, što bi ga bilo između mnogo čega ostalog?
Nažalost, ne treba zaboraviti ni da je građanin Vučić, ipak, Predsednik Republike Srbije, i da Jokić ne igra za njega nego za Srbiju. Lišavajući se zbog nje i saigrača, zasluženog odmora i rizikujući povrede. Tako da bi odlaskom na Andrićev venac otišao instituciji Srbije, njenom aktuelnom Predsedniku, a ne građaninu i radikalu, usto egomanijaku! A što je dotični takav kakav je, kriv je narod koji ima vlast kakvu zaslužuje. Narod koji je ovde stalno, a Jokić povremeno, tako da ga i prilike u njoj manje pogađaju. Kao što je Čerčil podsetio svog ministra da se ne uzrujava što će u Jugoslaviji pobediti komunisti, pošto u njoj neće živeti...